Porodica Despotović

6. Deo

- Izašla sam iz toaleta sa polu ispeglanom kosom, i lutala kroz hodnik.

- Hej, pazi malo. - Tokom žurbe sam udarila devojku ramenom, kada sam se okrenula skontala sam da je to bila ona.
- Jao dušo, izgleda da bi ti trebala da paziš. - Idalje sam se držala svog stava.
- Suprotstavljaš mi se?
- Nazovimo to svojim stavom, ja sam Marijana a ti?  - Pružila sam joj ruku u nadi da ću saznati ime i iskopati neke informacije.
- Ne bih volela da upoznam tako bahate devojke. - Okrenula se i otišla.
- Vidim da ću imati dosta posla sa tobom mala. - Našla sam devojke iz svoje ekipe i krenule smo u učionicu.

- Zar je moguće da si ostala tako skamenjena? Pa ja bih je ubila. - Iva je pametovala
- Ne gundjaj i ulazi.  - Ušle smo u učionicu a ja sam videla novajliju kako sedi na mom mestu, popizdela sam.

- Opet ti? Šta radiš na mom mestu? - Prišla sam joj
- Oprosti, rekla si nešto? - Podigla je glavu.
-To je moje mesto ako nisi znala. - Ja i devojke smo stajale oko nje.
- A to si ti, znaš onu izreku "Ko prvi nadje, njegovo je." - Nasmešila se.
-Bednice, ustani sa mesta biće problema. - Vikala sam na nju.
- Ne bih se kačila sa Marijanom da sam na tvom mestu. - Iva joj se približila i šapatom izgovorila.
- U redu, izvoli draga. - Hladno je rekla i ustala sa mog mesta.
- Tako i treba psihopato. - Gledala sam je dok ustaje i odlazi.

- Dobar dan svima. - Profesor je ušao i čas je započeo.
- Kakav je ovo kaput obukao? - Prošaptala je Iva
-Pogledaj ga hahaha. - Smejale smo se.
- Tiše tamo devojke. Vidim došla je nova učenica, predstavi se. - Prozvao je tu devojku.
- Ja sam Mila Bilanović. - Predstavila se ponosno.
-Tako se zoveš znači, ti prokleštijo. - Rekla sam sebi u bradu
- Ako ste upoznali novu učenicu, molio bih vas da se stišate, danas radimo prezentaciju.

- Čas je prošao, a ja sam našla svoju metu.

- Hop, pazi. - Dok je Mila izlazila postavila sam joj nogu, a ona je pala preko stola tako što je htela da se dočeka a da ne padne.
- Jesi li bolesna? - Spuštala je svoju suknjicu.
- Ne peckaj se, to je samo mala greška. - Iva se jedva suzdržavala da se ne nasmeje.
- Ili možda osveta!? Hahaha. - Izašle smo i otišle da jedemo.

- Zamisli molim te, stigle su mi štikle 3 broja veće. - Iva se žalila
- Užas, a baš su bile lepe.
- Pogledajte Jovanu, već se upoznala sa novajlijom. - Ana nam je rekla a mi smo se okrenule.
- Jao da, izgleda da u ponudi imam dve zvečke. - Uzdahnula sam.
- Užasne su, obe. - Ana je rekla dok je vetar duvao.
- Dobro, koju ćeš prvu da središ?
- Jovanu sam sredila već par puta, na red je došla mala Mila. - Krenule smo ka njima.

- Jovana i Mila su šetale velikim dvorištem našeg privatnog faksa.

- Opa Jovana, vidim našla si nam zamenu. - Ana je jedva čekala da im se obrati.
- Molim? - Jovana se pretvarala kao da je cvećka.
-Ana hoće da kaže da nisi više član naše ekipe. - Osmehnula se Iva i pogledala nas.
- A zašto ako mogu da znam?
- Sada si obuzeta obavezama, a te obaveze su druženje sa prostacima. - Pogledala sam ih sa dozom gadjenja.
- Opet vredjaš? - Mila mi se unela u facu, uvau kakav stav.
- Ne, samo istinu govorim. Ipak nikad nisam volela te sitne i providne laži.
- Odjebite bre. - Jovana je krenula da se gura i imala kiselu facu.
- Alo debilko. - Ana, blago mišićava devojka visokih standarda se unela Jovani u facu.
- Smrdi ti iz usta Anice. - Već je krenula da jede govna.
-Nemoj da me nerviraš, izbatinaću i tebe i ovu seljanku. - Rekla je kroz zube.
- Idemo Ana, kako te nije blam da stojiš sa ovim dvorskim ludama.
- U pravu je Marijana.
- Seljanke, nije gotovo da znate. A inače, zahvalite mi posle što sam smirila Anu da vas ne sravni sa zemljom iste sekunde. -Okrenule smo se i otišle. Sa ostalih časova smo pobegle i ispijale kafu u kafiću, kasnije sam krenula kući smišljajući plan kako da se rešim Mile, znala sam da ću je dugo imati na svojoj grbači.

- Stigla sam.
- Kako je bilo na faksu? - mama Anabela se osmehnula.
- Kako da bude, standardno.
- Super, nego, dolazi nova čistačica sutra.
- Gde je stara?
- Ma gde je, udala se, usrećila se ili možda sebe sahranila.
- Kako divno. Ko je ta nova?
- Upoznaćeš je, hvalila se kako zna da kuva a i da čisti.
- I to je divno. - Nezainteresovano sam rekla i tipkala svoj telefon.

- Večerali smo, legla sam i taman kad sam zaspala pred zoru, zvonce nije prestajalo da zvoni.

- Daj bre više, hoće li iko otvoriti vrata? - Zvonce se čulo već 5 minuta, niko nije otvarao a ja sam bila primorana da sidjem i otvorim.

- Evo, evo, dosado. Kako nikog nema u ovoj kući nije mi jasno. - Sišla sam niz stepenice u svojoj svilenoj beloj spavaćici i otvorila vrata.

- Dobro jutro.
- Dobr.. Ti? Šta ti radiš ovde? - Misteriozno sam gledala u osobu ispred sebe i nisam bila svesna da li je ovo san ili java.

6. Deo je tuuu. Šta mislite ko je pozvonio na vrata Despotovića? Da li će Marijana uspeti da se izbori sa Milom? I zašto nema vesti za Nikolaja? Sve to će se saznati u sledećem delu a do tada, uživajte u ovom.

Vaša: SpontanaLažljivica 《♡》.