Porodica Despotović

4. Deo

00:46

- Gde ti je brat? -Tata mi se obratio.
- Ne znam.
- Kako ne znaš? Ponovo se opija?
- Rekla sam da ne znam. - Pogledala sam ga oštro.
- Ma ajde, ja još budala pitam. -Prodrao se.
- Ne deri se na dete. - Došla je i mama kao šlag na tortu.
- Opala, gospodja zvana lopov se vratila sa sastanka. - Pogledao je u nju.
- Zar mi nećeš poželeti dobrodošlicu moj bivši mužu? - Ubijala je provokacijama.
- Bivši muž? - U šoku sam rekla.
- Pusti je, ne zna šta priča. Ne bi se ona razvela od mene sve dok se ne osveti makar još 20 puta.
- Tačno. Nego, gde su ostali? - Stavljala je svoj mokri kaput koji se nakvasio od kiše, preko stolice.
- Filip je u sobi a Nikolaj... - Gledala sam šta da joj sad kažem.
- To i mene zanima gde je. -Rekao je tata.
- Dodjavola, ne znam. -Rekla sam.
- Poludeću. Žena mi je napravila bankrot, ćerka mi je sponzoruša, mladji sin se ne vadi iz sobe a stariji hoće da me ubije. Gotovo, ne mogu više. - Tata se drao sve više i više.
-Ne drami i ne zovi moju ćerku tako. Izadji iz sobe. - Izašao je i ljutito zalupio vratima.
- Ljubavi mamina, žao mi je zbog svega. Reci mi gde je Nikolaj, šta se dešava? - Sela je pored mene.
- Mama ne znam, poslednji put sam ga videla.. - Rečenicu mi je prekinulo bučno i zvučno zvono.

- Ja ću da otvorim, sačekaj, možda je Nikolaj. - Otvorila je vrata a pred njom je stajala grupa visokih muškaraca u policijskoj uniformi.
- Dobro veče, kojim povodom?
- Ne znam da li je dobro ali dobro veče. Vi ste majka Nikolaja Despotovića? - Policajac se obraćao mami.
- Da, ja sam. - U sebi je pomislila "Kao da me već niste upoznali, svako malo mi dolazite na vrata."
- Podjite sa nama u stanicu, vaš sin je opet pravio katastrofu po gradu.
- Joj Bože, šta je sada napravio? - Imala je drhtavicu u glasu.
- Objasnićemo vam sve.
- Samo da javim da izlazim i da obučem kaput. - Ušla je u kuću.

- Ko je? - Ustala sam i pitala.
- Ne pitaj me ništa, idem u policiju.
- Zašto?
- Ne znam, ostani tu javiću ti sve.
- Idem i ja.
- Ostani tu, molim te. - Izašla je i ostavila me sa bezbroj pitanja.

Policijska stanica.

- Nikolaj? - Mama je prišla Nikolaju.
- U redu je kevo. - Hladno je rekao.
-  Brukaš nas uvek, šta je sa tobom?
- Ovaj narkoman ne može da laže. Sve je slagao osim da sam ga pretukao kao što se i vidi. - Oči su mu bile crvene i željne tuče.
- Smanji ton, zašto si pretukao ovog dečka? - Policajac je govorio.
- Zaglavio sam na planini, telefon mi se skroz ugasio. Pitao sam ovog paćenika da me odveze bar do centra ostalo sam mogao sam, on se bunio nije hteo i ja šta sam uradio? Prebio sam ga. - Naglasio je.
- Dečko ne priča tako. - Policajac je nameštao svoju kravatu.
- Šta mene zamima što on ne priča tako? Ja pričam istinu.
- Nisi mogao da ga pustiš ako nije hteo? - Mama je pokušala da ga razumi ali joj nije uspelo.
- Prebiću ga i sledeći put. - Bio je samouveren
- Razočarao si me Nikolaj, obećao si mi da ćeš biti bolji. - Rekla je i pustila dve suze.
- Dobro kevo više. Trebao je neko da ga nauči pameti. - Gledao je mamu kako plače.
- Pošto priznaješ da si ga pretukao i pritom govoriš da ćeš ponoviti isto, noćas spavaš u pritvoru. A sutra ćemo se dogovoriti oko oštete, momku će sigurno trebati operacija oka i vilice. Tako da gospodjo Despotović, pripremite novčanik. - Zamahnuo je rukom.
- Molim vas, nemojte da ga držite ovde.- Mama je grčila prste.
- Držite me do sutra pederi. - Izašao je i uputio se ka pritvoru sa policajcem.

- Anabela se vraćala kući taksijem, jer nije mogla da zamara vozača a ni da pritiskuje porodicu, iako je znala da se sve raspada.

- Šta se desilo? - Pitala sam.
- Ništa, pobio se i noćas će biti u pritvoru.
- Hah, moj brat tako rešava stvari. - Prekrstila sam ruke.
- Rešava stvari? On nam ovako samo otežava. U šta ste se vi pretvorili? Kakva ste to vi deca? - Vikala je.
-Mama..
- Tako mi i treba, ja mlada i lepa pored svih momaka uhvatim se za bahatog i bogatog Veljka koji mi je divno zamazao oči. Lepo su meni roditelji govorili da se svila ne krpi, ali ja nisam slušala, sada patim i imam decu koja idu krivim putem.  - Izašla je iz moje sobe a ja sam legla u krevet i razmišljala o svom životu.

- Nikolaj je uradio dobru stvar, pa zašto bi on ćutao? Neka ostane u zatvoru, makar će znati da je zbog dobrog razloga tamo. - Okrenula sam se na desnu stranu i zaspala.

4. Deo je tu. Nije me bilo par dana, izvinjavam se. Potrudiću se da delovi izlaze svaki dan.
Kako vam se dopada deo i kako komentarišete Anabelino majčinsko ponašanje i Nikolajeve postupke?
Vaša: SpontanaLažljivica 《♡》.