Ona je samo žena koja se bori za svoje dete i ne bira sredstvo da bi njemu pomogla. Ona je hrabra, jaka i borbena.
On je muškarac koji dobija sve što poželi i ne bira sredstvo da bi to dobio. On je jak i neustrašiv, bez dlake na jeziku.
اوووه! هذه الصورة لا تتبع إرشادات المحتوى الخاصة بنا. لمتابعة النشر، يرجى إزالتها أو تحميل صورة أخرى.
NORA ROSI
Taksista me je ostavio ispred jedne jako lepe zgrade koja se nalazila u kraju gde su živeli bogati ljudi. Ljudi koji, ako ništa drugo ne moraju da brinu o tome da li imaju dovoljno novca za sutra.
Ulazim u zgradu i idem na poslednji sprat, stan 713.
Ne znam da li je prošao minut ili pet, možda deset, ali ja sam se već nalazila ispred stana broj 713.
Nakon što sam pozvonila vrata mi je ostvario on.
Nemanja.
Bio je u crnim pantalonama i klasičnoj beloj košulji koja mu je isticala telo.
-Uđi. - pomerio se u stranu da bih mogla ući.
Nakon što je zatvorio vrata za mnom, krenuo je ispred mene dok sam ga ja pratila.
Imala sam sjajan pogled na njegova lepo isklesana leđa.
Bio je lep muškarac, to moram priznati. Fin, za sad, lep... prosto mami uzdahe žena, što slobodnih što onih zauzetih.
U njegovoj blizini ja nisam bila ja. Ja nisam bila neko ko bi imao i malo hrabrosti da spava sa strancem, ali sa njim se nisam plašila. Ne znam zašto, ali mi je ulivao sigurnost iako je zračio nekom čudnom energijom.
Ja sam se smestila na krevet u dnevnoj sobi dok je on otišao do stola gde su stajala pića.
-Želiš li neko piće? - upitao me je nakon što je sebi sipao zlatnu tečnost u staklenu čašu.
-Ne, hvala. - još mi fali piće i da totalno izgubim razum.
-Izvoli. - pružio mi je fasciklu kada je seo na fotelju preko puta mene.
U jednoj ruci je držao čašu, druga ruka je bila na fotelji, a leva noga prebačena preko desne gledao je u mene.
Otvorila sam fasciklu i videla da je to izveštaji o polno prenosivim bolestima.
Pisalo je da je negativan na bilo koju bolest, mada nisam ni mislila drugačije.
Iz svoje torbice sam izvadila svoj nalaz i pružila mu.
Gledao ga je, čitao, potom se malo osmehnuo i stavio papir na sto.
Tek sad sam primetila koliko ima savršen osmeh kao i sve ostalo na njemu.
-Ovo je ugovor, isti onaj koji si pročitala, možeš proveriti ako mi ne veruješ. I da, promenio sam ono što si tražila. - rekao je i pružio mi ovog puta crvenu fasciklu.
Samo sam pogledom prešla preko papira i okrenula poslednju stranu gde bih trebala da ostavim svoj potpis.
-U redu je, mogu li dobiti hemijsku?
-Izvoli.
Potpisala sam ugovor, a zatim ga pružila njemu. Potpisao je i sklonio fasciklu u kraj.
-Mislio sam da večeras malo pričamo o onom što će se dešavati naredna četiri meseca. - rekao je, a ja sam progutala knedli.
-Rekla si da dugo nisam imala seks koliko se sećam, zar ne?
-Da, rekla sam. - moram da pričam sa njim jer može da prekine ugovor, a ja da ostanem bez novca
-Da li ima nešto što bi želela da probaš ili što voliš u seksu? - samo sam skrenula pogled.
Nikad mi nije bilo previše prijatno da pričam o seksu ili bilo čim što ima veze sa njim. Znam da je sve to prirodno i sve, ali jednostavno nije mi prijatno, ali moram.
Moram zbog Sofie. Podsetila sam sebe.
-Nema ništa što bi želela da probam ili što volim. - rekala sam istinu. Nikad previše nisam isprobavala u seksu.
-Gledaj, vidim da ti nije prijatno prilazio o seksu, ali ako želimo da ovo funkcioniše moraćeš. - rekao je gledajući me direktno u oči.
-Nikad nisam nešto isprobava u seksu, uvek je bilo ono klasično i to je to. - kad već moram da pričam o tome bolje da mu kažem da me ne bi ispitivao više već da bi znao na čemu je.
-U redu. - klimnuo je glavom i ostavio praznu čašu na sto.
-Pošto ti ne znaš šta voliš, preduzeću stvar u svoje ruke i isprobaćemo sve. Ja ću pamtiti šta voliš i nakon par susreta ćeš dobiti pun užitak i zadovoljstvo. Može? - upitao je blagim tonom.
-Može. - složila sam se sa njim.
Malo je spustio pogled, nasamejao se i ponovo me pogledao direktno u oči.
Svaki put kada bi me pogledao u oči kroz moje telo bi prošli trnci i neka čudna jeza.
-Volim grubo Nora. Volim da žena ispod mene neprestano vrišti moje ime. Nemam granicu, mogu da te jebem celu noć, da te umorom toliko da padneš bez trunke snage. Ako ne želiš, reci odmah i idi, zaboraviću i ugovor. - rekao je, uzdahnuo duboko i nastavio. -Ja nisam neko ko će te terati na grešku protiv tvoje volje, Nora.
Upravo imam priliku da pobegnem od ovog muškarca i sveta što ide uz njega, ali sam đavo na ramenu mi šapuće da ti ne radim.
Bez obzira na to što me na neki čudan način privlači, ne mogu samo tako odustati kada znam da život moje ćerke zavisi od novca koji će mi on dati.
-Ostajem. - prelomila sam nekako i izgovorila ono što mi i mozak i srce govore.
