"Lisa kakvo je stanje?"- pita je Alice kada je vece vec bilo gotovo
"Odlicno. Beskraj ce najverovatnije na licitaciju jer ima previse ponuda. Trebala bi da pristanes da prodas i druge dve glavne slike. One su imale neverovatan broj ponuda"
"Shavtam, necu moci da prisustvujem licitaciji, jer sutra putujem. Javi mi kako bude proslo. Sto se tice ostale dve slike, njih sam vec poklonila tako da one nece biti na prodaju"
Lisa samo potvrdno klimne glavom i opet se izgubi negde. Sigurno ima posla oko sredjivanja koja ce slika gde da ode sutra ujutru.
"Gde si nestao?"- pita me kada i ja udjem u auto
"Ne znam, izasao sam na terasu"
"Sta se desilo?"
"Chiharu me je spustila na zemlju"
Ispricam joj sta se desilo pa ona krene da se smeje.
"Duso moja napacena. Pa za razliku od tebe ja sam prosla odlicno. Da li znas da je Luka dosao na izlozbu"
"Zezas?"- okrenem se ka njoj
"Da. I rekao je da je odlucio da kupi jednu sliku, pa me je pitao za predlog"
"A ti si predlozila trecu u redu"
"A ja sam mu predlozila trecu u redu"- kazemo u glas pa sada ona mene pogleda zbunjeno
"Video sam previse tovjih dela. Shvatio sam da je to on. Da cujem sta je rekao"
"Opasan si. Rekao je da mu se slika svidja i da ce se potruditi da je dobije"
"I posle sam ja opasan. Hajde gospo vase vreme je da izadjete"- parkiram se ispred kuce
"Sta je sa tobom?"
"Moram po stvari kuci. Tako da cu tamo i prespavati, nemam snagu da ponovo vozim nazad ovde. Doci cu direktno u skolu, ako ne treba da te pokupim"
"Sigruan si?"- kada joj klimnem glavom klimne i sama pa nastavi- "Dobro onda. Ne moras da dolazis. Docicu sa ostalima"
"Ako se nesto promeni zovi me"
Poljubi me u obraz pa izadje iz auta. Pre nego udje u kucu mahne mi ne okrecuci se pa zatvori vrata.
A sada nazad u kucu. Unutra je ponovo bilo sve prazno i monotono, pa sam mogao samo da pokupim sve svoje stvari i legnem da spavam. I dalje mi je poroblem da spavam ovde, jer dok spavam uvek sanjam oca, a onda se probudim i shvatim da je stvarnos sasvim drgacija. Da u ovoj kuci oca vise nema, i da je majka sada u drugoj kuci sa svojom novom porodicom. Najgori je deo kada shvatis da si ti sam zapravo najveci problem izmedju njih. Ja sam bio, kako da to kazem, neplaniran. Ja nikada nisam trebao da postojim, ali sam se desio pa su oni shodno tome glumili srecnu porodicu, ali to je naravno bilo samo gore, jer su se oni konstantno svadjali i umesto da ja budem spas njihove veze ja sam postao razlog zasto su se samo mrzeli jos vise.
"Stigao si"- nasmeje se Alice kada me ugleda
Uzvratim joj osmeh, nije mi do smeha jer sam sinoc imao prvo prelepi san, a onda se isti pretvorio u kosmar. Gde ovog puta osim bez oca, ostao sam bez svih. Vise niko nije bio tu, ni majka, Sare i ocuha takodje nije bilo. Cak sam ostao i bez Alice, dok od trojek nije bilo ni naznake. Zbog toga sam se probudio previse rano i samo sedeo sam u krevetu gledajuci u zvezdano nebo kroz prozor do trenutka kada nije svanulo. Taj deo je bio samo jos gori jer je sve bio mrtvo.
"Izgledas umorno"- prokomentarise gledajuci me sumnjicavo
"Nisam spavao lepo"
"Kosmari?"- pita me spustajuci ruku na moje rame
YOU ARE READING
Akihiro
RandomOdujstajemo lako, ali sta ako nasa dusa ne zeli da odustane od necega cak i nakon traume? Da li ste spremni da damo i poslednji atom snage da bi ostvarili nesto? Akihiro jeste, ali na koji nacin?