Setim se svog ranca i odmah utrcim unutra, dok iza mene nekoliko njih vice. Vidim da su stepenice vec popucale, ali mi sada nisu potrebne. Udjem u svoju ucionicu i odmah dodjem do svog ranca, zgrabim ga pa sada izletim preko prozor jer vidim da mi je put kroz hodnik nemoguc. Kada sam izasao iz ucionice i zavrsio ispred gonile, cula se velika buka. Kada sam se okrenuo ka skoli video sam da od nje nije ostalo mnogo. Ne mogu da verujem da se takva zgrada odjednom srusila.
"Da li su svi tu. Neka razredne staresine provere sve ucenike, zovite hitnu i vatrogasce odmah"- vice sekterarica skole, dok pedagog i dirktorica vec drze telefone
Dosta ucenika je bilo prestravljeno, dok su neki snimali skolu.
"Akihiro da li si dobro?"- vikne Tomas koji je sada vec pored mene
"Da"- odgovorim osamuceno
"Da li si normalan da ulazis?"- gleda me ozbiljno
Time me potseti pa odmah otvorim ranac i pogledam u njega. I kada vidi privezak odmah mi lakne.
"Zbog toga si se vracas? Ti stvarno nisi normalan"- vice na mene
"Ovo mi je jedino ostalo do njega"- odgovorim ostro stezuci privezak
"Od koga?"
Na to ne odgovorim.
"Tri ucenika hvali"- vikne jedan od profesora
Tada se digne galama. U to vreme su stigli i hitna ponoc i vatrogasci. Krenula je potraga za nima, no ispostavilo se da svoje od njih nisu doslu i skolu, dok je jedan ucnik bio u sali pa nije ni znao sta se desilo, vec je samo cuo buku. Sreca po njega sto je sala bila odvojena od skole. Vatrogasci su pregledavali skolu, trazeci potencijalni uzork. Dok je hitna pregledala sve ucenike. Policajci koji su se pojavili koji minut kasnije su slikali sve, a onda i zatvorili skolu.
"Svi ucenici bi trebali da daju svoju izjavu"- javio je direktor
Uzmem telefon i pozovem mamu.
"Hej Akihiro molim te budi kratak zauzeta sam previse"
"Mama, danas ne cu moci da idem po Saru"
"Zasto? I toliko ti je tesko?"
"Ne. Skola se srusila pa moramo svi na ispitivanje, verovatno cu da zakasnim"
"Akihiro stvarno sam zauzeta sada. Budi prvi koji ce da da izjavu, a onda pokupi Saru"- kaze i prekine
Udahnem da bih smirio zivce. A onda do mene dodje policajac.
"Receno mi je da si ti usao, mozemo li da porpicamo"
"Naravno"
Krenuo je da mi postavlja bezbroj pitanja, od kojih su se neka i ponavaljala nekoliko puta. A on nikako nije bio zadovoljan.
"Izvinite, ali ako bih mogao da vas zamolim da ubrzamo malo. Moja mladja sestra, od 3 godine, me i dalje ceka da je pokupim iz vrtisa"
"Sta je sa tvojim roditeljima, nisam ih video ovde"
"Oni su na poslu i nisu u mogucnosti da dodju, i bas zasto sam ja taj koji ide po svoju sestru"
"Dobro. Onda mozes slobodono da ides. Ako imamo vise pitanja pozvacemo te u stanicu"
"Hvala vam"
Ustanem sa one stolice na koju sedim vec dobrih dva sata, a onda ubrzano nastavim ka vrticu.
"Bato?"- pogleda me mala upaseno
Dotrca do mene i pogleda u moj obraz preko kojeg se nalazi flaster, jer me je stako ogrebalo.
YOU ARE READING
Akihiro
RandomOdujstajemo lako, ali sta ako nasa dusa ne zeli da odustane od necega cak i nakon traume? Da li ste spremni da damo i poslednji atom snage da bi ostvarili nesto? Akihiro jeste, ali na koji nacin?
