Neostvarena želja

2

Uhvatila sam ga jednom rukom za struk držeći se tako, drugom za vrat, popela se na prste i strastveno ga poljubila. Dopustila sam da u taj poljubac stane sve ono što potiskujem godinama, a to je da je ovaj muškarac ispred mene ostao moja neostvarena želja.

Ljubili smo se tako neko vrijeme i kad sam vidjela da je gotov i da mu malo fali da strga sve sa mene, a ni meni nije falilo mnogo više, povukla sam se. Zavodljivo sam ga pogledala i kroz smiješak se udaljavala hodajući unazad, dok je on ostao hipnotisano gledajući u mene.

- Vidimo se, kauboju. Hvala za večeru

- Reci mi da se šališ..

- Ni najmanje - govorila sam kroz zavodljiv osmijeh

- Ostavljaš me u istoj situaciji kao i tad, nisi fer malena

- Ako se nekad ponovo sretnemo, odužiću ti se i za to..

Ušla sam u zgradu i udahnula prijeko potreban vazduh. Šta je, dođavola, ovo bilo? Sekunda je falila da ga uvučem u stan, ali sreća pustio me je da udahne kao i ja, i kiseonik je napokon došao do mozga te se crveni alarm upalio, vrištao je u glavi NEMOJ!

Tek kad sam ušla u stan shvatila sam da brojeve razmijenili nismo, iako je njegov stari broj ostao urezan u moje sjećanje sve ove godine. Šta li sam samo poruka poslala na taj broj, i slatkih riječi dobila sa istog. Doduše lažnih, ali tad sam bila neopisivo srećna. I naivna..

Upoznali smo se pred maturu osnovne škole, provodadžija je bila moja stričevka.

- Daj, Dragana, momak je stvarno sladak i raspituje se za tebe

- Otkud on uopšte mene zna, ja lika vidim prvi put u životu - držala sam telefon sa njegovom slikom

- Paa.. Možda je vidio naše slike kad si bila kod nas na vikendu - sakrila je pogled i napravila onu "nevinašce" facu

- Znači ti si glavni krivac za ovaj nered?

- Možda malo, al stvarno si mu se svidjela. Tražio je broj, rekla sam da ćeš me ubiti ako dam bez dozvole

- I sad si došla po dozvolu?

- Da, dosadan je, svaki dan me pita jesam li

- U redu. Stvarno se neki lik interesuje za mene, ne mogu da vjerujem - ja sam već se zaljubila

- Ajde, ajde. Malo više samopouzdanja

- Da, baš - prasnula sam u smijeh.

Na sekund se prisjetim kako je sve počelo, a onda i kako je završilo

- I to je sve?

- Da, to je sve što od mene možeš da očekuješ

- Dopisujemo se godinama, muvamo se, bukvalno su svi shvatili da među nama ima nešto a ti to uporno negiraš

- Nikola, ne negiran. Sviđaš mi se, privlačiš me, ali ja sam u vezi i ne planiram to da uništim zbog jednog seksa sa tobom

- Zašto da bude samo jedan? Možemo da se seksamo kad god poželiš, niko neće znati

- Da, isto onako kao što niko nije saznao za Anđelu, Zoranu, Jovanu..

- To.. Je nešto drugo

- Tačno, sa njima možeš da se hvališ. Mene nikome ne bi ni spomenuo jer bi te ismijavali

- Nije tako - skrenuo je pogled u stranu. Da, tako sam i mislila

- Zašto? Objasni mi samo zašto se udvaraš meni i konstantno si prisutan u mojoj blizini ali bilo bi te sramota da saznaju za to

- Dragana, nije tako.. Ne bi ti to shvatila

- O shvatam ja odlično, plejboju. Slušaj, nakon što sad izađem iz auta, bilo kakav kontakt mimo škole, mature ili tako nečega ne želim da imamo više. Ja nisam i neću biti nikome samo još jedna u nizu, a ti želiš upravo to. Mi jesmo generacija, ali ja sam daleko ispred tebe. Upravo to je razlog što sam našla par godina starijeg momka, on je ova sranja kroz koja ti prolaziš već prerastao i spreman je na nešto više. Da me privlačiš nije sporno, da te želim ni to neću da poričem, ali da neću seks sa tobom i to stoji

- Želiš ali nećeš?

- Upravo tako

- Bože, luđu curu nisam upoznao, ništa ne razumijem

- Ni ne tražim to od tebe, niti očekujem. Želja je jedno a namjera je drugo

- I sve to zbog njega?

- Ne, sve to zbog mene. On sa ovim nema ništa, za ovo među nama ni ne zna, niti će saznati jer se neće nastaviti.

- To je tvoja zadnja?

- Da, bojim se da jeste

- Odvešću te kući. - rekao je ravnim tonom
- Dozvoli mi barem još jednom da te poljubim

- Nemoj, ne mogu.. - znala sam ako me poljubi ponovo kao na hodniku i osjetim one iste žmarce duž cijelog tijela sve kočnice će da popuste

- Pobogu, to je samo poljubac, neću te jebati

- Jebeš ti mene u mozak odavno, samo toga nisam bila svjesna

- Znaš šta, nemam ja volje za ludače. Onoliko cura koje mogu da imam a ja gubim vrijeme na tebe ne znam ni zašto, ionako nisi ništa posebno, prosječna si. I njemu ćeš da dosadiš, samo čekaj da ugleda bolju, fine cure niko ne želi

Ostala sam bez teksta, suze su prijetile da poteku i davala sam svoj maksimum samo da ne zaplačem. Startovao je auto i krenuli smo u tišini, vozio je kao lud. Bijesan je, vidim. Na neki način sam ovo i zaslužila. Zašto me ovo ovoliko boli? Šta smo mi? I jesmo prijatelji i nismo, u šemi nismo ali smo išli ka tome, o vezi nikad nije bilo priče, prljavih poruka je bilo milion ali konkretne akcije nikad.. Mi smo jedno veliko ništa.

Iz misli me trgne njegov miran glas
- Izvini, pretjerao sam..

- Ne, rekao si istinu, sve ja to znam i bez tebe. Vidimo se sutra u školi

- Vidimo se, malena..

Izašla sam i pustila suze da poteku. Kako da ga gledam svaki dan još ovih par mjeseci do kraja srednje?

Da, sjetila sam se svega i umorno sjela na fotelju. Da li želi samo neku vrstu osvete? Da li je i dalje onaj napaljeni klinac koji samo seks želi? Tad sam bila mlada, i naivna. Sad sam zrela žena od skoro trideset godina, razmišljanje mi se dosta promijenilo od tad. Sad.. Sad bih zgriješila sa njim. Na neki način se kajem što nisam i tad. Idi spavati, Dragana, on sigurno o tebi neće razmišljati cijelu noć