Kapljice vode slijevale su se niz moje tijelo.
Noge su mi bile plave od silnih udaraca i jedan dio kuka bio je natečen.
Tačno je pazio gdje da me udari,da se ne bi vidjelo.
Bila sam totalno polupana,ali odlučna da se izborim sa ovom traumom i da ponovo vratim osmijeh na lice.
Zvono na vratima me trznu i brzo sam obukla ogrtač koji je visio na vratima.
Una sigurno zaboravila ključ.pomislila sam.
Kao po navici otvaram vrata bez da sam pogledala kroz špijunku.
Dah mi zastane i srce sidje u pete.
Armin stoji na vratima bijesan.
"Ko sam ja tebi,ili šta sam ja tebi Dakice"?
"Ne razumijem"?
"Zar da saznam u stanici "?
Ulazi na vrata i uzima me za ruku.
Idem za njim sva izgubljena.
"Sve sam saznao,ali trebala si mene da zoveš".
"Kunem se,neće mu biti dobro".
Tek onda sam shvatila o čemu priča.
Povuče me da mu sjednem u krilo.
Bademantil se otvorio i pogled mu pade na moje noge.
"Šta je ovo on ti je ovo napravio"!
Instiktivno sam zatvorila mantil a on me ponovo otkrio.
"Skini mantil hoću da vidim".
"Ne,molim te".
"Dakice,to sam samo ja ".
"Molim te ,ne stidi se ,ne mene dušo".
Njegovi prsti su razvezali čvor na mantilu i moje tijelo je bilo otkriveno.
Gledao je i lagano prelazio rukom po modricama.
Mene taj dodir kao da je liječio.
Na njegovom licu se se smjenjivale razne emocije .
"Je li i ona masnica na licu bila od njega,kad smo se sreli"?
Samo sam klimnula glavom.Nije bilo potrebe da više lažem.
"Ubiću ga Dakice"!
" Pusti prošlo je sad sam dobro".
"Una će brzo doći". lupila sam da skrenem sa teme.
"Ne brini se ići ćemo zajedno da uzmeš stvari i onda ideš kod mene".
"Neću ja kod tebe".
"Ja sam odlučio,a ako nećeš ja ću onda kod tebe".
"Više te ne puštam ".
"Armine ,ne mogu ja to".
"Dakice,sad ja pazim na tebe".
I lagano me pomazi po obrazu.
Ja sam se sva naježila od tog dodira.
Ma koliko lagala sebe,da sam ga zaboravila,bila sam luda za njim.
"Ja nisam više spremna na vezu".
"Dušo,Dakice,mi smo bili u vezi i prije svega ovoga što ti se desilo".
"Polako,imamo vremena ".
"Sad si ti najvažnija".
Spustio je usne na moje a ja sam se izgubila u tom poljubcu.
Kad me zagrlio i povukao prema sebi ja sam se trznula.
" Izvini dušo ".
"Hajde ,oblači se idemo po stvari."
"Ali sad će Una".
"Ostavi joj poruku da zna da si sa mnom."
Nije me ispuštao iz vida čak i kad sam se oblačila.Gledao me i mahao glavom.
****
Sat vremena kasnije stajali smo pred vratima moga stana.
Sva sam se tresla i Armin je to primjetio.
"Dušo,ne boj se više ti ne može ništa".
"Ušao je prvi a ja sam se krila iza njega.
"Nema ga ovdje krije se negdje ali naći će ga vjeruj mi".
Pogled na krevet mi je izazvao nagon na povraćanje.
Suze su se skupile u očima i kao da sam ponovo sve preživjela.
Armin mi je prišao i zagrlio.
"Hajde dušo,sjedi ja ću strpati stvari u torbu".
"Večeras ideš kod mene,a ostalo ćemo riješavati usput".
"Hvala ti Armine".
"Dakice, ne radi to".
"Ne zahvaljuj mi dušo".
"Sad si ti najvažnija vjeruj mi"!
Spustio je poljubac u moju kosu ,i ja sam se poslije dugo vremena osjetila sigurnom.
Jednostavno od prvog dana kad sam ga vidjela znala sam da bih zbog njega i hodala bosa po trnju.
*****
Arminov stan je bio u samom centru grada i mogu reći dosta prostraniji nego moj.
Bio je lijepo namješten,ništa pretjerano ništa pompuzno baš onako da se osjećaš ugodno.
"Jesi gladna"?
"Malo".
"Sad ću nam nešto napraviti"!
" Ti kuhaš"?
Osmjeh mu je ukrasio lice i one jamice" ubojice moga srca" su se pojavile.
"Samo po potrebi ". namignu mi.
Bio je zauzet lupanjem po kuhinji ,a ja sam razgledala po stanu.
Nakon sata vremena jeli smo u tišini Špagete Bolonese koje je spremio.
"Ukusno svaka čast".
"Hvala ,dušo".
"A sad mi ispričaj sve po redu šta se desilo".
"Hoću da čujem iz tvojih usta".
Naglo sam progutala pljuvačku, i gledala ga direkno u oči.I kad da mi je pogled na njega dao snagu počela sam da pričam.
"Eto,to se desilo".
Armin je dugo šutio,ništa nije rekao.
" Nikad više neće spustiti ruku na tebe,obećavam ti"!
Ustala sam napravila korak prema njemu i samo spustila usne na njegove.
Požuda mi je prostrujala tijelom,samo od dodira njegovih usana.
Čak i pored toliko vremena i svega što mi se dogodilo ja sam ga i dalje željela.
Samo je on mogao moju krv da pretvori u lavu.
Zato se i nisam trudila da ga odgurnem od sebe .
Kakva korist od toga?
Oboje smo znali da bi to bilo samo pretvaranje .
Zašto da zavaravam sebe?
Njegove ruke su polako klizile preko mojih ledja i zaustavile se na mojoj zadnjici.
"Ti si moja Dakice"! šapnuo mi je na uho.
"Ali daću ti dovoljno prostora ,neću te požurivati jer znam da me želiš kao i ja tebe".
Poljubio me još jednom i lagano odmaknuo od sebe.
"Hajde ,dušo u krevet da se odmorimo,bio je naporan dan."
Ne znam kakav sam imala izraz lica,ali Armin me uhvatio za ruku i rekao:
"Bez pritiska,samo želim da te zagrlim".
Nekoliko trenutaka kasnije ja sam se sklupčala u njegovom zagrljaju i udisala njegov miris.
Znala sam da sam sigurna, i sklopila oči.
