Neostvarena želja

11

Osvanuo je i taj petak.

Pošla sam kod frizera, a našminkaću se sama, ne volim previše šminke.

Obukla sam usku bordo crvenu haljinu do pola butina, sa ukrasima na dekolteu. Na noge crne obične sandale, crna torba i spremna sam. Toliko o tome da ću biti mačka, ali zadovoljna sam. U ovoj haljini izraženo je sve dobro na meni a opet ne izgledam kao drolja.

Branka i Darko su došli po mene, dosta njih će da dođe sa parom, ja idem sama. Šta će mi ko?

Došli smo pred srednju školu i ugledali ostatak društva. Za neke sam se baš obradovala što ih vidim, dok za neke druge baš i ne, ali hajde, svima nam je tako. Sjeli smo u kabinet, oni koji su došli u paru ti parovi su ih čekali ispred jer, realno, gdje bismo sjeli svi? A i šta će nam priperci, još malo se ne znamo između sebe mi koji smo četiri godine bili zajedno svaki dan, a kamoli još muževe i žene da pamtimo.

Profesorka je omatorila dobro. Mi se još dobro držimo, neki bolje, neki lošije, ali generalno niko ne izgleda "propalo". Iznenadile su me one koje su rađale, izgledaju vrh. Postidim se jer izgledaju čak bolje od mene a ja ni mačku nemam, a kamoli dijete..

Većina ih je u braku, što se ženskog dijela tiče. Jedna prijateljica i ja smo neudane i propadamo same, ove ostale su u srećnim brakovima i propadaju zbog istih. Uglavnom propadamo, kako god okreneš..

Nekima djeca već idu u školu, a ja onako gledam i ne vjerujem. Kako jebote??

Hvala Bogu, skrenuli su s teme porodice i svega toga. Inače volim te teme, drago mi je što su svi uspjeli u životu jer, prva ja smatram da tek kad stvoriš porodicu imaš nešto vrijedno. Šta meni znači posao, stan, dobra garderoba, ljetovanja i gluposti kad to ne dijelim ni sa kim? Dosad smo Branka i ja ljetovale sa još par drugarica, svake godine se broj smanjivao sad smo ostale nas dvije, ona se udaje znači ostajem samo ja. Sranje, opet me hvataju te bubice "hoću djecu".
Šta fali, pronađem donatora i rodim sebi dijete. Gdje piše da moram biti s nekim da bih imala dijete, ionako ga ja nosim i rađam..

Nakon kratkog razgovora pošli smo prema restoranu i sali za zabavu gdje nas je čekala muzika uživo. Tokom razgovora u školi držala sam se dosta dobro, par puta mi je pogled pobjegao prema Nikoli i flashback-ovi su se javili u glavi. Zašto mora da izgleda tako savršeno, zašto nije kao Aleksandar, na primjer, odvalio stomak i podbradak?

Tačno, pogledala sam par puta ka njemu ali njegov pogled susrela samo jednom.. Pomalo sam razočarana.

U sali smo sjeli ko je s kim htio, tu su nam se pridružili i ovi krpelji što su pošli s njima, kao i ostatak generacije iz drugih razreda. Bilo je lijepo, večerali smo, pili, družili se, igrali..

Pogled mi je često letio ka njemu, uživao je u društvu plavuše koja je došla sa njim. Krava. Savršena šminka i frizura, vitko tijelo, prekratka haljina, previsoke štikle. Baš je fuj. Meni je fuj, ali zato cijeli muški rod pravi one dobro poznate grimase "u što je dobra". Aha, gledajte, ionako joj pera odbiti ne možete, ona bi vas pojela prije doručka..

Prišao mi je neki mnogo sladak lik i zamolio za ples, znam ga odnekud ali ne znam odakle. Na godišnjici mature si, glupačo, očigledno ga znaš iz škole. Prihvatim njegovu ruku i pođemo ka sredini, lagano smo plesali i pričali, sjetila sam se i ko je. Pozvao me je na piće ovih dana, ali sam ga odbila uz obrazloženje da sam tu samo još dva dana i vraćam se nazad. Shvatio je i nastavili smo da se družimo za stolom još neko vrijeme. Lik je zapravo jako prijatan, izuzetno je dobro društvo. Pošteno mi je popravio raspoloženje koje je već prijetilo da pređe u minus zbog Nikole i plavuše. Kako smo razgovarali stvarno nisam primijetila da mi lik povremeno dodirne koljena, toliko sam bila usredsređena na razgovor da nisam obraćala pažnju, objašnjavao je rukama dok je pričao svoje anegdote pa sam sve pripisala tome. Ali, neko drugi jeste vidio te dodire, i očigledno ih doživio veoma lično..

- Ukrašću ju za jedan ples - prišao je kao opušteno i pružio mi ruku. Gledala sam par sekundi zbunjeno, ali je zato lik opušteno rekao:

- Razgovora sa mnom trenutno, pitaj poslije

- To nije bilo pitanje već izjava - povukao me sa sobom ne ostavivši mi prostora ni riječ da kažem

....