Pogrešna za mene

4.

ANASTASIJA

Nikada nisam volela letove avionom, ali oni su bili neophodni ukoliko nisam želela da u vožnji do Crne Gore provedem više od dvanaest časova. Tako da sam prethodnu noć sletela i ubrzo nakon toga bila sam u hotelu proveravajući sva dokumenta koja trebala da dostavim vlasnicima zemljišta koje Stefan tako jarko želi. Uspela sam sve da završim do kasnog popodneva, ali sam nakon toga bila mrtva umorna da bih izašla do plaže. Na kraju sam odspavala tri sata pre nego što sam se morala spremiti i krenuti ka restoranu u kome me očekuju vlasnici.

Šminkajući se maštala sam o udobnosti bračnog kreveta koji sam imala u sobi, ali taj odmor će morati da sačeka dok ne rešim pitanje kupovine zemljišta. Obukla sam jednostavnu belu košulju i usku crnu suknju, a ceo izgled sam upotpunila odgovarajućim blejzerom podvrnutih rukava i salonkama. Na izlazu iz sobe pokupila sam aktovku sa papirima i uputila se ka restoranu.

Ljudi se obično teše da izgled nije bitan u poređenju sa unutrašnjom lepotom, ali surova realnost, pogotovo za žene, jeste da će im prvenstveno suditi na osnovu izgleda. Osetila sam to u mladosti i zbog toga se sada trudim da u svakom trenutku pazim na sliku koju stvaram o sebi. Daleko više volim udobnost farmeki i pamučnih majica od poslovnih kombinacija, ali tokom radnog vremena se uvek prilagođavam situacijama.

Na ulazu se javim hostesi koja me ljubazno otprati do stola za kojim je sedelo šest muškaraca koji su neobavezno razgovarali. Tiho se zahvalim hostesi, a zatim svoju pažnju usmerim ka strankama.

"Dobro veče gospodo, vidim da ste poranili." -Pozdravim ih i privučem njihovu pažnju, a zatim se smestim na jednu od slobodnih stolica.

"Možda ipak Vi i Vaš klijent kasnite." -Jedan od muškaraca mi se ljigavo osmehne.

"Zapravo poranila sam petnaest minuta, a moj klijent večeras neće doći jer je imao neodložne obaveze." -Pogledam u ručni sat koji uvek nosim.

"Onda verujem da ćemo ovo morati da odložimo za sledeći put." -Čovek sa aktovkom progovori, verujem da je on jedan od advokata.

"Zapravo ja imam punomoće gospodina Kostića, a verujem da svi želimo da što pre završimo sa ovim formalnostima." -Ljubazno se nasmejem.

Vidim kako me gledaju ispod oka, dok me neki od njih otvoreno odmeravaju i ljigavo mi se osmehuju, ali ne znaju da sam ja odavno navikla da radim sa mnogo većim ološima od njih. Ipak sam ja advokat braće Kostić, a njihova klijentela obično ne pripada ljubaznoj grupi ljudi.

"Dogovor je bio da on dođe lično."

"Kao što sam rekla, imao je neodložnih obaveza."

"Onda odgovor otpada." -Drugi advokat se pobunio i ustao, a drugi su počeli da se komešaju.

"Ukoliko odgovor otpadne, bojim se da ću u sve ovo morati da umešam inspekciju. U poslednje vreme su pistali značajno rigorozniji, zar ne?" -Samouvereno prekrstim noge i privučem njihovu pažnju.

Zar su zaista mislili da ih Stefan nije pažljivo proverio? Čak i da rade sve legalno, taj bi im nešto podmetnuo i učinio da svi u njima vide krivce. Nemanja možda i zna za granice, ali stariji brat ih nikada nije poznavao.

"Da li je ovo pretnja?!"

"Nipošto, ovde sam da bismo našli zajednično rešenje kao civilizovan svet." -Ljubazno se osmehnem i poručim piće od konobara.

Nastavili su sa komešanjem još neko vreme, ali nisu znali da ih je Stefan držao u šaci onoga trenutka kada je bacio pogled na zemlju u njihovom posedu, a ja sam ovde bila samo zbog formalnosti. Njihovi potpisi će stajati na mojim dokumentima, bili oni dati milom ili silom.