Kao u snu

5

-ostani kraj mene- rekla je pospana Sofija
-moram da idem tražiće me- odgovorio joj je Vilijam
-ne, ne moraš, neka te traže, neće te naći i to je to- Vilijam se nasmejao i pomazio ju je po kosi
-spavaj, doći ću idem samo da im se javim da noćas ostajem ovde
-obećavaš- pitala ga je zabrinuta Sofija
- obećavam- rekao je Vilijam te je pustio Sofijinu ruku i nestao je
Dok je Sofija polako tonula u san Vilijam se vratio u internat i tamo je otišao do Nore kojoj je rekao da ostaje kod Sofije jer joj nije dobro.
- jao jadna, sigurno joj je prvo pijanstvo, naravno ostani kod nje- rekla je Nora, tim pred Vilijamov odlazak začuo se Kristijan
- znao sam ja da ona nije tako dobra devojka, samo ćuti, idi Vilijame ne propuštaj priliku, i dovedi je još neki put da se i mi drugi malo ovajdimo ionako kažeš da ti nije devojka
Vilijamova faca je bila tako strašna, bore na čelu koje nikada nije imao pojavile su se, u njegovim očima kao da se događala strašna oluja. Samim pogledom ubio bi da može.
-šta si rekao - rekao je Vilijam toliko jako da su se svi u okolini okrenuli ka njemu
- hahhah- nasmejao se Kristijan i pogledao je u Vilijama a zatim u sve koji ih gledaju
- rekao sam to što si čuo, ima nas mnogo kojima se dopada
Vilijamova faca je postajala sve gora i gora, oluja sada prelazi u tornado zatim se sve smiruje ali iznenada crna  rupa guta sve. Vilijam se zaleće na Kristijana bez imalo milosti, uporedo se čuje vrisak Nore koja to ni najmanje nije očekivala. Kristijanu u pomoć dolaze njegovi prijatelji dok se Vilijam idalje sam bori protiv njih svih. Kada su se pojavili pojedini koji bi ga branili Vilijam ih je sprečio u tome, rekao je da je to sve njegova stvar, ne želi da se iko meša. Udarao je Kristijana koji je idalje sedeo, odnosno sada ležao i nije ni mogao da se brani. Udarao ga je sve dok Vilijama jedan momak nije povukao i okrenuo ka sebi i tada ga je snažno udario u oko. Od bola Vilijam se uhvatio za oko ali je brzo došao sebi te se branio koliko je mogao. Ne mnogo jer sam protiv njih trojice nije mogao, bili su dosta izdržljiviji i snažniji. U pozadini čula se vriska devojaka ali i navijanje ostalih momaka, pošto je Kristijan jako poželjniji među svima njima većina je najvijala za Vilijama. Nora je vikala da prestanu, uzalud je molila one momke koji su hteli da se umešaju da ih rastave. Oni su znali da ako se umešaju Vilijam će biti jako ljut, poštovali su njegovu odluku te su nepomično stajali i gledali bitku koja je ličila na one ileglane borbe pasa koje se odigravaju u nekim napuštenim skladištima. Napokon apokalipsa se završila, nažalost loše po Vilijama, on je taj koji je prošao najgore, ili ipak ne. Najgore je prošao Kristijan koji je celu tuču ležao ispod stola gde je i dobio batine, ležao je nepomično, samo gledajući kako njegovi verni psi tuku Vilijama.
Svi su se skupili oko Vilijama, retko ko oko Kristijana, sada je Vilijam bio u centru pažnje. Nora se probijala do Vilijama te je uspela da dođe do njega. Kroz plač progovorila je dok mu je dizala glavu.
-budalo šta ti je ovo trebalo- Vilijam se samo osmehnuo
Sofija nije mogla da zaspi osećala je neku oluju i nemir. Pomislila je na Vilijama tri puta kao što je dogovor ali se on nije pojavio znala je da se nešto dogodilo. Ustala je iz kreveta i onako u spavaćici, polu pijana krenula je ka internetu koji je nadomak njene kuće dok je njena tetka spavala kao zaklana. Kada je stigla u internat videla je kako Kristijana odvode u ambulantu. Kristijan ju je gledao iako je zbog nje dobio batine, ignorisala ga je. Napokon uspela je da pronađe Noru koja je hodala kroz dvorište internata.
- Nora, šta se desilo- upitala je
- Sofija, zabava je završena ti ne bi smela da budeš ovde, ako te neko vidi- Sofija ju je prekinula
- gde je Vilijam, nešto nije u redu znam- rekla je a Nora ju je uhvatila za ruku i povukla je za sobom pomalo agresivno
Ukrale su se unutrašnjost internata, dok su hodale kroz hodnike interanata Sofija je zapazila kako je to staro mesto koje je posećivala kada joj je bilo teško potpuno drugačijeg izgleda. Nora je uvela Sofiju u sobu gde je ležao Vilijam u poderanoj majci, krvav i prljav. Kada ju je video uspravio se te se namrštio. Nora je izašla a Sofija je potrčala ka njemu.
- šta se desilo- upitala je zabrinuto
- otkud ti ovde- Sofija ga je uhvatila za vilicu
- zvala sam te nisi došao, zabrinula sam se, vidim da je sa razlogom
- boli li?- upitala je
- ne brini- poljubio joj je ruku kojom ga je dirala po vilici
-kako da ne brinem, ko je to uradio, zašto- pitala je ali potpuno neuspešno jer joj Vilijam nije odgovarao
-dobro ne moraš da mi odgovoriš, hajde da ti pomognem da se istuširaš- Vilijam je podigao obrve
- polu pijana si, pašćemo oboje negde- nasmejali smo se- Nora će mi pomoći ne brini
- Nora, kakva Nora, ne može Nora, ja ću, nisam pijana, bolje sam, hajde
Naterala je Vilijama da ustane, dok je u njemu budila sumnju oko toga što ne da da mu Nora pomogne u njoj je kiptela ljubomora zašto ona uopšte nije bila tu kada se sve to desilo nego je Nora bila tu. Pomogla je Vilijamu da skine majcu zatim ju je Vilijam pogledao i nasmejao se.
- ostani u boksericama- rekla je Sofija tiho i stidljivo
Vilijam je ušao u tuš kabinu, Sofija je namestila tuš te je pustila toplu vodu on je samo stajao.
-hajde pomozi mi- rekao je Vilijam
- šta očekuješ- upitala je Sofija drsko
- pa ne mogu bole me rebra, ne mogu da podignem ruku ni da je pomerim
Sofija je prevrnula očima, a zatim je počela da preko njegovog tela prelazi svojim dlanovima. Zaista je zgodan, mišići su mu se ocrtavali svuda po telu. Nepromišljeno ga je pogledala dok ga je "kupala", gledao ju je i nasmejao se te ju je povukao u tuš kabinu sa njim pod tuš.
-ej bre- skiknula je
-da se otezniš- promumlao je
-hajde dosta je, okupao si se, umij se samo malo
-rekao sam ti, ne mogu sam- Sofija je iskolačila oči te ga je umila a on joj se smejao