Tišina

IV dio

Gledam ga pravo u oci s vrata.
- Boli te ?
- Odkud ti ?
- Dosla sam vidjeti kako si.
- Vi ovde ste stvarno divlji, zar ne.
- Ma nemoj.
- Pogledaj mi nogu.
Sklanjajuci vrecicu s ledom pokazao mi je golemu, natecenu, plavo-ljubicastu modricu vise koljena. Lagano sam je dotaknula rukom.
- Pazi malo!!
- Hej, hej... šššš hajde stavi je na moje krlo.
Sjela sam kraj njega na klupu.
- Nije slomljena bices ok, nije nista ni istegnuto.
- Mislis ?
- Sigurna sam. Evo namazi ovo ja moram da idem.
- Ne mogu. Previse boli.
- Ja cu ti namazati, ali obecaj da neces vikati.
Vrhovima prstiju nanijela sam kremu na oteklinu.
- Hladno je! Ok, ok cutim.
Polako sam je umasirala u nogu. Kosa mi je pala na lice. Rukom mi ju je sklonio sa lica, zatim me mazio rukom po licu, a onda svoje usne prislonio malo u lijevo od mojih usana. U hodniku su se culi koraci i razgovor. Prvo poluvrijeme je zavrseno. Uzdahnula sam. Zaljubljena sam. Zelim ga. Ali moram ici sad.
- Moram ici sad. Bices u redu za 2-3 dana.
- Anika. Ovaj tvoj medaljon, dodji veceras u Hotel Moskvu ako ga zelis uzeti. Ja odlazim sutra ujutro u Njemacku.
- Ali ne mogu. Imam obaveze. Vidjecu, Marko.
Izasla sam napolje. Noge su mi se osjekle a tjelo mi je bilo hladno. Otisla sam na klupu za rezerve i sjela. Ususkala sam se u svoju trenerku. Mislila sam o njemu. Glavni doktor me nije imao vremena pitati gdje sam. Drugo poluvrijeme je bilo toliko dosadno. Utakmica se zavrsila 1-1. Odmah sam pokupila svoje stvari. Nemanja me je cekao na izlazu.
- Idemo ?
- Kud ? Ja moram kuci. Imam obaveze, moram potpisati dokumeta za firmu.
- Idem s tobom.
- Ne. Moram to obaviti sama. I razgovarati sa tetkom o bitnim stvarima. U redu ? Vidjecemo se sutra kada budem setala Bagzija. Obecavam.
Poljubila sam ga u obraz. I otisla sjela sam u svoj kantri i nestala u guzvi. Otisla sam do stana. Skinula sam se gola i uskocila u tus kabinu, pustila sam najjaci moguci mlaz vode. Osusila sam kosu fenom i skupila je u pundju. Stavila sam tamno rozi ruz i malo maskare. Obukla sam crnu koznu suknju, teksas kosulju i obula stikle. Nekoliko kapljica CHANEL-a pokupila sam teksas jaknu i uzela svoju crnu torbu u koju sam stavila bijelu majicu kratkih rukava i dugu koznu smedju suknju, koja pripadala jos mojoj majci. Krenula sam. Uz puno promisljanja usla sam u hotel. O Boze sta ja ovde radim ? Krenula sam da izadjem napolje. Zaustavio me je masni zenski glas.
- Gospodjice ? Gospodin vas ceka u sobi 513.
- U redu.
Krenula sam u lift. Osjecala sam se jako cudno. On sutra odlazi. Iako cu veceras biti s njim sta mi to vrijedi kada nece biti tu da me sutra zagrli. Dzaba meni sve, sav novac i sva sranja kad nemam srece. Dosla sam do sobe, dugo sam stajala i gledala u vrata. Ok, ulazim. Stajao je okrenut ledjima. Gledao je na Knez Mihajlovu ocima kroz prozor. Bio je u sivoj majici, farmerkama.. na njegovom vratu visile su dvije vojnicke plocice. Okrenuo se prema meni. Gledao me je ocima koje me izludjuju.
- Hajde daj mi ga. Zurim se.
- Neces pice ? Usne su ti uvijek tako suve.
- Moze.
Usuo mi je crno vino. Stajala sam nepomicno. Opet mi je usnama doticao vrat. Zazmirlia sam i uzivala.
- Volim te. (saputao mi je)
Pogurala sam ga prema velikom drvenom krevetu koji je imao na sebi svilenu patu sa cvjetovima. Sjeo je na krevet. U uglu sobe vidjela sam loptu izula sam stikle i uzela loptu u ruke. Dugo sam je titrala na nogama i izvodila trikove koje sam naucila na ljetnim pripremama prosle godine.
- Stvarno si posebna.
Dosla sam do njega. Skinula mu majicu i gurnula ga na krevet. Ljubila sam ga po donjem dijelu stomaka, vratu, prsima. Lagano mu prolzila prstima kroz kosu. Uzivao je kao i ja. Zatim me je uhvatio za ruke. Lagano mi je skidao kosulju i haljinu. Ostala sam u grudnjaku i gacama. Drzao me je toliko cvrsto da sam jedva disala. Ljubio me je po cijelom tijelu, raspustio mi je kosu. Mirisao me je.
Uskoro sam poslala njegova. Osjecala sam predivan uzitak, ali i bol. Tragovi mog ruza su bili po njegovom cijelom tijelu. Tragovi mojih noktiju nalazili su se po njegovim ledjima. Imala sam mnogo modrica. Ali to nije bilo bitno. Ljubio me je po potiljku, prstom mi prolazio tragom kicme i lopatica. Nakraju me je stavio na svoja prasa lezala sam na njemu.
- Nikad nisam spavao na ledjima a izgleda da cu nocas.
- Stvarno ?
- Da. Mislim da sam se zaljubio.
- U koga.
- Ne znam. Znam joj samo ime. Zove se Anika.
- Vjerovatno zelis da pricam o sebi ?
- Da. Vec se kapiramo.
Ljubio me je po obrazima i lagano grickao, kako samo on zna.
- Ja sam Anika Jaksic. Imam dva brata i tetku od blize rodbine, te mog strica koji zivi u Zagrebu i Luku njegovog sina koji je vrlo cudan, ali poseban mladic. Imam najbolju drugaricu i Nikolu on mi je jako dobar drug. Imam jos prijatelja mnogo s kojim ludujem. Radim za FS kao fiziatar. Zavrsila sam medicinu. Hoces i JMB ?
- Ne. A tvoji roditelji ?
- Poginuli su kada sam imala 15.
- Izvini.
- Nemoj se osjecati lose navikla sam. Pricaj mi o sebi.
- Ja sam Marco Reus.
- Lazes me hahahahahahahahaha.
- Slusaj. Igram za Borussiu Dortmund i majka mi je iz Srbije zato znam ovaj divni jezik. Imam oca, babu koja je nesnosna, dvije sestre i malenog sestrica.
- Hmmm...
Osjecala sam se sigurnom. Zaspala sam na njemu. Ujutro sam se ustala dok je on jos spavao. Okupala sam se. Imala sam gomilu modrica, ljubavnih ugriza po tijelu a dominirao je onaj na mom lijevom obrazu. Bas divno. Obukla sam robu koju sam juce spremila. Sjedila sam n terasi dok me je sunce nesnosno przilo po glavi. On se probudio tusira se. Uskoro mora da ide. Oblacio je tamno plavu majicu sa kragnom. Farmerke, njegov tamnoplavi kofer vec je spreman. Prisla sam i popravila mu kragnu. Ljubio me je.
- Vraticu se. Obecavam.
- Ne. Ne moras da ides sad.
- Moram.
- Hajde idi sad a ja cu da zmurim i brojim do 50, tako bice najlakse.
Cula sam vrata. Otisao je. Ostala sam bez vazduha. Kao da sam zaboravila kako se dise. Krenula sam za nijm iako je vec na putu u autobusu s ostalim fudbalerima prema aerodromu Nikole Tesle. Izasla sam na ulicu u trku i zaustavila prvi taksi.

Aerodrom Nikole Tesle 9.maj
8h 46min

Gledam ga iz daljine. Ponosno koraca sa teskim izrazom na licu vukuci oofer iza sebe. Sve je puno novinara. Ali to me ne sprijecava trcim prema njemu. Tjelohranitelji me hvataju on dolazi i grli me. Slikaju nas. Posljedice su bile kobne za mene. Ali osjecam da je ovo vrijedno toga.