Pogrešna za mene

5.

STEFAN

Ne znam šta mi je od jutros, jer sam u potpunosti izgubljen od moje rasprave sa Anastasijom. Od kako sam je video kako zanosno šeta plažom kao da je poseduje u kupaćem kostimu, pokušavam da je izbacim iz misli; ali mi to ne polazi za rukom. Mrzim neposlušne žene, a ona je svakoj mojoj reči prkosila i to sa širokim osmehom.

Hteo sam da je što pre izbacim iz glave, jer je sve u vezi svake pomisli o njoj pogrešno. Ona je ćerka čoveka koji me izgradio i kome dugujem život, zapravo ona je jedina sa kojom nikada ne smem imati bilo kakav odnos izuzev poslovnog. Bila mi je zabranjena u svakom smislu. Zašto se onda kog đavola ponašam kao ljubomorni papučar?

Zakleo sam se njenom ocu da ću je štititi do svog poslednjeg daha, njena bezbednost je bio moj glavni prioritet tokom poslednjih pet godina. Vodio sam računa o svakom njenom koraku i svima sa kojima ima bilo kakav kontakt, jer se njena otmica ne sme ponoviti. Nikada do sada nisam prelazio granicu mešanja u njen privatni život, do onog trenutka kada sam jutros video kako je muškarci požudno gledaju i poželeo sam da svakog od njih pošaljem na samo dno pakla.

Ona se svakom od njih ljubazno osmehivala, znala je odlično kakav uticaj ima na muškarce i svesno je koristila svoj šarm. Mešala je kukovima kao supermodel, a nakon toga je ušla u more. Ruke su joj prelazile preko svake obline njenog tela dok se kvasila vodom, a njena plava kosa se vijorila na blagom povetarcu. Pokušavao sam da se fokusiram na novine ispred sebe, ali od pogleda na onakvo telo zaboravio sam da čitam.

Kada je nakon gotovo pola sata izašla iz mora, kapljice vode su se slivale niz njene atribute i moja požuda za tim telom je odjednom postala vidljiva. Ne uspem da se suzdržim i prokomentarišem izbor njenog kupaćeg kostima, a ona mi po ko zna koji put u toku istog jutra prkosno uzvrati i ja poželim da je ućutkam. Ignorišem je i prolazim pored nje nadajući se da neće primetiti koliko me uzbudila, a zatim požurim ka moru. Zahvalim se bilo kojoj višoj sili na hladnoći morske vode i nastavim da plivam pokušavajući da skrenem misli sa samouverene žene koja me čekala na ležaljci. Ležala je na leđima dok joj je desna noga bila savijena u kolenu, ističući te čvrste noge koje sam gotovo svakodnevno viđao u štiklama.

Nakon što se smirim i donekle povratim svoj razum krenem nazad ka njoj, a dve klinke počinju da me prate u stopu. Prostrelim ih pogledom ignorišući njihovo postojanje, a zatim nastavim ka Anastasiji koja je još uvek bila ljuta. Obrve su joj bile blago podignute, a bujne usne čvrsto pripijene jedna uz drugu.

Poželim da joj se obratim, ali ona me prostreli pogledom i demonstrativno odšeta do mora. Nesvesno nastavi da me izluđuje do samog kraja, a vrhunac besa osetim kada je ugledam kako se osmehuje nekom pripitom kretenu. Na kraju se umešao i oteram takozvanog kolegu, a ona pobesni kao nikada do sada. Trebao sam da se iskontrolišem, jer je samokontrola u mom životu bila ključna; ali posle ko zna koliko godina dozvolio sam sebi trenutak slabosti.

Od našeg rastanka je prošlo gotovo sedam sati. Ponovo sam odšetao od nje jer nisam želeo da primeti kako njeno vlažno telo utiče na mene. Dan sam proveo proveravajući svoje poslove i doušnike, nakon toga bio sam premoren; a čak ni tada mi Anastasija nije izlazila iz misli.

Izvadim telefon iz džepa i pomoću brzog biranja pozovem svoju desnu ruku. Kao što naši stari kažu, klin se klinom izbija; a ja večeras planiram da zadovoljim svoje potrebe.

"Vujadine, znaš šta mi je potrebno večeras."

"Imaš li neki poseban zahtev ili biram po sopstvenom izboru?" 

"Samo uradi ono što sam ti rekao."

"Razumem. Hotel ostaje isti?"

"Da."