Neostvarena želja

12

Jednu ruku držao je nisko na mojim leđima i pribio me skroz uz sebe, mogla sam da čujem otkucaje srca da muzika nije preglasna. Drugom ruku je držao moju i kao smo plesali.

- Šta je ovo bilo? - pitala sam

- Ples, šta drugo..

- Ne pravi se lud, kako se to ponašaš?

- Ja kako se ponašam? Zašto to njega nisi pitala?

- Zašto bi pitala njega, lik je sasvim ok i pristojan. Način na koji si me odvukao..

-.. Je sasvim normalna reakcija - prekinuo me u pola rečenice - posmatram te cijelo veče i trpim tvoje druženje sa drugim muškarcima ali njegove ruke na tvojim koljenima ne. To je previše

- O čemu ti pričaš?

- Šta nisi skontala da hoće da te jebe?

- Ti si lud, nisu svi manijaci kao ti

- Možda nije manijak, ali muško jeste. Bože, zar si toliko lakovijerna da uopšte ne razaznaješ druženje od udvaranja?

- Očito da jesam, samo smo pričali

- Jeste, ne kažem da niste. Ali tvrdim da je to poslednje što je htio da radi u tom trenutku..

- Sve i da je tako, šta se to tebe tiče? Ima pravo da me dira kome god to dozvolim. Uostalom, gdje ti je plavuša? - ton mi nije bio miran kako je zvučao u mojoi glavi..

- Plavuša? - nasmijao se - znači nisi ni ti ravnodušna. Druga stvar, tiče me se, polomio bih mu obe ruke sad

- Nisi ti dobar s glavom, pusti me da idem

- Odavde ideš jedino sa mnom, i ne, to nije bila molba

- Zašto misliš da imaš pravo na to?

- Zato što imam, ako ne pođeš sa mnom mirno, prebaciću te preko ramena i iznijeti. Izbor je na tebi - slegnuo je ramenima

Bože, kako je seksi.. Da li sam ja luda?!

- U redu, idemo. Da riješim s tobom jednom za sva vremena

- O lutko.. Tek počinjemo.

Izašli smo i zaputili se ka njegovom autu, odvezao nas je malo dalje i došli smo do neke zgrade. Stan je bio na četvrtom spratu, ušli smo i počela sam da razgledam.. Gdje me to doveo?

- Stan je moj

- Nije baš da me je briga, zašto smo ovde

- Kako zašto? Zbog ovoga..

Prišao je i zgrabio me za ruke, te zajedno sa mnom svalio se u fotelju. Bili smo u nekom položaju polu sjedećem, počeo je da me mahnito ljubi i mrvi pod rukama. Pokušala sam da se oduprem ali je bilo bezuspješno. Ili sam možda samo pomislila da se oduprem? Kao da je važno, ovo je tako dobro..

- Cijelo veče opominjem sebe da budem miran, da te ne rastrgam pred svima

- Ućuti i nastavi, pokvarićeš sve..

-  Zašto, ne voliš da ti pričam prljavo?

- Nerviraš me kad pričaš

- Stvarno? A jel te nervira ovo..

Zavukao je ruku između nogu i snažno pritisnuo centar moje želje.

- Ne čujem te, Dragana

- Ćuti i nastavi

- Ne, ne.. Hoću da te čujem, reci mi, jel ti prija ovo - pritisnuo je još malo i pravio kružne pokrete

- Da..

- A ovo? - nizao je poljupce po vratu spuštajući se do grudi te se pozabavio njima

- Nikola.. Ne muči me..

- Moram malo

....

Da li sam ja normalna? Neka me neko ošamari momentalno. Gdje mi je pamet bila sinoć? Među nogama, očigledno. A čekaj, gdje je nestala ona plavuša?

- Jutro, malena

- Daću ja tebi jutro malena, smakni se da ustanem

- Čekaj da se razbudim pa ćemo se onda svađati

- Nema potrebe, oblačim se i odlazim

- Stvarno bi otišla?

- Najstvarnije. Ovo je bilo..

- Žestoko. Seksi. I želiš još.. - naglašavao je svaku riječ. I bio je u pravu.

- Htjela sam da kažem greška. Jedna velika greška

- Koju bi da ponoviš, priznaj

- Stvarno? Ne, ne bih da ponovim

- U redu je što lažeš mene, ali zašto lažeš sebe?

- Ne seri, majke ti. Cijelo veče šetaš plavušu i onda ti kao zasmeta tuđa ruka na mom koljenu

- Plavuša je imala svoj zadatak sinoć, znala je zašto je tu..

- Prosvijetli me

- Trebalo je samo da glumi kako bi ti bila ljubomorna. I uspjelo je, ovdje si

- Da, na prevaru sam ovdje

- Dragana.. Hajde da popijemo kafu i porazgovaramo kao dvoje odraslih ljudi, oboje želimo isto, zašto se opireš toliko?

- Zato što.. Ne znam..

- Razumijem da nemaš povjerenja i da imaš strah, ali ja stvarno želim ovo s tobom

- Nikola, ne znam, jednostavno ne znam. Kad si otišao neopisivo si mi nadostajao, ali ne znam kuda ovo vodi..

- Postoji samo jedan način da saznamo, prepusti se

- Ja sam tu još dva dana, i šta onda? Sam si rekao da veza na daljinu nije opcija za tebe, ti si muškarac koji ima svoje potrebe.. - sjetim se njegovih riječi

- Da, sjećam se šta sam rekao. A šta sam trebao da kažem? Da sam razočaran i da bih najviše volio da si pristala, da sam bio spreman da ostanem u Bijeljini zbog tebe

- Pa ako je to istina, onda da, to si trebao da kažeš

- Evo govorim ti sad. Prvi put sam osjetio potrebu za nečim više, želim svima da dam do znanja da si moja jer kako su te sinoć gledali.. Malo je reći da sam bio bijesan

- To je sve samo fizička privlačnost

- Istina, ali s tobom želim i više od toga. Svi oni razgovori s tobom, uživao sam. Uživao sam dok sam te gledao kako se budiš, kako kuvaš kafu, praviš doručak, jednostavno sam uživao u svakom trenutku provedenom s tobom

- Da li shvataš da neće uvijek biti tako lako i jednostavno? Doći će dan kad ću ti dosaditi, kad ćeš poželjeti nešto više ili neku drugu, a ja da dijelim ne znam i neću. Jednom sam bila tamo i nikad više

- Naravno da shvatam, ali mogu da ti obećam da ti to nikad ne bih uradio. Ja jesam svakakav, ali ako se posvetim tebi onda će to biti u cjelosti, pa dokle traje. Ni ja ne bih volio da ti viđaš druge dok si sa mnom, tako da sad konačno razumijem taj fazon

- Taj fazon? - nasmijala sam se

- Da, monogamija il kako se već zove, nije me dosad zanimalo. Jer ako neku poželim, nju i dobijem. Bio sam ili imao curu, nije mi značilo.

- Molim te, ućuti. Ukopavaš se i toneš sve dublje

- Ne, želim da znaš kako stvari stoje. Nema potrebe da te lažem jer ti jako dobro znaš kakav sam bio. Ali ovog novog sebe ne poznajem ni ja

- Dobro, šta predlažeš?

- Predlažem da se istuširamo i odemo na doručak pa nastavimo razgovor

- Hajde, dosado, polazi - pošla sam ka kupatilu skidajući i ovo malo odjeće što sam imala na sebi...