Neostvarena želja

1

Nakon napornog dana na poslu odlučila sam da preskočim večerašnji izlazak sa curama i utonem u toplu kupku koja će trajati najmanje sat vremena. Lagana muzika, mirišljave soli i mozak na pašu. Jedva čekam da dođem kući.

Prolazim kroz centar pa do stana tražeći ključeve po torbi, i sudarim se sa nekim. Podignem glavu i imam šta i vidjeti, moja simpatija iz srednje škole. Zapravo mnogo više od simpatije, a mnogo manje od ljubavi. U sekundi sam se preznojila, nadam se da se ne crvenim.

-  Dragana, jesi to ti?

- Da, Nikola, ja sam. Ti si poslednja osoba koju bih očekivala da ću sresti ovdje - nasmiješila sam se od srca. Kao da ni minut nije ostario za ovih deset godina. Zapravo, ovako na prvu vidim samo da više nije onaj nestašni pubertetlija već zreo muškarac.

- Lik ti je ostao isti, ali zbunila me boja kose. Bila si čokoladna, a sad zlatna djevojka - nasmiješio se onako mangupski. Uh, jel moguće da ovako utiče na mene?

- Pa, ako smijem da primijetim i tebi godine dobro stoje. Otkud ti ovdje, Banja Luka je daleko

- Ovdje sam poslovno sedam dana, zamalo da ne dođem ali pokajao bih se. Ti?

- Ja sam se doselila prije par godina, takođe zbog posla

- Stvarno, čime se baviš? Uvijek si maštala o pravu

- I ostvarila, djelimično. U tim sam vodama, ali zasad sam asistent, školovanje je dug proces

- Vjerujem da nećeš na tome stati. Vau, i dalje ne vjerujem da sam te sreo. Često te sjetim, znaš, prošetaš mi kroz misli

- U to ću teško da ti povjerujem, ali hvala - u mislima prekorim sebe "ne padaj na te priče glupačo, dovoljno si matora da ne vjeruješ u to"

- Imaš li vremena za kavu, ili večeru?

- Imala sam naporan dan, trenutno maštam o kadi punoj vode i samo mi je to na pameti. Ali za nekih dva sata bi mogli da pojedemo nešto, ručak sam preskočila

- Odlično, već sam se uplašio da ćeš me odbiti

- Zar sam ikad mogla da ti kažem ne? - sranje, sranje, sranje. Ne gledaj me tako

- Vidimo se za dva sata, čekaću te u "Kruni" - pogledao me kao da je upravo shvatio neke stvari, nisam baš najbolje razumjela taj pogled

-Važi, vidimo se - nasmiješila sam se od srca i prošla prema zgradi. Da je tišina među nama potrajala još koji trenutak, jasno bi mogao da čuje koliko mi srce lupa

Uđem u stan, izujem štike, pustim kosu iz punđe i blago izmasiram tjeme. Pustim toplu vodu da se kada puni i utonem u nju. Toliko o tome da pustim mozak na pašu, ne izlazi mi on iz glave.

Nakon i više nego prijatne kupke, kad je voda već postala hladna a ja počela da cvokoćem, bilo je vrijeme da izađem i osušim se.
Bio je u pravu kad je rekao da sam prije bila čokoladna, prirodna boja kose mi je bila na zavidnom nivou, čak razmišljam da se vratim na tu boju. Skratila sam kosu i izvukla plave pramenove prije par godina, i od tad držim tu boju, jedino promijenim oblim frizure s vremena na vrijeme. Trenutno mi je kosa do ramena, nekas sam imala dva puta dužu. Ovako izgledam mlađe, pristaje mi uz karakter. Nekad sam imala problematično lice, sad ne. Ne znam kako ali eto, izgleda da se čuda ipak dešavaju. Dakle, nije mi potrebno mnogo šminke. Poslovnu šminku sam skinula, kosu sam oprala i vrijeme je za feniranje i lokne. Pustila sam muziku, što se podrazumijeva kad je spremanje u toku i spremila se lagano, bez žurbe i pritiska. To je ionako samo večera sa starim prijateljem koji je bio sve samo ne to, i istovremeno ništa sem toga. Može li komplikovanije?

Obukla sam laganu haljinicu i crne sandale, blago se našminkala, kosu pustila i ogledala se dobrih 20 minuta. Zašto sam ovoliko nervozna?

Prišla sam bašti restorana i ugledala ga, mahao mi je. Ustao je da me dočeka, i.. Mili Bože. Jel ovo onaj isti žgoljavi momak kojem su noge bile tanje od mojih? Nosio je bijelu majicu koja mu je savršeno pristajala i isticala zgodno tijelo, i tamne farmerice. Mm, njami. Dragana, koncentriši se!!

- Izgledaš.. Ne znam koju riječ da upotrijebim - odmjerio me od glave do i nazad, ruku na srce i ja sam njega.

- Da to shvatim kao kompliment?

- Bože, naravno. Izvini, zatečen sam. Sjedi

- Nisi jedini, vjeruj. Pamtim te kao mršavca, a sad si komad i to kakav - nasmijao se uglom usne onako šmekerski. Ovlažiću ako to uradi još koji put, svega mi na svijetu.

- Da, nisam ni sumnjao da ćeš završiti pravo, uvijek si bila bez dlake na jeziku.

- Čemu gubljenje vremena na to šta je ko mislio da kaže, kažem šta mislim i znaš na čemu si - slegla sam ramenima ležerno.

- S tobom nikad nisam znao na čemu sam.

- Da, to je tačno. Jedno vrijeme smo bili prijatelji, jedno vrijeme smo se muvali, jedno vrijeme smo ćutali jedno od drugog, pa sve ispočetka..

- Ali nikad nismo mogli da se ne gledamo. Sjećam se "skrivenih" pogleda na časovima, ti bi pogledala ka meni i kad vidiš da ja tebe već gledam skrenula bi pogled stidljivo. Jedno vrijeme čak nisi ni skretala pogled, gledali smo se tako kao da smo sami tu

- Daa. Nije ni čudo što smo svima bili sumnjivi - nasmijali smo se i u tom je stigla večera.

Veče je bilo iznenađujuće prijatno, razgovarali smo o svačemu, o proteklim godinama, o srednjoškolskim danima i anegdotama. Nikad ne bih ni pomislila da sa njim razgovor može da bude ovako prijatan.

Otpratio me do zgrade, tu smo stali i pričali još neko vrijeme. Što sam ja više priželjkivala da se ovo nikad ne završi, vrijeme je sve brže prolazilo i uskoro je bila ponoć.

- Hvala ti za ovo veče, prijatno sam iznenađen - primakao se korak bliže i uhvatio me za struk te privukao sebi

- Duguješ mi poljubac koji mi nikad nisi dala - opet onaj nevaljali osmijeh.

- Ja se ne sjećam da je bilo baš tako, poljubaca je bilo.. Doduše, jednom ali računa se

- Jeste, sjećam se. Ali i tad sam te na prevaru poljubio, prolazila si hodnikom, čas je bio u toku i nigdje nikoga nije bilo. Trebalo je da se mimoiđemo, međutim nisam izdržao. Pribio sam te uz zid, oslonio se na tebe svom težinom da mi ne bi pobjegla i poljubio te sočno - vidim kako mu oči mijenjaju boju, osjećam kako ubrzano diše, mada ni ja nisam ništa bolja..

- I nisam pobjegla, niti se otimala. Naprotiv, pojma nemaš kako mi je to prijalo tad

- A meni je ostavilo vidljiv problem u hlačama i bolove u istom.. Zato, iskupi mi se sad i poljubi me

- I to je sve?

- Ne mora biti ako ne želiš..

Razmišljala sam cijelih pet sekundi, iako mi je djelovalo kao pet sati. I donijela odluku..