Porodica Despotović

3.deo

-Otišla sam do jedne obale, gde bih uvek sedela kao neka jadnica. Plakala sam, ne znajući da me neko iz ugla snima.

- A? Šta je sad? - Nikolaj mi je prišao.
- Zašto si došao? -Obrisala sam suze.
- Video sam kako si istrčala iz kuće, išao sam za tobom. - Podigao je obrvu.
- Bolje da si otišao kod Andjele. -Ljutito sam mu rekla.
- Ja još dodjem da utešim sestru, ona me provocira, e šta ti je život druže.
- Što da ne. - Skrenula sam pogled sa njega.
- Ustani, vodim te na neko ludo mesto. Svideće ti se. - Pruža mi ruku.
- Nije mi do šopinga.
- Pa ti svakako misliš samo na šoping. Ali na svu sreću i nesreću nije.
- Gde onda? - Upitala sam
- Ako su nam ukinuli kartice, nisu vozačku. -Pokazivao je ključeve.
- I gde me voziš? - Ustala sam.
- Nazvaćemo to dnevnim odmorom.

-Vožnja je trajala oko sat vremena, odveo nas je na planinu, gde smo kao mali uvek išli. Tu je postojavao mini bar, gde pijemo najbolje koktele od kad smo odrasli.

- Nikolaj, ti si čudo. - Bila sam mnogo srećna, i sela za najlepši sto u baru.
- Znao sam da ću oraspoložiti sestricu.
- "Sestricu"? To izgovoriš samo kada ti nešto faktički treba.
- Pa dobro.. - Zastao je
- Šta ti treba?
- Da ostaneš ovde, dok se ja ne vratim. - Sada se uozbiljio
- Molim, gde ideš?
- Da rešim neke stvari. Vraćam se za sat vremena. Biću tu u uglu. -Platio je i izašao iz bara. Ostavio me samu da pijem i svoj i njegov do pola popijen koktel. Ali jednu stvar je zaboravio, njegove ključeve od kola, što znači da je otišao negde peške.

- Bravo bedniče, ostavio si ključeve. Sad je vreme da se igramo. - Volela sam da pravim probleme još kao mala, pa zato mi se ovo jako svidelo.

-Za to vreme sam malo kopala po instagramu i ispijala poslednju kap koktela. Sve dok nisam naletela na Jovaninu objavu.

- Šta je ovo? Jebaću joj mater. - Gledala sam u telefon i nisam verovala šta vidim.

- Jovana me je snimila kako sam plakala na obali, i napisala "Evo kako u privatnosti izgleda Marijana, r(t)užno pače."

- Ubiću te za ovo. -Rekla sam kroz zube.

- Izjurila sam i otišla ka autu, srećom Nikolaj nije bio u blizini, nisam znala gde je ali me to nije ni zanimalo, jedino sam imala u planu kako ću ubiti Jovanu.

- Sada si gotova. - Jurila sam sto pedeset na sat, uputila sam se ka njenoj kući i bila spremna da napravim živi haos. Poruke su mi masovno stizale. Ali taj poziv me je zaledio.

- Jesi li u redu? - Grubi i pomalo slatki muški glas je odzvanjao na drugoj strani telefona.
- Od kad to tebe zanima?
- Video sam, plakala si, šta se desilo? - Zabrinuo se.
- Desilo se to da sam se uputila da je ubijem od batina.
- Ne radi gluposti, pogotovo ako si sama u autu. - Pokušavao je da ostane smiren.
- Jao, bivši dragi se zabrinuo?
- Naravno da jesam, nisi mi ti svako.
- Ne laži me više Danilo, dosta mi je tebe klošaru. -Spustila sam slušalicu, i parkirala auto ispred Jovanine kuće.

- Otvori vrata seljanko. - Lupala sam na vrata kao luda.
- Dobar dan gospodjice Marijana. Jovana je u sobi. - Spremačica je otvorila vrata
- Skloni mi se i ti čistačice obična. -Gurnula sam ženu i popela se na sprat.

- Ubiću te, odmah da si obrisala ono, ali odmah. - Upala sam sobu ali Jovana je kulirala jer je imala slušalice u ušima.

- Jesi li me čula?
- Od kud ti? Jesam li rekla prokletoj Ani da ne otvara vrata nikome? - Skinula je slušalice.
- Šta je ovo? Slušaj me mala, gotova si. - Pokazala sam joj telefon.
- Ovo sam ti vratila, to je samo karma.
- Kakva karma?
- Za Danila, ukrala si mi dečka.
- Dečka? On te ne bi pipnuo ni štapom, ti si ta koja se zalepila za njega ali on želi samo jednu, mene. - Drala sam se.
- Vratila sam ti, sada će on da misli da si kukavica.
- Je li? Da proverimo da li si u pravu? -Okrenula sam telefon ka njoj i pokazala poziv.
- Kako..? - Ostala je bez teksta.
- Ponižavaš se devojko. Da nije bilo mene ti bi bila niko.
- Ponizila si se ti davno.
- Izvini draga ali.. Da li je to moja haljinica na tebi? Ja makar ne nosim drugaricine stvari ako joj petljam iza ledja. -Podigla sam obrvu.
- Jebem ti haljinu, osvetila sam ti se, ja njega volim. Ja sam njega gledala iza ugla kako tebe grli i brisala suze. A ti ga nikad nisi ni volela. - Bila je na ivici suza.
- Brisaćeš još mnogo mnogo suza.
- Evo ti ove krpe, ne trebaju mi. - Iz ormara je izvadila gomilu mojih stvari i bacila ih na mene.
- Ne treba, ne kupim smeće od bivših drugarica. -Mirnim tonom sam rekla i izašla. Ušla sam u auto, imala sam bar 10 propuštenih poziva od Nikolaja. Nisam se vratila po njega, iako je planina jako daleko od grada, nije me interesovalo. Sve dok ponoć nije otkucala a on se još uvek nije pojavio kući.

3. Deo je tu. Nadam se da ste uživali i da ćete tek uživati tokom čitanja.
Vaša: SpontanaLažljivica《♡》.