Podrška, nešto najbitnije, uteha nešto neophodno, razumevanje ključno. Tri najbitnije stvari koje osoba drugoj osobi mogla da pruži. U Sofijinom životu to je bila retkost, nije imala ni jedno od ta tri, ni od koga, pojavom Vilijama Sofija je prvi put osetila tako nešto. Bojala se da će to nestati vremenom, bojala se i strepela je, nije to želela. Nesebično je želela to i ono joj je bilo dovoljno za sreću. Živela je život koji je morala živeti, potpuno tuđ.
- imaćemo mačku u kući- skovala je plan Sofija te ga je iznela Vilijamu koji se smejao i tako pomerao njenu glavu koja je ležala ma njegovim grudima.
-imaćemo šta god poželiš-rekao je te se naivna Sofija obradovala.
-jedva čekam da imam svoju kuću, kuhinju, red, mir, tebe
- mene već sada imaš- pomazio ju je po glavi a ona se osmehnula te se uspravila i utisnula je poljubac na njegovim usnama, brzo se osvojila od njega te se namrštila.
-šta se desilo- upitao je Vilijam pomalo zabrinuto ali kroz osmeh
- mogao bi da obrijaš te brčiće- predložila je - bockaju, nije ni malo prijatan osećaj- smejao se Vilijam te ju je povukao u svoj snažni zagrljaj.
Vreme je da se spremamo ustala je Sofija naglo i užurbano kao da zaista negde može da zakasni.
- uspori, niko neće pobeći, zabava se dešava ovde pored tvoje kuće- smejao se Vilijam dok se Sofija idalje užurbano spremala, nije ni obraćala pažnju na to što on priča. Vera je počela sa terapijom od koje lakše i brže zaspi, ne budi se do jutra, to je Sofiji dobro došlo, toliko da je nekada dolazila na ideju da joj lek rastvori u jutarnjoj kafi i tako bi spavala i po danu, ipak setila se posledica, verovatno bi Vera shvatila o čemu se radi i tada bi po Sofiju došao pakao. Za jako kratko vreme Sofija se spremila za zabavu koju ponovo organizuju u Vilijamovom internatu, bila je spremna na čudne poglede, makar joj to nikada nije manjkalo u životu.
Obukla je crnu kratku haljinu koja je lepršala oko njenih butina, kosu je pustila, bila je dugačka skoro do poslednjih pršljenova, prelepa, svilena, puna volumena, vidi se sveže oprana. Dovoljno je bilo da to učini i izludela bi svaku osobu muškog pola, iako je mlada iako je neiskusna u životu svidela bi se mnogima, toga je Vilijama i bilo strah, malo.
- kako ja sa tobom ovako lepom da idem negde, strah me je- smeškajući se pričao je Vilijam dok su mu oči iznova i iznova od glave do pete gledale svaki savršeni milimetar njegove devojke.
- mislila sam da nemam od čega da strahujem jer sam pored tebe, grešim li- vešto se snašla sa odgovorom postavljajući na pitanje još jedno pitanje. Vilijam se osmehnuo i slegnuo ramenima dok je pravio onu facu koja je govorila "ne znam". Kao i obično Vilijam je bio spreman od kada je ustao, bio je sasvim prikladno obučen za bilo koju aktivnost u toku dana, savršena maslinasta trenerka mu je stajala kao salivena, bela majca sa pomalo izbledelim printom se veoma slagala uz trenerku. Ova odeća isticala je to koliko je zgodan, prelepo mu je stajalo šta god da obuče, jednostavno je tako. Sofija je uzela svoju četku za kosu te je njome prošla kroz Vilijamovu dugu, smeđu kosu koja je bila duga samo na vrhu njegove glave, ponekad bi od nje vezao rep ali je Sofija više volela kada je puštena, tako je izgledao divljački a u isto vreme slatko sa svom tom raščupanom kosom. Kada su se uverili da Vera spava iskrali su se iz kuće i otišli su u internat gde je zabava već počela. Sofija se zabavljala sa Norom, igrale su, povremeno sedajući sa strane i odmarajući uz glasni razgovor. Vilijam je kao i obično sedeo na svojoj poziciji koja je uvek bila prazna kao da je rezervisana za njega posmatrao je Sofiju ali i sve prisutne. Ispijao je vodku ove večeri, raširenih nogu i blagog osmeha kada god ga Sofija pogleda. U trenutku kada je Sofija poželela da ode do Vilijama i pokuša da ga nagovori da igra sa njom ugledala je da kod Vilijama u krilu sedi devojka kratke plave kose, viđala ju je tu u internatu, pre. Uvek je bila tu negde ali nikada dovoljno blizu njega da bi bilo šta posumnjala. Sofija je srdito koračala ka njima a kada je stigla uputila im je ubojiti pogled. Pored toga devojka je idalje sedela tu kod Vilijama u krilu a on je idalje ostao smiren, nije mu bilo jasno šta je pogrešio. Sofija je samo klimnula glavom levo desno digavši i spustivši ruke dok su joj oči zasijale od suza koje su se nakupule u njima. Okrenula se i u tom ružnom trenutku izgubila je razum, nije znala gde se nalazi, zašto je ovde, ko su svi ovi ljudi, ko je ona devojka koja ju je sažaljevajuće gledala i sa kojom je do malopre igrala veselo. Samo je znala za put do kuće, kuće u kojoj je vladala negativa veća nego ovde, kuće u kojoj je znala gde se nalaze stare makazice za šivenje. Ne obazirući se na bilo šta oko nje došla je do sredstva kojim je sebi stvorila rane, ogrebotine i od kojeg je već prethodno imala ožiljke po rukama. Ožiljke koje niko nije primećivao i za koje niko sem Vilijama nije znao, Vilijama koji je i sam bio jedan od ovih ožiljaka. Tople suze su joj se slivale niz zajapurene obraze dok je kupatilo ispunjavalo njen bol ali i užitak. Osećajući fizički bol, duševni bi podnosila lakše, ne bi ga osećala, zapravo ona je duševni bol prenosila u fizički. U trenutku u kome je bila zasićena tupim bolom i struganjem svoje kože zarđalim makazama zaželela je oštar bol, dublje ožiljke i veću bol. Uz trešenje tela, ruku i uz nerazmišljanje posegnula je za žiletima koji su stajali na ogledalu još od vremena kada je njen otac bio živ.
- Sofija- zamućenim vidom od suza ugledala je mušku figuru kako stoji nedaleko od nje u kupatilu.
-šta si uradila- prepoznala je glas, bio je to Vilijam, nije imala snage da se odupre njegovom zagrljajem, oduzeo joj je sredstva kojima se povređivala i vratio je u svoj zagrljaj. Obrisao joj je suze i tada je i ona zapravo videla da se i njegove oči sijaju, prepune su suza. Nije razumela zašto, zar to nije svesno uradio, mogao je da se nada ovakvoj reakciji jer je znao za te postupke. Spustila je pogled na svoje ruke, bile su crvene, krvave, bridele su i bolele.
-smiri se- rekao je Vilijam grubim glasom vodeći je ka slavini, umio ju je, bila je prevruća kao da ima temperaturu, zapravo je sve to produkt iznerviranosti. Zajedno su seli na pod kupatila.
YOU ARE READING
Kao u snu
Mystery / ThrillerDevojka je proživela teško detinjstvo, kakve je to posledice ostavilo na njen dalji život, ko će biti osoba koja će joj doneti sreću u životu, da li je to uopšte moguće?