Who do you remember?

Prolog

Denerisin Pov.

Pogledam se u ogledalo i uzmem puder iz torbice da prekrijem svoje masnice kod vrata.  Sada su postale deo mene, od kada sam shvatila kako me otac za kojeg nisam znala da je još uvek živ u stvari postajno uništavao život. Posle ovih dana, nisam mogla misliti na svoju sreću.

,, Deneris, zaboravila..." okrenula sam se i brzo stavila kosu da mi prekrije taj deo vrata kada je Anja ušla u toalet.

,, Izvini što sam ovako upala, ali zaboravila si na stolu svoj telefon" kaže mi i pruži mi ga u rukama.

Zahvalim se sa osmehom i onda ona izađe. Nisam želela nikoga uvlačiti u ovo. Morala sam se sama suočiti sa demonima svoje prošlosti.

Pogledam u telefon da li mi je stigla nova poruka od Marka. Nisam želela tog dečka da se plašim ali jer je tatin potrčko i jer mi je stalno pretio da će mi majku povrediti, ne mogu rizikovati.

Neko toliko snažno otvori vrata da sam se trgnula. Marko je stojao besan gledajući u mene. ,, Mislila si da ćeš se ovde sakriti od mene?"

,, Zar nemam pravo otići sama u kupatilo ili ćeš mi i u tome pomagati?" kažem mu. Prkosno se nasmejao, gad. On stvarno umišlja da mi je verenik. Gadi me i sama pomisao da delimo tatinu krv, ipak mi je polubrat po ocu.

Krene da mi se približava i ja se uhvratim za umivaonik. Došao mi je tako blizu da mi je pomerio kosu sa vrata i dodirnuo namerno one masnice koje mi je upravo on zadao. ,, Naravno da ne možeš, sestrice"

Neko je toliko jako tresnuo vratima da sam se trgla iako je već pravi monstrum bio zapravo u prostoriji sa mnom.

,, Gade jedan, odakle ti pravo da je dotakneš?" vikne mu dečko i priđe mu toliko brzo da ni sam nije stigao da shvati, udario je Marka tolikom jačinom da se Marko srušio na podu.

Nisam verovala koga sam svojim očima videla i ko me je upravo odbranio. ,, Ovde moja pravila važe!" viknuo mu je Damjan i stao mu nogom na ruku.

Marko se uvijao od bolova ali Damjana to nije zaustavljalo. Šta mu se desilo? Kao da mu je mrak upravo pao na oči. Brzo potrčim do Damjana i pokušavam ga skloniti od Marka. Marko je jedva izvukao ruku od njegove noge i brzo se sklonio u stranu gledajući svoju ruku dok sam ja stajala ispred Damjana. Njegove tamne oči su me još uvek kosile pogledom kao da sam ja kriva za sve što se desilo.

,, Zar ti uvek moram izigravati heroja, kolačiću?" pita me.

,, Damjane, zaboga, jesi li svestan šta si upravo uradio? Znaš li ko je Marko?" pitam ga dok je Marko jaukao od bolova koje je osećao u ruci. Marko je zapravo kukavica, dok je pravi problem zapravo bio moj otac.

,, Ko je Marko?" kaže mi sa podrugljivim osmehom. ,, Zna li on ko je Damjan?" Marko je nas dvoje pogledao. Gotovo je. Sada će i za Damajana reći onom đavolu.

,, Damjane Petroviću, mislim da ti ne stoji ta uloga zaštitnika. Ipak je ona moja sestrica, ne tvoja" odmah se skupi uz zid čim mu je Damjan prilazio. Čučnuo je do njega i uhvatio ga za majicu.

,, Poštedi me tvoje navodne hrabosti" bukvalno je Damjan zarežao na njega.

,, Deneris će biti primorana da se uda za mene uskoro, ni ti ni tvoji psi to nećete moći sprečiti" kaže mu Marko. Damjan je pogledao u mene na trenutak a onda u Marka. Prsten koji sam nosila počeo je sve više da me steže, želela sam žarko da ga se rešim. ,, Svestan si da je Deneris mesto uz mene"

,, Ne mogu da verujem da ovo radim" progunđa a onda ga tresne jako o zid, ustane pa me povuče za ruku i skine mi prsten sa ruke. ,, Ovim prstenom si je vezao za sebe, moronu?" kaže mu i baci prsten u umivaonik da propadne pa pusti vodu za njim. Šta je on to zaboga uradio? Igra se trenutno sa mojim životom, životom moje majke, njegovim... Ubiće Petar svakoga koga je Damjan ikada u životu upoznao.

,, Šta ti to uradio, Petroviću?!" vikne mu Marko. Marko nasrne na njega ali Damjan ga gurne opet sa tolikom lakoćom od sebe da on udari glavom o vrata i padne dole.

,, Poslaću ti pozivnicu za mesec dana" kaže mu i uhvati me za ruku da nisam ni shvatila kako se brzo sve odvilo. Povukao me je da prođemo pored njega ali čim smo se malo odmakli ja sam otrgla ruku od njega što ga je naljutilo i prišao mi toliko blizu da sam mu u tamnim očima mogla videti zenice.

,, Tebi je ovo možda adrenalin i zezancija ali ovo nije trenutak da dokazuješ svoju moć, Damjane! Ubićeš nas!" viknem mu. Povukao me je za lakat ka sebi.

,, Ne budi tako nezahvalna, šećeru. Uvrediću se a znaš da tada neće biti dobro po tebe" kaže mi. Krenem da otrgnem ruku od njega ali njegov stisak je bio dosta jači da nisam mogla. ,, Pomislio bih da ti je žao prstena i onog jadnika od tvog polubrata"

,, Ne zanimaju me oni. Nisi svestan u šta si nas uvalio!" kažem mu a on mi se nasmeje. Naježila sam se. Duboko sam u sebi znala da je Damjan jedini dorasao mom ocu po moći i po jačini. Ne možeš đavola pobediti bez drugog đavola. Koliko je Petar bio u tami, toliko je bio i Damjan.

,, Svestan sam, i zato se ti nećeš udati za svog polubrata, već za mene" kaže mi a ja krenem da se smejem, on me je još uvek gledao ozbiljno.

,, O čemu ti zaboga pričaš?"

,, Nadam se da si prestala graditi snove o savršenoj prosidbi iz bajka, zar ne?" kaže mi i ja se odmah namrštim. On je stvarno ozbiljan u tome. Ali šta dobija time? ,, Imam nerešene račune sa tvojim ocem, a svet ću mu prevrnuti ako mu se oženim sa jedinom ćerkom koju ima. Pored toga i ti tu dobijaš dosta toga. Majka će ti biti na sigurnom, nećeš se udati za onog beskičmenjaka koji ne ume ni svog hrčka sačuvati, a takođe..." kaže i nasmeje mi se. ,, Ja ću ti biti muž"

,, Nije ti to baš najbolji način da kažeš da ti se sviđam, znaš" kažem mu.

,, Ne zanosi se, kolačiću. Nije stvar u tebi" kaže mi i pusti mi ruku konačno. Već sam osećala polako kako je počelo to mesto da me boli koliko me je stisnuo. Damjan je definitivno najgora moguća prilika koja je mogla da mi se ukaže, ali ujedno je i jedina. Bolje je bilo od mog prethodnog plana da pobegnem za vreme venčanja zajedno sa majkom od mog ludog polubrata i oca.

,, Prihvatam, ali imam jedan uslov" kažem mu. On me pogleda i približi mi se ponovo. ,, Nisi u stanju meni postavljati uslove" kaže mi.

,, Ne možeš me silom naterati da ti ceo život poklonim. U slučaju da me ne poslušaš, rizikovaću i pobeći za inostranstvo pa se sam bori protiv mog oca"

,, Šta je tvoj uslov?" kaže mi dok je nevoljno prevrnuo očima.

,,  U braku ću tebi biti ravna za tvoje ljude. Koliko ti imaš moć, želim je i ja imati" kažem mu a on se nasmeje.

,, Želiš se igrati šefice? Ne liči ti ovo na one tvoje filmove koje gledaš"

,, Želim imati samo svoju sigurnost da me nećeš baciti i zatvoriti u neku svoju jazibinu"

,, Ako to želim, uradiću sam. Ne brini" odgovori mi kroz osmeh. ,, Znaš li ti ko sam? Znaš li uopšte šta znači brak sa mnom, kolačiću? Više je to od izigravanje šefice" kaže mi na milimetar udaljen od mene. ,, Poklanjam ti toliku moć samo kako bih se osvetio tvom ocu. Od svih ćeš biti jača, osim mene"

,, Znači sklopili smo dogovor, Petroviću?" pitam ga i pružim mu ruku.

,, Jesmo" pogleda mi prvo ruku a ona me je uhvati za nju i povuče ka sebi umesto da se rukuje. ,, Nisam mislio da ću ovo reći ali već imaš savršen potencijal"

Savez je sklopljen. Od sada se Petre neću boriti sama protiv teme, boriću se rame uz rame sa tvojim najvećim neprijateljem pa makar morala ceo svoj život žrtvovati zbog zadovoljstva koje će mi se pružiti kada ugledam kako dobijaš ono zasluženo za sve što si radio meni i mami ovih godina.