Akihiro

15 DEO

Telefon krene da mi zvoni pa ga samo uzmem i javim se bez da gledam ko je.

"Ko god da si znas li koliko je sati?"

"Znam. Ali sam mislela da sam ti nedostajala"- cujem glas sa druge strane pa se nasmejem

"Nisi nimalo"

"Znam nisi ni ti meni. Nego gde je tvoja soba?"

Cuje se otvaranje vrata pa otvorim oci. Podignem se i pogledam u figuru koja se muci sa svojim koferom.

"Nemam sobu"- kazem gledajuci u nju

"Nisam znala da si ovde"- gleda u mene zbunjeno vracajuci telefon u svoj dzep

"Nije imalo dovoljn soba"- dodam

"Nisam ocekivala da ce ih biti toliko. I sta ona rupa se napokon srusila?"

"Nemas pravo da vredjas moju skolu"

"To je bila i moja skola"

"Da. Koliko dugo? Mesec dana?"- pitam podizuci obrvu

"Ipak jeste"- podigne glavu pakosno- "Pomozi mi ovde"- naredi

"Sve za vas moja gospo"- ustanem da bih se poklonio a onda dodjem do nje da bih joj pomogao

"Stvarno si slaba"- kazem podizuci kofer jednom rukom

"Ja nisam opsednuta teretanom"- odgovori sarkasticno i krene ispred mene

"Gospo nema odovljno sobe"

Okrene se ka meni sa velikim osmehom.

"Za mene uvek ima dovoljno soba"- kaze nadmeno krenuvsi ka liftu

Nisma to spomenuo? Da ova kuca ima cak i lift, ali niko od nas nije uspeo da ode na potkrovlje jer je potreban pin ili kljuc, a stepenica nema vec je lift jedini nacin.

"Naravno da sve uvek mora da bude po tvome. Sta krijes tamo, troglavog psa?"

"Mozda"- nasmeje se i nastavi ka lifru

Ukoca pin i lift se pokrene. Kada se vrata lifta otvore nadjemo se u velikom prostoru koji nije pregradjen, zapravo moja greska ima jedan zid koji nema vrata. Ceo jedan zid do krova je u staklu na uzem delu kuce. Svuda okolo ima i dosta stafelaja, bela platna kao i vec gotovih slika potreta, pejzaza ili slobodnih tema. Na suprotvnoj strani je veoma veliki krevet koji ima zavese. A onda i veliki prazni prostor. Dok je orman ugradjen u zid ali nema vata kao ni kupatilo, pored toga tu je sto za sminku koji ima samo boje, ali ne i sminku.

"Znas sta da sam ovde usao pre nego sto si dosla, znao bih da je soba tvoje. Prosto vristi Alice"- kazem gledajuci u nju

"Ma nemoj. Kao da nikada nisi bio ovde"- pogleda me preko ramena dok se krece ka oramnu

"Ostavljam te da odmoris moja gospo"- nasmejem se i krenem nazad

"Neces valjda da spavas na onom krevetu dole? Jesu oni odlicni za sedelje ali su najgori kad dodje do spavanja"

"Nemas kreveta viska ovde"- pogledam po sobi

"Da. Ali imam uzasno udoban dusek"- kaze pokazivajuci na dusek koji se nalazi pored stafelaja

"Zasto imas dusek ovde?"

"Slikanje je dugi proces"- kaze pokvareno

"Ne mogu da verujem da mi gospa dozvoljava da ostanem i njenoj sobi"

"Tamo ti je cebe. Sifra je moj datum rodjenja. Ako ga ne znas ostaces ovde dok se na probudim"

"Previse nisko gledas na mene"- kazem uzimajuci cebe i lezuci na stvarno udoban dusek.