Kao u snu

6

Izašao je iz tuš kabine i Sofija mu je dodala peškir kojim ga je obmotala.
-moraš sam da presvuces- rekla je Sofija dok je pogledom pokazala nadole, Vilijam se nasmejao a ona se okrenula. Vilijam je presvukao bokserice a zatim je Sofiju skoro skroz pribio sebi.
-idemo da ti sredim te rane- rekla je stidljiva Sofija te je poslazu sobu
Pomogla je Vilijamu da sedne te je zapazila da mora da ode do kuće po potrebno.
-idem do kuće, brzo ću
-mislim da nema potrebe Nora je sve donela- Vilijam je pogledom pokazao na sto na kome su se nalazili alkohol, vata i razne kreme. Sofija se okrenula oko sebe i bacila je Vilijamu šorts koji je prvi spazila da obuče. Kada se Vilijam obukao prišla mu je te je na vatu naprskala alkohol i nežno mu je prešla preko svake rane. Vilijam kao da ništa nije osetio, gledao ju je kako je brižljiva i nije skidao pogled sa nje, kada ga je ona pogledala nasmejao se a ona je brzo skrenula pogled. Kada je sve prebrisala alkoholom uzela je kremu te je namazala ranu na rebrima koja je već i pomodrela. Uspravila se te je sela pored njega da bi mu namazala rane na licu.
-ne treba- rekao je Vilijam
-ćuti- nije htela ni da čuje Sofija
Namazala mu je svaku ranu na licu zagledavajući se na ranu blizu usne, bolje rečeno u njegove usne. Kada je videla da se nasmenao trgla se te se malo odaljila od njega.
-nemoj to više da radiš- rekla mu je brižno, mnogo si me uplašio
- ma nemoj- rekao je Vilijam smejući se
- ozbiljna sam
- i ja sam, potrudiću se da se ne ponovi- klimnula je glavom te ju je zagrlio, uzvratila je zagrljaj
- a sada možeš da podigneš ruke- nasmejao se Vilijam na Sofijinu konstataciju
- bolje mi je- rekao je
- krema je već delovala- upitala je
- mislim da je delovao tvoj dodir- rekao je te je nastala tišina, Sofija je pocrvenela kao tepih po kome hodaju poznate osobe a Vilijam je iščekivao njenu reakciju koja je bila upravo takva
- Sofija, jednu ranu nisi dotakla- rekao je Vilijam te je pokazao ranu u unutrašnjosti usne, ona se ponovo zagledala u njegove usne. Vilijam se nasmejao i verovatno je u sebi pomislio da je Sofija jako slatka, kao malo dete koje se zagleda u igračku gledala je ona u njegove usne. Polako Vilijam je počeo da se primiče Sofiji, pogledala ga je u oči koje su gledale direktno u njene plave oči. Pretpostavila je da je ovo onaj magični trenutak na kome sve devojke tresu ruke od uzbuđenja. I ona je želela da to uradi, ili ipak nije, ili je želela da nestane, da zavrišti od sreće. Ni sama nije znala šta bi pre uradila ali svakako ne bi se sklonila niti udaljila. Kako je sve uspore o trajalo i ona je počela da primiče svoje usne Vilijamovim da bi to iščekivanje što pre obustavila. Tik pred poljubac u sobu uleće Nora, Sofija se brzo trgne i odalji od Vilijama, izgledala je kao da je sada više ne voli (mrzi je preteška reč).
-da li vam treba nešto- upitala je bez da je zapazila šta je prekinula, Sofija je samo zamišljeno gledala u nju te je Vilijam odgovorio
-ne treba hvala ti, možeš li da kažeš da spavam ako me neko traži- zamolio ju je
- naravno- izašla je iz sobe te je Vilijam ustao i zaključao sobu
U sobi su se mogli čuti Sofijini otkucaji srca koji postaju sve češći i glasniji. Vilijam se vratio pored Sofije te je odlučio da nastavi gde ga je Nora prekinula. Ovoga puta približio je usne Sofijinim jako brzo, kada su se njihove usne dodirnule kao da je svet stao. Kao da je započela nova era, novi svet se rodio, Sofija nije bila svesna šta se događa a Vilijam je želeo da se ovo mnogo pre dogodilo. Nakon njihovog prvog poljubca nasmejali su se jedno drugome. Sofija se postidela, ovo je njen prvi poljubac, prvi put da se suočava sa ljubavlju. Prvi put da oseća ljubav, da je neko voli. Magično je, jako lepo i neverovatno. Nije mogla pretpostaviti da će joj on ovako primeniti život na bolje.
- Sofija- oglasio se Vilijam, Sofija ga je pogledala obrazi su joj idalje bili crveni
- ti si nešto posebno- rekao je a Sofija nije znala šta da kaže, cvetala je ali je želela da propadne u zemlju, toliko ju je sramota, Vilijam je to primetio te ju je zagrlio
-ne plaši se, ne moraš ništa da kažeš, razumem te, i moj prvi poljubac je bio jako čudan- pogledala ga je prostrelno
Šta je Sofija mislila, da je ovo i njegov prvi poljubac, naravno da nije. Vilijam se nasmejao njenom pogledu te ju je pomazio po obrazu.
- ne brini odavno je zaboravljena- rekao je utešno
- kako to da nikada nismo pričali o tvojim devojkama- ljubomorno je upitala Sofija
-na primer jer nismo došli na tu temu a takođe jer si jako ljubomorna pa nisam hteo da te brinem- nasmejao se
- nisam baš toliko ljubomorna- pravdala se Sofija dok joj se Vilijam smejao
- dobro, dobro, nego hoćeš li veceras da ostaneš kod mene, sutra ujutru se rano vrati kući- pitao ju je
- neće ti smetati
-naprotiv, želim da ostaneš jer ja ne mogu kod tebe- klimnula je glavom
-ostaću- rekla je odlučno
- ukoliko mi pričaš o bivšima- nasmejala se a i Vilijam je
- pričaću šta god želiš da pričam samo da te tvoje plave oči gledam još malo duže