"Vratio si se"- nasmeje se Alice kada udjemo u kucu
"Da"- kazem spustajuci sve pored vrata
"Najbolji si. Dodji da vidis sta sam naslikala"
Chiharu je ocekivano odmah uletela u sobu kod bracem dok sam ja nastavio ka zadnjem delu kuce.
"Vec si zavrsila dve slike?"- gledam u dva platna
"Ne, imam jos detalja koje moram da zavrsim, ali su mi potrebne boje koje si mi kupio"
"Kada smo kod toga, hajde da vidis da li je sve u redu"
Spustim sve na sto.
"Da ovo je sve sto mi je trebalo. Cak si pogodio i ovo"- nasmeje se gledajuci providan sloj za kraj
"Sta je ovo?"- gleda crnu kutiju
Spustim je na sto i otvorim je pa se i sam zbunim kada vidim kako je ponuda zapravo ogromna. Kutija jeste bila velika, ali kada se skloni kutija ujutra se nalaze police. Bilo je 7 polica, jedna je bila ispunjena olovkama svih mogucih jacina, jedan je bila sa crnim, belim i sivim bojama. Dok su ostale 5 imale sve moguce boje.
"Naleteo sam na ovo mozda ti bude bilo korisno"
"Najbolji si. Moram da isprobam ove boje"
"Kasno je Alice trebala bi da spavas"
"Samo da vidim kako rade"- uzme jedan beli papir iz sveske koju sam joj doneo i krene da povlaci linije
"Olicne su. Hvala ti"
Klimnem glavom i izvadim njenu karticu sa licnom kartom.
"Izvoli"
"Hvala"
Onda tada izvadi moju karticu i preda mi je.
"Ako ti je sta potrebno zovi me. Mora da idem kasno je vec. Vidimo se sutra"- poljubim se u obraz pre nego odem
A sada naci mesto za spavanje. Nasmejem se sam sebi i pokrenem auto. Ne secam se da je ova kuca ikada bila toliko hladna. Ukljucim grejanje i sednem u praznu dnevnu. Nakon oceve smrti nikada nisam prespavao ovde ili proveo dan sam.
"Nedostajes mi"- prosaputam pre nego legnem u krevet
Nisam imao ni volje ni zelje da se budim za skolu, ali sam morao. Alice mi se nije javila, pa sam samo nastavio ka skoli i iznenadio se kada sma video da je dosla sa trojkom u skolu.
No cim me je ugledala dosla je do mene i pogledala me previse ljuto.
"Zasto mi nisi rekao da si napustio stan?"
"Ne znam. Imas previse problema oko kojih moras da se brines"- odgovorim gledajuci je u oci
"Ali nikada previse kada dodje do tebe. Da cujem sta se desilo"
Ispricam joj sve na sta samo izdahne.
"Hoces da dodjem kod tebe?"
"U redu sam Alice. Bice ti bolje ako zavrsis sve slike na jednom mestu"
Izdahne i sedne pored mene navaljujuci se na moje rame.
"Prosto nismo mogli da imamo normalne roditelje"- nasmeje se u sta joj se pridruzim
"Akihiro gde si ti juce?"- dodje do nas ceo kosarkaski klun
"Pariz"- odgovorim pogizuci pogled
"Pariz?"- viknu u glas
"Da. Bio sam da prosetam malo"
Odmahnu glavom, a onda prebace temu.
"Sto se tice kosarke"- krenuli su da pricaju
ESTÁS LEYENDO
Akihiro
De TodoOdujstajemo lako, ali sta ako nasa dusa ne zeli da odustane od necega cak i nakon traume? Da li ste spremni da damo i poslednji atom snage da bi ostvarili nesto? Akihiro jeste, ali na koji nacin?
