"Una,posljednji te put pitam,a vjeruj mi na kraju sam strpljenja"!
" Armine neka ti ona kaže ,to je vaš problem ne moj".
"A ti sve znaš,čim si čutala i krila je"!
" Mislio sam da smo prijatelji Una".
"Jesmo,ali ..."
" Pričaj mi"!
"Hoću istinu".
I Una je počela da priča.Sve onako kako je i bilo,dok je Armin gledao otvorenih usta.
"I zbog toga me ostavila"?
"Ko da mi je to bitno"!
"Volio bih je svakako,nije ona kriva".
"Pa znamo šta joj je manijak napravio".
Armin je hodao gore dole sav crven u licu.
"Mislila je da je tako najbolje za oboje".
"Shvati i ti nju".
"Znala je da je ne bih ostavio".
"Ona je luda Una,sad je želim još više.".
"A neke stvari moraće sama da mi objasni".
****
Subota popodne je najljepši dio dana koji provodim ispred televizora.
To je za vrijeme trudnoće postao jednostavno jedan dio mog rituala.
Ležim na kauču dok gledam neku komediju.
Čujem ključ od vrata,i ne ustajem.
Jedina osoba koja ima ključ je Una.
Majca mi se podigla preko stomaka,noge su prebačene preko naslona kauča.
"Udji Una ,nemam volje da ustajem zbog tebe".
Čujem korake i na vratma stoji Armin.
Čitavu prostoriju je ispunio svojom pojavom,a te oči me pogadjaju kao snajper.
Krenula sam da ustanem kad je brže bolje stigao do mene.
" Ne pomjeraj se"!
Očima kruži po mom tijelu,i spušta glavu na moj stomak.
Lagani poljubac po stomaku i tiho reče:
"Bebo ,ovdje tvoj tata".
Dah mi je zastao.
"Ova tvoja luda mama ,misli da je pametnija od nas".
Kruži rukom po stomaku dok priča ,a meni se oči pune suzama.
"Ne brini bebo,sad sam tu ".podiže pogled prema meni.
"Znam,većinu stvari".
"Una mi je rekla".
"I prije nego što je napadneš,morala je ".
"Natjerao sam je".
"A ako si mislila da ću se povući,onda Dakice ne poznaješ me dobro."
"A sad pričaj od početka sve".
I ja sam pričala polako ,dok me pomno slušao.
Kad sam završila već sam uveliko plakala.
"Oprosti ,mislila sam da je tako najbolje".
"Dajana,meni nije važno čije gene će da nosi ".
"Ti si mi važna i sve ono što ide uz tebe".
"Ako želiš kad se rodi beba možemo da napravimo dnk test".rekla sam.
"Ne pada mi na pamet ,jedino ako to ti želiš"!
"Voljeću je bez obzira na sve ,jer je dio tebe".
"O,Bože".
Spušta poljubce ovog puta na moje usne.
Nisam se bunila. Nedostajao mi je cijelo ovo vrijeme.
Njegovi poljubci i dodiri šalju dobro poznate vibracije kroz moje tijelo. Noge mi se šire po vlastitoj volji.
" Strpljenja Dakice".govori sa osmijehom.
"Imaš previše odjeće"! govori mi.
Oči nam se zaključavaju a ja čvrsto stiskam naslon kauča ,dok me on skida.
Zatvorila sam oči i prepustila se onome što slijedi.
Jer bili smo samo mi.
****
"Nikad više da ti nije pala na pamet ovakva glupost". Armin mi govori dok se ja oblačim.
Razmišljala sam o njegovom zaštitničkom tonu,načinu na koji vodi ljubav sa mnom,i znala sam da mi je svakog trena nedostajao.
Jer kretati se naprijed sa Arminom,a ne okretati se u prošlost je bila prava stvar.
To mi je izmamilo osmijeh na lice.
"Nema više gluposti "!
"Obećaj mi"!govori dok me vuče sebi u krilo.
"Obećavam"!
"Hajde ,gladna sam"!
"Moraš trudnicu da nahraniš"!
"Da naručimo lil izlazimo"?
"Izlazimo,godilo bi mi malo da prošetam".govorim.
I samo tako sa rukom u ruci izašli smo iz stana.
Pala sam sa nogu sve me boli.
Kukala sam dok sam ležala na kauču.
"Pa kad si pojela duplo više"!
Ljutito sam ga pogledala i vidjela da se smije.
Obožavala sam njegov osmijeh.
"Šalim se dušo"!
Provlači mi prste kroz kosu laganim pokretima ruku i moja glava se spušta na njegovo koljeno.
Odmarala sam se tako nekoliko minutani onda sam zaspala.
Trznula sam se kad me Armin podigao i nosio u krevet.
"Polako dušo, imam te"!
Udubila sam glavu na njegova prsa i udisala miris.
Spušta me na krevet ,a ja kao mače čuvam se za njegove ruke.
"Bože kako si snažan i lijep ". lupim ko i uvijek u polusnu.
Njegov cerek me razbudi.
"Zagrli me hoću da spavam".
Privlači me sebi na grudi i grli sa obe ruke.
San me opet hvata i ja čujem
"Volim te Dakice"!
Tu riječi sa kojima sam ponovo čvrsto zaspala.
****
Armin je bio jako obazriv prema meni.Bili smo stalno zajedno ,tako da su moja osjećanja prema njemu samo još više rasla.
Zezao me svakodnevno kad sam pokušavala da obučem nešto od uže garderobe uporno ignorirajući da neke stvari više ne mogu da zakopčam. Njega je to nasmijavalo dok sam ja kukala da sam debela.
"Savršena si dušo"!
"To kažeš samo da ne plačem".rekla sam smijući se.
Dani su nam prolazili užurbano i opušteno. Nekako smo se poslije svega vratili u našu staru kolotečinu.
Pitanja koja su bila vezana za Sašu i šta se s njim desilo ,nikad više nisam pitala. Poštovala sam ono što mi je Armin rekao.Imala sam ljubav i bila sam sigurna.
Više nisam osjećala strah .Jednostavno sam bila spremna za sljedeću fazu našeg života. Bila sam spremna da zbog nas i bosih nogu koračam kroz vatru. Srce mi je poskakivalo i na sam pogled na njega,a tijelo je pokazivalo svoju reakciju.
"Luda sam za tobom"! rekla sam dok sam ga grlila.
"Pa,Dajana,drago mi je što sam te one noći uhapsio".
Na to smo se oboje nasmijali.
