Pogrešna za mene

12.

ANASTASIJA

Neuspešno sam pokušavala da se oslobodim njegovog stiska oko zgloba, ali nisam imala šanse. Bio je daleko jači od mene i bila bih glupa da poverujem u suprotno, iako sam bila previše ponosna da odustanem bez borbe. Jedino što sam mogla je da ga pratim u stopu, zagledana u njegova izdefinisana leđa. 

 Imao je daleko bolju građu od mnogo mlađih od sebe, jaka i široka ramena bila su sakrivena ispred dizajniranog crnog odela koje je uvek nosio. Nije bilo ni mesto, a ni vreme za to; ali nisam uspevala da potisnem svoje misli.

Upravo me ponizio ispred prijatelja koga poznajem još iz školskih dana i to onog čija se majka uveliko druži sa mojom. Malo je reći da sam bila ljuta, ali to nije bilo ni nalik onome što je on osećao. Stefan koji je uvek izgledao nezainteresovano i čije je lice bilo bez i jedne emocije, upravo je stezao vilicu koja se praktično tresla od besa. Znala sam da me nikada ne bi povredio, ali ipak…nije mi bilo prijatno da ga vidim ovakvog.

Usne su mu bile sastavljene u ravnu liniju, a pogled fokusiram na mene. Njegove smaragdne oči su postale tamnije za dve nijanse, kao da su upijale tamu prostorije u kojoj smo se našli.

Kada je uz tresak zatvorio vrata iza nas, dopustio mi je da se oslobodim njegovog stiska. Odmaknula sam se par koraka od njega, a on me pogledom pažljivo gledao kao predator svoj novi plen. Mislila sam da sam kroz godine upoznala sve njegove strane, ali ova je bila nova i za mene.

"Stefane šta bi ovo trebalo da znači?!" -Viknula sam na njega kada sam bila na sigurnoj udaljenosti.

Nešto se desilo i morala sam da saznam šta. Možda je bio teška i hladna osoba, ali ovakvo ponašanje nije bilo ni malo nalik njemu. 

"Mislim da sam ja onaj koji bi trebao da postavi to pitanje." -Ugao usne mu se izvio u nešto nalik osmehu, ali glas mu je bio leden. 

"Upao si u moj stan i napao mi gosta. Daj saberi se i reci mi šta se dešava!"

"To ti je on, "gost"?" -Tama u njegovom pogledu i cinični osmeh na licu su u meni pobudili nelagodu. Osetila sam neobjašnjivu hladnoću i stresla se pri samom pogledu na njega.

"Koji je tvoj problem danas?!"

"Pripazi na taj tvoj jezik…" -Njegova ruka se ovoga puta našla na mojoj vilici, njegov dodir nije bio nežan, ali nije bio ni preteći. Možda je u drugima budio strah, ali ja ga se nikada ne bih mogla plašiti; koliko god pokušavao da me zastraši.

"Ili će se šta dogoditi?" -Namerno sam ga izazivala želeći da vidim koliko daleko je spreman da ode.

"Ili ću mu odmah naći bolju namenu." -Palcem je prelazio preko moje donje usne. Još uvek je bio pun gneva, ali takođe i fokusiran na moje lice.

Mrzela sam sebe što sam ga i u ovakvoj situaciji želela. Moje telo jesnostavno je žudelo za njegovim dodirima i ispustila sam uzdah koji nisam mogla da iskontrolišem, a to mu je izmamilo još jedan samlzadovoljni osmeh.

"Da li si ti to ljubomoran?" -Zavodljivo sam ga pogledala ispod obrva, želeći da izvučem potvrdu iz njega. Osećala sam njegov muževni parfem oko sebe i na trenutak sam pomislila da će odustati, jer je on u emocijama oduvek video samo slabost. Želela sam pobedonosno da mu se osmehnem u lice kada se povuče, ali to se nije dogodilo.

Umesto toga me odgurnuo od sebe tako da padnem na krevet, a zatim se nadvio iznad mene. Osećala sam toplotu njegovog daha na vratu dok su se njegove usne približavale mom uhu. 

Pokušavam da podsetim sebe da se nas dvoje međusobno mrzimo i da je ovo samo privremena zabava za oboje, ali hemija između nas je previše jaka da bih joj se oduprla. Predložila sam ovaj odnos svesno, želeći da ispunim svoju trenutnu požudu-ali čak i nakon toga ni jedno od nas nije se zaustavilo. Nastavili smo da se viđamo, a koliko shvatam nećemo prestati u skorije vreme.