"O mislis na sve one nevidljive udarce koje ste mi zadali? Bilo je kao da me je ujeo komarac, zaprave ne. Ovde su i komarci jaci"
Njegova ruka se zalepila za moje lice pre nego sto je istekla i poslednja sekunda. Padnem nazad drzeci se za obraz.
"Udarac za vreme utakmice znaci crveni karton, no sobzirom da je bilo u poslednjem trenutku mislim da bi to za tebe u ovom trenutku trebalo da znaci da spakujes stvari i povuces se sledeceg celog dana. A ja sam pobedio pa zahtevan da se povuces na nedelju dana zajedno sa celom ekipom"- dodam
No tada on samo nasrne na mene. Skocim na noge i povucem se korak ispred njega. Zauzem stav, no to on nije primetio pa nastavi na mene, zajedno da ostalima. Udarim ga da sa jednim udarcem koji je izgledao kao samo dodirivanje on zavri na pod dva koraka od mene. Sve koji su krenuli na mene sredim bez nekog preteranog zamaranja, ipak pazeci da im ne napravim povrede koje ce im unistiti karijeru. Ali narednih nedelju dana niko od njice da igra kosarku. Dok neki nece napustiti krevet dobrih tri dana.
Podignem pogled na ostale u sali. I vidim da su svi gledali ovu utkamicu.
"Rekao sam ti da cu prvu igrati za tebe"- nasmejem se Chiharu a onda nastavim do klupe
Sednem naglo na nju zgrabivsi prvu vodu koju vidim pa krenem da pijem.
"Da li si ti robot?"- prvi koji je progovorio bio je Tomas sa ovim smesnim pitanjem
"Ne, koliko ja znam"
"Upravo si pobedio ceo tim, sa kojim se mi ubijamo ovde 10 dana. Sam, ponavljam sam"- gleda u mene sirom otvorenih ociju
"Ti si ovo nazivao igranjem? Lopta je padala iz moje ruke konstantno, sva ona tupkanja lopte su bila padanja iste. Kosarka je tezak sport, ali kada varas kao i ja sada nema lakseg. Svako njihovo padanje i promasivanje je bio obicni trik. To su njihovi licni trikovi, njih su kada smo bili prva godina zvali fantomi. Oni nisu bili tada orlovi vec fantomi, niko nije mogao da shvati kako su uspeli da pobede svaki tim, i plus da ti timovi uvek budu povredjeni a niko ne vidi na koji nacin. Vec generacijama oni koriste istu strategiju, samo sto ucenici postaju jos odvratiji. Sebastijan je vrhunac toga. Sada sam ih pobedio sam, da su ovde punim sastavom sada bi se oni smejali"
"Puni sastav?"- pita trener skole koja se srusila
"Sebastijanova senka. Njegov brat blizanac, taj lik je tek lud. Dosta njih ih zapravo mesaju, ali ako bi rekli da je senka koja nas prati onaj gori i tamniji deo nas to bi Stefan bio Sebastijanu. Njegova senka. On je pravi protivnik u njihovoj ekiri, brzi je od bilo koga, njegove varke i udarci su fatalni. Secam se jadnika koji je dusu dao kosarci a on mu je slomio nogu namerno. On je zapravo taj koji je silovao devojku, Sebastijan je okrivljen, samo jer je njegov brat uvek nevinog izgleda i ponasanja u drustvu, cuti i prati brata bas kao i senka. Dok je istina obrnuta"- bas sam se nesto raspricao
"Ti si njegov brat blizanac?"- pita me Luka
Pogledam ga zbunjeno a onda krenem da se smejem na glas, shvativsi da misli na to sto i ja mogu da glumim nevinog momka.
"Ne, moje ime je Akihiro i ja sam cistokrvni Japanac, njegovo ime je Stefan i on definitivno nije Japanac"
Kada primetim da ruke krenu da mi se tresu uzmem brzo tablete iz svoje torbe i popijem tri odjednom.
"Sta to pijes?"- pita me Tomas dok ostali gledaju zbunjeno
"Terapija"- odgovorim slezuci ramenima
"Terapija?"
"Depresija, ankcioznost"- odgovorim
Vratim se nazad ali sada ne sednem na klupu vec legnem na pod. Zatvorim oci na nekoliko trenutaka.
YOU ARE READING
Akihiro
RandomOdujstajemo lako, ali sta ako nasa dusa ne zeli da odustane od necega cak i nakon traume? Da li ste spremni da damo i poslednji atom snage da bi ostvarili nesto? Akihiro jeste, ali na koji nacin?