Zabranjeno voće / PAUZIRANA /

" Povratak "

Znam da je ovo trebao biti odmor na kojem sam se trebala potpuno opustiti i posvetiti samo Emiru, ali jednostavno uvijek sam bila u grču da ću sresti Azera.

Kada krenem u prodavnicu, kada idemo na plažu, kada smo u restoranu i kada naveče izlazimo. Uvijek sam gledala iza sebe, okretala se na sve moguće strane, tražila ga pogledom. I nije da ga nije bilo, par puta sam ga ulovila, nekako mi se činilo da me posmatrao iz prikrajka, jedino je, u momentima kada nikako nije mogao izbjeći moj pogled digao ruku u znak pozdrava i kad - kad se osmjehnuo.

Pravila sam se luda po tom pitanju, uopšte nisam dala da se dotičemo te teme. Emir je sve shvatao, ali poštovao je moju neizgovorenu želju, a to je da me ništa ne pita više o njemu. Sasvim dovoljno mi je bilo što sam mu se ono veče otvorila i priznala mu sve što se tiče mog monotonog ljubavnog života.

Doduše, bilo je trenutaka u kojima bih se opustila, ali trajali su vrlo kratko, to se uglavnom dešavalo, kada bih potegla koju više i tada bi mi sve bilo ravno do mora.

Ruku na srce, nije ovo bio onakav odmor kakvim sam ga ja zamišljala, ali dobro, kako je tako je. Par dana prženja na Suncu, kupanje u moru, ples na muzici.. to je ono što nam je uglavnom obilježilo ovaj prvi zajednički odmor, jer sam se iskreno nadala da će ih biti još puno.

" Treba li bi kupiti nešto hrane za put ! " - derala sam se iz sobe zatvarajući rajflešlus na svom koferu.

" Znam. " - odgovarao je Emir. - " Čim se istuširam otići ću do prodavnice. "

" Neka, ja ću, svakako sam već završila sa spremanjem. " - odgovorila sam mu i izašla iz sobe. - " Brzo se vraćam. " - rekla sam izlazeći iz apartmana.

Stavila sam naočale na oči i lagano sišla niz stepenice. Obratila sam pažnju na svoje preplanule noge, koje su baš došle do izražaja budući da sam obukla bijeli šorc. Bila sam zadovoljna svojim tenom za divno čudo, inače mi to nije uspijevalo čak ni kada sam išla u solarij i primala pigmentaciju.

Spustila sam se do prve prodavnice i tu kupila ono što sam smatrala neophodnim za put. Već sam bila napustila trgovinu kada sam začula zvuk mobitela. Poruka je bila od Emira.

" Ne zaboravi mi kupiti Airwaves Extrame žvake. :* <3 "

Ma bravo ! Da sam znala ne bih kupila dva paketa ljubičastih, već bih uzela i jedne extrame. Ali sada mi svakako nije bilo druge, morala sam se vratiti, sreća pa nisam daleko otišla. Mislim, da će onaj lik u radnji pomisliti da mu se priviđam sada kad opet uđem. Sve sve onim kesama sa kojima sam izašla, sada sam se vratila i kupila mu njegove voljene žvake.

"Valjda je sada sve na broju. " - mislila sam se sama u sebi izlazeći po drugi put.

U daljini sam primijetila mušku osobu koja mi je išla u susret. Isprva, nisam toliko obraćala pažnju na tu siluetu, ali kako smo se više približavali jedno drugom, shvatala sam da to nije običan muškarac, niti obična silueta. To je bio Azer.

Da sam ga samo malo prije opazila, skrenula bih u bilo koju ulicu, ali sada se više nisam imala kuda skriti, sve više smo se približavali jedno drugom. Duboko sam disala i sigurno koračala.

" Ma možeš ti to. " - bodrila sam samu sebe.

" Argonova. " - obratio mi je.

To je tako tipično za njega, to je tako on. Jedino me on tako naziva i jedino on ima tu moć da me nazove po prezimenu i da ne poželim da ga zatjeram u tri lijepe, dobro, možda malo.

" Biliću. " - jednostavno sam mu kontrirala.

" Bila si u kupovini ? "

" Da, spremamo se za povratak. "