Porodica Despotović

1. Deo

           ●      Dobrodošli u porodicu Despotović.    ●
____________________________________________________________

-I to bi bilo to, od ovog lajva, pokazala sam vam sve nove proizvode iz Chanel kolekcije, koje sam kupila. Uskoro mi stiže Gucci kaiš, i to ću vam snimati, naravno. Ako imate nekih zanimljivih pitanja, pišite dok nisam ugasila lajv. - Bahato sam govorila svojim pratiocima.

nepoznata.osoba123: Da li je istina, da je tvoj brat Nikolaj, sinoć odveo u krevet, Andjelu sa faksa?

-Kakva su ovo pitanja? Bože me sačuvaj. Mene ne zanimaju životi moje braće, a ako vas ovo zanima, to pitajte njega.-Ugasila sam lajv, i bacila svoj novi telefon o zid, slomio se na komade. Ali ipak sam planirala da kupim novi.

-Kakav bezobrazluk bre. Uvek ja moram da ispaštam zbog Nikolajevih gluposti, ma sad ću da ga ubijem.
Nikolaj!!! - Kroz vilu je odzvanjao moj ženstveni glas, a zbog njegovog visokog tona mislila sam da će sve skupocene vaze u vili, pući.
-Da? - Izležavao se.
-Gde je? - Ljutito sam rekla.
-Ko?
-Andjela, kretenu jedan.
-Koja Andjela? -Pravio se kao da ne zna.
-Ona što si je doveo u krevet, i zbog vas su mi se svi smejali na lajvu.
-Daj bre više, bio sam sinoć u klubu sa drugarom, posle me je on odvezao kući. A i u ostalom, šta ti slušaš te ljude? -Uzeo je gutljaj vode.
-Svi su mi se smejali, kada je neka budala postavila to pitanje.
-Gledaj, stvarno me ne zanima. Sad izadji iz sobe, da se presvučem idem na bitan sastanak.
-Videćeš kad tata dodje. - Zalupila sam jako vratima.

-Tata, konačno si došao. Ne možeš da zamisliš šta se malopre desilo. Moraš malo da vaspitaš svog starijeg sina, ponaša se kao debil. -Stala sam ispred svog oca i žalila se.
-Marijana, nemam vremena sad. Imam hitan problem da rešim.
-Kada već rešavaš probleme, daj mi karticu. Polomila sam svoj telefon, treba mi novi.
-Kakav telefon i kakva kartica? -Upitao me je.
-Moj telefon i tvoja kartica.
-Zaboravi na kartice, nema više. -Nervozno je odgovorio.
-A zašto?
-Izgubio sam firmu, ukinuto mi je svako pravo na kartice, razumeš?
-Molim? Pa kako ću sad bez telefona?-Bila sam šokirana ovim.
-To pitaj svoju mamu. - Ušao je u svoju sobu.
___________________________________________

- Porodica Despotović, idalje važi za porodicu koja ima ugled, i koja je primer, kako treba da se ponašamo. A pored toga, čini se da dolazi i prinova, i da će se familija proširiti, za još jednog novog člana. Kažu da je Anabela, žena čuvenog Veljka Despota, trudna. Za više informacija, reći će nam novinar Luka iz FBI novina.

-Hahaha, Bože. Neće nikad prestati da pričaju laži. Jebem ti ovakve tračeve. -Filip se smejao a u tom momentu ulazim ja.
-Zamisli šta je sad bilo.
- Zamisli ti šta sam upravo čuo na vestima.
-Zajebi vesti. Tata kaže da je izgubio firmu.
-Kako? Nije više vlasnik firme? - Trgao se iz kreveta u kome je leškario.
-Ne. - Nisam mogla da sakrijem bes.
-Ne razumem, zašto?
-Ne razumem ni ja. A meni je preko potreban novi telefon. Ovaj sam slomila. -Pokazala sam mu kako izgleda moj već polomljeni telefon.
-Bravo, i šta sada očekuješ od mene? Ne gledaj me tako, nećeš dobiti novac.
-A daj bre, neću puno potrošiti obećavam. Mislim jedino ako želiš, da mama sazna da si imao kratku aferu sa njenom drugaricom, onda okej. - Uvek sam mu znala slabe tačke.
-Dobro, uzmi karticu. Ali bude li falilo mnogo, ima da te postanem Tom a ti Džeri. - Uvek je bio blesav i pun šala.
- Hahaha, bolesniče. Hvala
-I da te podsetim, za dva sata ideš u školu.
- Pa naravno, i zato sada idem po nove krpice. -Bila sam presrećna.
-Ja sam ti rekao nešto. Znala sam da mi je karticu dao teška srca, ali šta je tu je.
___________________________________________

Zbog svoje pohlepe, decu nije uistinu pogadjalo što im je tata izgubio svoju sopstvenu firmu. Koju je godinama postepeno dizao iz pepela, da bi sutra imao život kakav je sanjao. Već ih je pogadjalo to, kako će da žive kao do sad, kada sve više ponestaje novca. I boje se da neće moći uživati u skupom luksuzu kao inače.
____________________________________________________________

-Znači Jovana, pogledaj samo ovu košuljicu, moram da je uzmem. Samo ne znam, šta ću danas da obučem za školu? Imam toliko kombinacija, ovde u rukama. -Držala sam predivnu garderobu u rukama.
-Ja mislim da bi ti dobro stajala ova kestenjasta torbica uz ovu kombinaciju. Moraš da je uzmeš. -Torbica je koštala Boga oca.
-Slažem se, ali ako nastavimo da razgledamo, neću stići da se presvučem. Moram da stignem pre svih da bi me svi ponaosob zapazili.
-Ajde, da platimo. Krenula sam za njom.

-Gospodjice, vaš račun iznosi 24 592 dinara. Samo mi recite, plaćate li kešom ili karticom?
- Karticom. - Jovana je prva plaćala.
-U redu, spakovaću vam ovo, izvolite. Sledeći.
- Nadam se da će ovo biti dovoljno, bar do sledeće nedelje.
- Ako ne bude, dolazimo i sutra.
-Vaš račun je 18 320 dinara. Keš ili kartica?
-Kartica. -Dala sam joj Filipovu karticu.
-Gospodjice, ja se izvinjavam ali meni ovde piše, da kartica više nije u funkciji.
-Molim? Neka greška je u pitanju sigurno. -Srce mi je preskočilo.
-Proveriću opet... ne vredi, isto piše.
- Plati onda parama. - Jovana je gledala kao da se sladila ovime što vidi. Čestitke, dobila je priliku da me izogovara kod kuja iz škole, i time ugrabi svojih 5 minuta.
- Ne zanima me, tata će doći,da plati.
-Ne znam da li smem da dopustim. - Radnica je bila šokirana mojim stavom.
-Alo bre, moj otac je Despot, - Skinula sam naočare u nadi da će me prepoznati.
-U redu, izvinjavam se, nisam znala. - Spakovala mi je sve i ja sam otišla.
___________________________________________

-Ne mogu da verujem, dao si mi karticu koja je ukinuta. - Drala sam se na Filipa.
-Ponavljam ti hiljadu puta, nisam znao. Šta treba da uradim da bi ti to bilo jasno? -Odgovarao mi je istom merom.
-Ne zanima me, platiće tata.
- Šta će tata da plati? - Čuo je naš razgovor.
-Zamisli, dao mi je ukinutu karticu. Ja sam se toliko svadjala sa onom radnicom da sam morala da joj kažem, moj tata je Despot, doneće pare.
-Ti nisi normalna. Nisi upućena u situaciju izgleda. Bankrotirao sam. Bankrotirao. Gledam kako da se izvučem iz ovoga, a ti mi praviš budžet u minusu. Bravo Marijana, bravo. -Dao mi je aplauz i gledao me sa razočarenjem.
-Ne zanima me, kasnim. Doviđenja.
-Krenula sam u školu, obukla sam beli top,crne kožne farmerke i preko crnu jaknicu. Na meni je blistala srebrna torbica. Jedva sam čekala da dodjem i budem u centru pažnje kao i uvek. Jedva sam čekala da one kuje iz škole zaoštre svoje oči i budu slepljene uz mene. To mi podiže ego.
___________________________________________

I prvi deo je gotov, spreman za čitanje. Malo je duži jer se tok priče odvija takvim tempom. Nadam se da vam se dopalo, ostavite Vote/Com.
Vaša: SpontanaLažljivica《♡》