Porodica Despotović

5. Deo

Pritvor. 04:43

- Držite me ovde, bravo. - Nikolaj je ustao i držao se za glavu.
- Sedi dole, ne mrdaj. - Jedan od policajaca je bio baš neprijatan.
- Ubiću ga. Kako me je naživcirao.
- Kakav je tvoj stav? Biješ ljude okolo bez povoda. - Mljackao je dok je žvakao žvaku.
- On mene da ne vrati kući, ma može tako mami svojoj bre. - Nastavljao je.
- Da mi Despot nije ortak, izmlatio bih te da znaš.
- A gde je ćale? Jesi ga zvao?
- Nisam ja, drugi su. Da sam se ja pitao zataškao bih slučaj.
- Neka dodje u posetu.
- Idi odmori, pogledaj koliko je sati. - Nikolaj je ostao sam.

Jutro u vili.

- Dobro jutro dame. - Filip je konačno izašao iz sobe, a inače nikako se ne vadi iz nje.
- Dobro jutro sine, sedi. - Mamine oči su se nasmešile.
- Gde je tata?
- Tata je otiš...
- Da izvadi našeg baticu iz zatvora. - Prekinula sam joj rečenicu.
- Zatvor? - Spustio je viljušku.
- Marijana zar si morala tako da objasniš? - Ljutito me pogledala.
- Mislim, nije mi ništa neočekivano ali... - Opet je uzeo viljušku.
- Ispričaću ti deljate, danas me ti voziš u školu. - Taman da se provozamo da ga vidi svet a ne samo soba.
- Da ti nije malo rano? - Pogledao je na sat.
- Idem na kafu.
- Štedi pare dete. - Rekla je i uzela čašu soka.
- Da štedim pare? Ti si ukinula sve moguće račune i mirno mi govoriš da štedim pare? - Skočila sam sa stolice.
- O tome sam i htela da pričam, sedi. - Mirno me je gledala.
- Dužna si objašnjenje.
- Htela sam opet da aktiviram vaše kartice, ipak vama trebaju ali... - Zastala je.
- Ali šta? - Filip se uključio.
- Despot je nažalost dao zabranu da ne smeju da se aktiviraju bez njega, što znači da računi nisu više na moje ime. - Spustila je glavu.
- Čekaj, kako može sve to za kratak period?
- Pa znaš njega, glavna faca. - Filip je rekao i ustao da se obuje, nije mogao da sluša sve ovo.
- Samo mi ne pominjite razvod, pa to bio moj večiti poraz. - Uhvatila sam se za glavu.
- Idite ako ste jeli. Razgovaraćemo kasnije, moram da odem do Nikolaja.

- Filip bez vozačke je vozio punom brzinom, i odvezao me ispred ispred kafića.

- Ajde paljba sad. - Brat za primer.
- Imaš sreće pa se vozač sutra vraća sa odmora, maltretirala bih te zauvek. - Svog rodjenog brata sam pogledala sa gadjenjem ali možda... Možda je to iz ljubavi, ko zna.
- Ajde ajde samo napred.  - Izašla sam iz džipa i ušla u kafić, bio je pun ljudi ali neko mi je zapao za oko.

- Danilo?...  -Sedeo je sa nekom mršavom ribom i pio espreso, zapazila sam i sela naspram Ive.

- Vau, kakav prizor. - Iva je prokomentarisala.
- Ma ne zamima me, on je završena priča. - Nakašljala sam se.
- Znam da si hladna ali, zar ti ga nije bilo žao da pati za tobom?
- Ne, ni malo. - Znala sam da lažem, znala sam da ga volim i da bih ubila za njega.
- A i ova, klasična replika debilke. - Zgadila se čak i Ivi kojoj je lep čak i kamen.
- Ne može ni jedna da bude kao ja, to treba da se prihvati.
- Pogledaj, on ustaje i izlazi. - Pogledala sam.
-Jao, ostavio ju je samu, kako dirljivo. - Prevrnula sam očima.
-Ma možda i nisu ništa, možda samo neka priča u vezi posla i to. - Tešila me je.
- Posao? On ne zna pertle da zaveže. Sigurno je zaboravio kako se to radi pa je ona tu da mu pomogne. - Gledala sam ispod oka.
- Ne zna? On? Ovako napucan momak?
- Da, da i da.
- Jao Bože..
- Rekla si nešto?
- Zakasnićemo, ajde plati pa idemo. - Uvek se grebla da joj ja platim piće.
- Da ja platim, ma na šta ti ja ličim svaki put? Valjda trebaš ti nekad da platiš. - Izdrala sam se na nju i proširila negativnu energiju kroz kafić. Ubrzo smo izašle a ja sam skenirala devojku koja je idalje bezbrižno sedela sama, nosila je crnu suknjicu do kolena, belu majicu na kratke rukave i crne patike. Kakva patetika.

Škola.

- Peglala sam svoju dugu kosu u školskom wc-u, sve dok mi nije stigla poruka.

- Šta je sad bre? - Bledo sam pogledala.

"Novajlija već prvi dan našla svog romea hahah."

- U školskoj grupi su poslali sliku te devojke i Danila, on ju je odvezao autom do škole a posle je ispratio do ulaza i svo vreme držao za ruku.

- Koji djavo je ovo?  - Komentari su se nizali, neki su bili upućeni meni, a neki njima, ludela sam i jako stezala vrelu peglu koja mi je bila u šaci. Vesti za Nikolaja nije bilo, još uvek ga nisu pustili što mi je stvaralo nemir, jer je pogodio metu kada se potukao i time opet dokazao da nije jadan.

I 5. Deo je gotovvv. Ja se izvinjavam opet zbog neaktivnosti ali zaista nemam inspiraciju, ništa mi nije padalo na pamet sve do sad. Ja se nadam da vam se dopalo, uživajte do sledećeg dela.

Vaša: SpontanaLažljivica《♡》.