Pogrešna za mene

8.

ANASTASIJA

Bila sam van sebe od besa kada sam izašla iz svog automobila i dala dozvolu obezbeđenju da ga preuzmu, nakon čega sam odšetala do auta u kome je bio Stefan. Zbog spuštenog prozora mogla sam da vidim kako razgovara na telefon, primetila sam kako je odmah svoju pažnju usmerio ka meni i otvoreno me odmerio; a ja ovoga puta nisam skrenula pogled.

Muškarac iz Stefanovog tima je stajao pored automobila spreman da otvori otvori vrata, ali sam ga prostrelila pogledom nakon kog se odmakao od auta. Besno sam povukla bravu i smestila se na zadnje sedište pored prepotentnog kretena, prekrstivši noge i strpljivo čekajući da završi poziv.

"Zar si zaista mislila da možeš tek tako pobeći od mene?" -Zadovoljno se nasmejao, vrativši telefon u džep.

"Zar si ti zaista mislio da se možeš tek tako pojaviti u mojoj porodičnoj kući i ponašati se kao poslednji prepotentni kreten koji još uvek nije prevazišao fazu napaljenog tinejdžera?!" 

Njegov prethodni samozadovoljni osmeh je nestao, a oči su mu postale fiksirane za moje lice prekidajući da lutaju duž svake obline mog tela. On je izgleda zaboravio nad kime je rešio da potencira nadmenost.

"Anastasija, zar zaista misliš da ću trpeti ovakvo nepoštovanje?" -Glas mu je postao hladan, ali nisam ga se plašila. Usudio se da mi dirne ono što mi je najvažnije, a to je porodica.

"Hteo si da razgovaraš sa mnom, zar ne?" -Ovoga puta sam ja bila ona koja se zadovoljno nasmejala.

"Nisam jedna od praznoglavih jedva punoletnih devojaka koje će se pokoravati svakoj tvojoj reči da bi dobile trenutke tvoje zainteresovanosti. Tvoj uticaj i novac mi ne znače ništa, a nisam ni ona koju možeš zastrašiti poprekim pogledom. Meni nije potreban muškarac da bih znala koliko vredim."

"Koliko se sećam nisi bila tako neposlušna poslednji put kada smo se videli."

"Daj odrasti i shvati da to što ti nešto želiš ne znači da ćeš to i dobiti. Seks sa tobom bio je greška, jer ja ne mešam privatno i poslovno. Nisam to izabrala svojevoljno, ali ipak radim za tebe i ne želim ponovo da pređem tu granicu."

"Ko kaže da bi povremeno zadovoljenje potreba nas dvoje i prepuštanje strasti bilo šta promenilo?"

"Ja kažem, jer koliko se sećam ti si zadužen za moju bezbednost i ne bismo želeli da Dimitrije sazna na koji način ispunjavaš svoje dužnosti. Sem toga Stefane, ja nisam ona koja prihvata da bude jedna u nizu i nikada to neću biti. Sa muškarcima se viđam pod sopstvenim pravilima i onda kada to poželim, ti želiš novi trofej u nizu koji ja neću biti."

To je oduvek bilo moje najvažnije pravilo-ili ću biti jedina ili nećemo postojati. Ne pravim ljubomorne scene i ne uhodim muškarce sa kojima sam u vezi, ali isto tako nevernost ne trpim bilo da se radi o dugogodišnjoj vezi ili povremenim viđanjima.

"Ne interesuje me šta bilo ko misli o mom načinu života, ali možda si ti ta koja se boji tatinog neodobravanja?" -Prkosno mi je uzvratio, ali verujem da sam zaslužila. Stefan se nije ustezao od zadavanja niskih udaraca, a to nam je izgleda bila sličnost.

"Jak si na rečima, ali ne i na delima."

"Ne bih rekao da nisam jak na delima, jer si u naletu strasti dozivala moje ime." -Otvoreno me ponovo odmerio i ja sam se zapitala gde grešim, jer sam ga pre svega nekoliko trenutaka imala u šaci ili mi je dopustio da to samo pomislim.

"Predlažem ti povremena viđanja bez bilo kakvih obaveza i bespotrebnih gluposti koje predstavljaju gubljenje vremena."

"Hvala na ponudi, ali nisam zainteresovana." -Cinično sam se nasmejala gledajući zar u njegovim očima.