Neostvarena želja

7

Pokušavam da privedem obaveze na poslu kraju kad ugledam poruku

* Jesi za jednu šetnju, malena?

* Na poslu sam još pola sata, znači mogu za sat. Odgovara?

* Odgovara. Obuci nešto udobno, ne treba da me zavodiš, zaveden sam odavno 😉

* Ha ha. Pusti me da radim

Ludak.

Bukvalno trčim kući na tuširanje. Naravno da sam ostala duže od planiranog, zašto bih ikad izašla s posla na vrijeme..

Tuširanje, trenerka, svezana kosa u visoku neurednu punđu i atlet majica u kojoj mi dekolte izgleda savršeno kao i ravan stomak. Ko kaže da ne mogu da ga zavodim i u trenerci?

* Ispred sam

* Silazim

Čekao me ispred zgrade naslonjen na stub, s rukama u džepovima trenerke. Naočare su mu davale tako "opasan" izgled, njami..
Ugledao me je pa spustio naočare i odmjerio preko ruba istih od - do.

- Zašto moraš tako jebeno savršeno da izgledaš u svemu?

- Majka priroda - opušteno sam slegla ramenima - kuda me vodiš?

- Strpljenja, lutko, strpljenja

Krenuli smo lagano preko parkinga do njegovog auta.

- Zar ti nisi rekao šetnja?

- Jesam, ali odredište je daleko. Malo povjerenja, moliću

- Hm, teško..

Po izrazu lica vidim da mu nije svejedno što sam to rekla. Sranje.

- Nisam mislila ništa loše, samo..

- Ne, u redu je. Ne noraš da se pravdaš, potpuno razumijem zašto nemaš povjerenja u mene

- Nije to.. Mislim, jeste, ali ne u potpunosti. Recimo samo da sam izgubila povjerenje u muški rod u cjelosti

- Neki kreten te povrijedio?

- Svaki dosad, zapravo - nasmijala sam se - ali jedan posebno, da.

- Prevario te?

- Da. Mada, s ove tačke gledišta ne znam da li je mene varao s njom ili nju sa mnom.. Komplikovano je, ne želim da se vraćam tamo. Dovoljno je da znaš da sam zbog njega otišla iz Banja Luke, trebalo mi je da se maknem od svega i svih

- I drago mi je što jesi, promjena ti dobro stoji - uzeo je moju ruku i poljubio je. Nastavio je da vozi i dalje me držeći za ruku ispreplitanih prstiju, a ja nisam znala šta da mislim o tome. Zadam sebi mentalni šamar i opomenem se da previše analiziram i razmišljam. Uživaj, Dragana, uživaj dok traje..

Stigli smo na odredište. Pojma nemam gdje se nalazim, niti vidim išta bitno u okolini. Samo neko veliko prazno zemljište i nekoliko kuća malo dalje.

- Oke, ako si planirao me siluješ, stvarno se nisi trebao ovoliko mučiti i voziti. Bilo je dovoljno da tražiš

- Dobro je znati, ali nismo zbog toga ovdje. Doveo sam te na svoje radno mjesto, ovdje će da se pravi zgrada, hoću da ti pokažem okolinu- pokazao mi je grube planove, šetalište, park za djecu, zelene površine..

- Vau, impresionirana sam. I to sve ti projektuješ?

- Ne samo ja, cijeli tim, ali da. Zamišljeno je da to bude poslovna zgrada, i imaće neke poslovne lokale u prizemlju, ali sam im dao drugu ideju. Da se malo više osvrnu na porodične ljude koji rade, kojima je teško da balansiraju između posla i škole, vrtića, odlaska u park.. - slegnuo je ramenima opušteno