Akihiro

Uvod

"Oni nemaju oca zar ne?"- pita jedan debil drugog lazno saputajuci

"Da i ja sam cuo. Imaju samo majku koja je Engleskinja. A svi oni su Japanci cak su im i imena smesna"- odgovori drugi

"Vas dvojica ste samo ljubomrni sto su njih dvojica najpoznatiji momci u skolu a njihova sestra nece ni da vas pogleda"- ubaci se devojka pored njih

Zanemarim debile i vratim pogled ispred sebe jer udje profesor

"Dobar dan. Pre svega imam jedanu jako lepu vest za vas. U ponedeljak dolazi gospodin Yahiko Sato, jedan od najbitnijih sponzora svih spotrista. Svi iz sportskog sektora ce imati mogucnost da se pokazu ispred njega. Owen-ovi vi cete imati privatan razgovor sa njim, svako posebno. Naravno pored vas ima jos nekoliko njih iz drugih razreda"

Njih dvoje se okrenu ka meni i nasmeju se siroko, uzvratim ih osmeh. Ponekad imam osecaj kao da su oni blizanci a ja njihov stariji brat a ne da smo trojke. Oboje su identicni i vise lice na mamu dok imaju i odlike oca. A kada dodje do mene kazu da sam ja oceva kopije, zapravo mama mi je to jednom rekla

Ja i Ichiro smo jako dobri u fudalu dok je Chiharu najbolja u atletici. Moje ime je Kuro

Mama nije kuci sve do ponedeljka posle skole pa smo sami. Chiharu i Ichiro krenu da spremaju hranu

"Ni-san ja sam priva prohodala zar ne?"- odjednom se okrene Chiharu ka meni sa ozbiljnim licem postavljajuci putanje dok se Ichiro samo mrsti

"Ja sam"- javi se on

"Kao mala deca ste. Ali nisam siguran, mislim da je mama sve to zabelezila u albumu. Negde je na potkrovlju, idem da vidim"

Klimnu glavom odlucno sto me nasmeje pa krenem ka potkorvlju. Ima previse velikih kutija. Uzmem jednu i otovrim je. Pogodak iz prve, uzmem album ali mi pogled zastane na svesku ispod nje. Velika je

Uzmem je i otvorim. Ovo je mamin rukopis

"Trudna sam. Beba je tu. Ziva je. Ne mogu da opisem svoju srecu ali ni da je podelim sa ekome, nisam znala sta da radim pa zelim da pisem sta se sve desava. Zelim da opisem ovde kako se osecam ali mislim da ovo nece biti samo o tome vec i o zivotu pre toga. No za danas jedina bitna stvar je ta da sam i dalje trudan i da je moja beba sasvim sigurna. Nakon te prokelte nesrece i toga sto mi je doktorka saopstila da sam izgubila bebu izgubila sam i nadu ali sada sam voljna da zivim vise nego ikada. Stacu ovde jer sam previse srecna, sutra cu poceti od trenutka kada sam zatrudnela"

Procitam u sebi, zanimljivo. Ponesem i tu knjigu nanize zajedno sa albumom vracajuci se u dnevnu

"Doneo si?"- pitaju u glas

"Jesam"- mahnem knjigom

Dodju do mene i otvore album gladajuci oboje

"Vidis da sam bila u pravu. Ja sam prva prohodala"- krene da se smeje pobednicki

"Jesi"- doda porazeno Ichiro

"Ni-san sta je to?"- pita Chiharu dok se Ichiro okrene

Mama je uvek nastojala da svo troje znamo da pricamo japanski i postujemo neka pravila

"Izgleda da je ovo mamin dnevnik koji je vodila tokom trudnoce"- odgovrim

"Zar nije malo bezobrazno da to citamo?"

"Ne znam. Ali zelim da znam, kaze da je ovde opisala sve sto se desilo tokom trudnoce a i nesto pre toga. Verovatno ovde pise i o ocu, sta mislite?"

"Mozda bi i mogli"- nesigurno potvrdi Ichiro

"Hajde da vidimo. Mislim da je mama ovde pisala o necemu sto ju je veoma pogodilo. Mozda pise i razlog zasto je mama bila sama svo to vreme."

"Znaci mama je prozivela sve to od ovog lika?"- pita Ichiro gledajuci u coveka koji upravo izlazi iz skupog auta

"To je nas otac?"- pita i Chiharu

"Izgleda. Da se niste raspravljali ko je prohodao prvi pricali bi sa njim danas bez da znamo ko je i sta je"- dodam sam na kraju

Gledamo u njega svo troje pazljivo ga odmeravajuci od glave do pete

"Prosto odise bogatstvom"- kazu njih dvoje u glas

"Ne svidja mi se nimalo"- na moje reci samo oboje klimnu glavom

"Dobar dan gospodine Sato"- nasmejano mu direktor pruzi ruku

"Dobar dan. Drago mi je da sam ovde danas, hvala na pozivu"

Sada kada po prvi put cujem njegov glas iznenadim se. Pogled dva vraga pored mene se prebaci na mene. Shvatam sta zele da kazu, nije da smo delimo izgled vec i boju glasa

"Definitivno jeste on"- prosaputaju

"Pa imacemo prvi razgovor u zivotu sa ocem danas"- kazem

"Zadovoljstvo je moje. Onda predjimo u salu"- pokaze na skolsku salu

Svi ucenici ukljucujuci i one koje nisu u ni jednom sportu kretnu u tom pravcu

"Vidi koliko je samo lep"- komentarise jedna od devojaka koje idu pored nas

"Da. Ko bi rekao da ima godina koliko i nasi roditelji"- doda druga

"Chiharu kolike si ti samo srece da pricas sa njim"- okrenu se ka nama

"Zavidim ti sto si najbolja od svih nas"- nastavi druga obracajuci joj se

"Da, neverovatne srece"- nasmeje se, joj sestrice moja

Posmatraci nastave do sale dok mi udjemo u svlacionice. Obucemo obojica dres i izadjemo napolje gde sacekamo Chiharu pa nastavimo dalje

"Obukla si taj triko?"- pitam nasmejano

"Naravno. Ti si mi kupio ovaj"

Potapsam je po glavi i tada udjemo u salu. Ona ode do devojaka sa atletike dok se nas dvojica pridruzimo timu

"Dobro danas ocekujem od svih da izgraju najbolje sto mogu"

Svi klimnu glavom potvradno pa krenemo sa zagrevanjem jer smo prvi. Utakmica je krenula i svi su navijali no na kraju je pobedio tim u kojem smo bili mi

"Vas dovjica ste neverovatni"- pohvali nas trener

"Hvala"- odgovrimo u glas, hteo sam da nastavim ali me trener prekine odgovarajuci na pitanje koje nisam ni stigao da posatavim

"Idite da je gledate slobodno"- pokaze nam u tom pravcu

Nasmejemo se i dodjemo do dela sa devojkama. One se vec zagrevaju, znaci one su slece

"Vec je vas red?"- pitam

"Da. Kosakraski tim kasni, vracaju se sa puta. Dok odbojkasima hvale nekoliko igraca"- odgovri

"Budi najbolja"- kazemo nas dvojicu u glas nakon sto je poljubimo u obraze sa obe strane

Njen osmeh poraste pa krene ka spravama kada zavrsi sa istezanjem. Pokloni se a onda i krene da radi sva ta cudesa. I posle toliko godina i dalje mi je cudno kako to moze. Zbog svih nas mama je jednu sobu morala bukvalno da preuredi u teretanu. Da bi imali gde da treniramo kada god pozelimo, jer se retko desi da smo svi raspolozeni da trenitamo u isto vreme

Kada se opet spusti nazad na pod svi krenu da aplaudiraju ukljucujuci i nas dvojicu. Pogled mi predje na coveka u centru oko kojeg se nalazi obezbedjenje. Gleda u Chiharu sa osmehom

Nova prica.
Jos odavno sam obecala pricu o Akihiru tako da evo me. Ova prica ce izlaziti utorkom, cetvrtkom i subotom