Godina dana je brzo prošla.Dok pijuckam svoju kafu ,posmatram muškarca svog života kako se igra sa našom bebom.
Koverta stoji na stolu koju nisam još uvijek otvorila.
Armin je bio izričit da ga ne zanima da li je biološki otac našeg sina ,jer on je njegov svakako.
A ja sam ipak htjela da znam, zato samo i uradili analizu.
"Dušo,da otvorim"?
"Kako želiš"!
"On je moj svakako ,bez obzira na sve".
Zato sam ga voljela svaki danom sve više.
Bojim se .govorim sama sebi.
Drhtavim rukama otvaram kovertu i čitam ,dok mi se suze slijevaju niz obraze.
Armin me gleda i ja potvrdno klimnem glavom.
"Tvoj je"! kažem jecajući.
"Nikad i nisam mislio drugačije.govori dok me ljubi.
KRAJ...
Vaše kritike i komentari su dobro došli...Hvala vam što čitate moje priče.....
Vaša Grofica
