2.deo

49 7 8
                                    

-Škola.

-Marijana, tražio sam te. - Štreber Dejan mi se obratio.
-Skloni se degeneriku jedan. - Odmerila sam ga.
-Ja sam hteo samo da ti kažem nešto. - Nastavio je.
-Skloni se rekla sam.
- Šta se mota ovaj oko tebe? - Prišla je Iva, jedna iz ekipe.
-Nemam pojma, svakodnevno doživljavam da mi prilaze nepoznati, ipak sam ja glava ovog grada i škole. -Hvalila sam se.
-Kad smo kod toga, kakve priče ja ovo čujem?
- Kakve priče?
-Ne znam razglasili su da nisi imala pare da platiš u šopingu, a kartice ti nisu bile u funkciji.
-Molim, ko je rekao to?
- Ne znam pričaju svi.
-Znam ja na kojem mestu ću da nadjem krivca. Vidimo se posle. -Došla sam do toaleta. Znala sam da je Jovana tu jer bi popravljala šminku uvek pre početka časa.

-Zamisli, idem u šoping sa Marijanom, a ona kod sebe ni dinar nije imala, kartica je bila ukinuta. I još na sve to račun joj je bio duplo jeftiniji od mog hahaha. -Ogovarala me je sa Kristinom, kao dve paćenice.
-Ne mogu da verujem, jadnica. - Kristina je dobacila.
-Ćao devojke, lep dan danas zar ne? -Konačno sam ušla.
- Ćao dušo, kad si stigla,nisi me zvala od juče. -Zagrila me je.
-Kristina, izadji napolje. -Pokazala sam joj prstom na vrata.
- Naravno.. 
-Šta se desilo?
-Slušaj me alapačo glupa, nemoj da sam čula više da si moje ime spomenula. -Osmeh na licu koji sam imala radi provokacije se pretvorio u ljutu facu.
-Inače ću da te prebijem, nećeš se dobro provesti, kunem ti se.
- Šta pričaš, nisam ja ništa rekla. -Odjednom se pretvorila u nevinašce.
-Tišina, znam da jesi. A sada ćeš svima u holu da priznaš da si slagala, inače..
- Inače šta? -Unela mi se u facu i prekrstila ruke.
- Inače mogu jednim klikom da prosledim tvoje eksplicitne slike. -Zadovoljno sam se osmehnula.
-Ne bi to uradila, sigurno. -Klimala je glavom levo-desno.
-Misliš? E pa gledaj. -Uzela sam stari telefon koji sam imala, jer zbog situacije nisam mogla novi da uzmem.
- Daj mi to ovamo, dodjavola. Dobro, dobro
- Ponovi, nisam čula?
-Priznaću sve, u redu je.
-Bravo, ajde idi. Dole te čeka šou. Samo požuri dok nije zvonilo. - Podigla sam obrvu i rekla u sebi bravo za mene.

- Malo pažnje ljudi. Pogledajte. Htela bih da vam kažem da je svaki trač od danas za Marijanu izmišljen, ništa od toga nije istina. Bila sam ljubomorna, i u trenutku sam to izmislila. Marijana jako mi je žao, izvini. -Glasno je govorila dok su je svi iz hola gledali.
-Ponovi glasnije.
- Žao mi je, izvini. - Još glasnijim tonom je rekla.
- U redu, razmisliću o tvom predlogu za oproštaj. Devojke idemo na čas. -Zvala sam ostatak ekipe, Jovana je dobila šta je htela, i takodje još jedan poen za mene.

-Nakon napornog dana, vratila sam se kući.

- Ja tebe ženo ništa ne razumem. - Despot je razgovarao sa Anabelom.
-Ne zanima me, čitav život sam posvetila tebi da bi mi na kraju ti uradio ovakve stvari. Uzeo si mi mladost i godine, u mojoj ruci je trebala olovka da bude a ne verenički prsten. - Pustila je bolnu suzu.
- Živiš kao kraljica ovde, zaštićena si od svega, i opet glumiš nešto.
- Volela sam te Veljko, volela. Rodila sam ti zlatnu decu, da bih te kasnije uhvatila sa drugom ženom. - Drala se.
-I to je razlog što si mi napravila haos u firmi? To je razlog što si mi ukinula sve moguće kartice?
-Da, da si bio pametan ne bi mi to uradio. Sam sebi si napakostio, sad se sam vadi iz govana. - Skinula je burmu i ostavila je na sred stola.
-Bog me prokleo i gde sam prepisao sve na tebe i tvoje prokleto ime. -Opirao se.
-Šta je sad bilo? - Ušla sam i zatekla haos.
-Ništa lutko idi u sobu. - Mama je spustila pogled, da ne bih videla da je plakala.
- Teraš ćerku u sobu? Neka zna i ona šta si uradila. -Pogledao me.
-Mama? O čemu se ovde radi?
- Marijana, idi u sobu odmah, ili izadji negde napolje. Izvoli džeparac, časti drugarice. -Izvadila je 50e iz novčanika.
-Odakle ti taj novac? Možda si maznula sve pare pre nego što si mi ukinula sve kartice? -Opet je povisio ton.
- Molim? To si ti uradila? - Šokirala sam se.
- Da, zato što me je tvoj otac prevario.
-To mi je koleginica, sto puta ti kažem, razgovarali smo o poslu.
-Ma nemoj, zar se koleginica hvata za butine kada je u pitanju posao? -Svadja se nastavila.
-Prekinite više. - Izletela sam iz kuće, sva uplakana, zašto sve u privanosti mora da bude loše, a ovako pred ljudima je savršeno. Želim porodicu koja je savršena, baš kao što je prikazujemo na televiziji, na instagramu..

2.deo je tu. Ja se nadam da vas neću razočarati i da ćete uživati u priči.
Vaša: SpontanaLažljivica. 《♡》.

Porodica DespotovićTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang