Akihiro

13 DEO

Svuda oko mene je krv, na mojoj majci na asvaltu, na lopti pored ocevog tela i za kraj na mojim rukama.

"Tata"- viknem i ispravim se

Smirim disanje pa pogledam oko sebe. Kada se setim gde sam izdahnem i izadjem napolje, dodjem do obale i krenem da trcim po njoj. Sunce je tek krenulo da izlazi, kada treci put dodjem ispred kuce pogledam u sunce i izdahnem.

"Hocu da si i dalje ovde. Tada bi mi bilo lakse sto ne mogu da drzim lotpu. Ti bi imao resenje"- pricam govoreci uzarenoj lopti

Okrenem se i vratim u kucu. Tamo su vec svi bili budni.

"Gde si bio?"

"Probuio sam se ranije pa sam iskoristio vreme da trcim"

Klimne glavom i nastavi ka velikom stolu sa hranom. Video sam Tomasa vec u dnevoj pa samo udjem unutra i presvucem se nakons to se istusiram. U kuhinji uzmem svoju porciju i vratim se nazad. Sednem na pod pored Chiharu i krenem da jedem.

"Onaj veliki objekat na plazi zapravo nije sala za vezbanje"- kaze mi Chiharu

"Znam. Kada sam trcao video sam da je to zapravo ostava. Gde je prava sala?"

"Nalazi se u sumi. Tako je rekao trener. Dovoljno je velika da dok se jedni odmaraju drugi mogu da treniraju"- doda

Klimnem glavom. Kolika li je onda to sala? Navalim se nazad na njene noge. Glava me boli kao i svakog puta kada sanjam taj dan. Ostavim polu pun tanjir.

"Zasto ne jedes?"

Pogledma u nju i vidim da je vec ispraznila njen tanjir.

"Ako mi das nesto za glavobolju mozes slobodno da uzmes sve"

Nasmeje se i susputi ruke na moju glavu, krene da mi masira teme. Zatvorim oci od uzivanja, ovo je odlicno. Nakon nekoliko minuta stane i pokupi tanjir zadovoljno.

"Bolje?"

"Mhm"- promumlam umesto odgovora

"Nadam se da ste svi spremi jer je vreme da krenemo"- pojave se svi treneri iz nase skole

Svi treneri su u jednoj posebnoj kuci. Tako da imaju svoj mir. Svi ustanu spremni jureci ka svojim sobama po torbe. Ispred se sastanemo sa ostalim skolama i krenemo ka sali. Ova zgrada je bila ogromna. Imala je visinu, sirinu i duzinu. Koliko mogu da vidi u pitanju je kocka. Unuta je bilo odlicno, imalo je nekoliko kabina za presvlacenje, dva kosarkaska, jedan fudbalski, dva odbojkaska terena, i jos mesta sa druge strane. Svi se odvoje po delovima kojima pripadaju i krene grupno zagrevanje. Istegnem sve i dalje zagrejane misice.

"Akihiro, kako si?"- pita me trener Jazavca

"Uzasno"- odgovorim

"Uzasno?"- pogleda me zbunjeno

Samo njegovo pitanje je dobilo pozornost svih prisutnih.

"Sta mislite koja pozicija je moja?"

"Glavni igrac?"- pita kao da je to ocigledno

"Klupa"- odgovorim

Msilim da sam video kako je covek izgubio glas. Gleda u mene, a onda u sve redom pa opet u mene.

"Ti i klupa? Ti nisi sedao na klupu cak ni na poluvreme"- skoro pa vikne kada dobije svoj glas nazad

"Sada se ne odvjamo"- odgovorim

"Zasto? Da li si imao neku povredu?"

Uzmem loptu koja padne iz mojih ruku, opet je uzmem i onda opet padne.

"Razumete"

Gleda u loptu koja dolazi do njegovih nogu, a onda je podigne.

"Zasto? Ne razumem te"