Who do you remember?

- Deneris Petrović -

Damjanov Pov.

Nisam mogao da sklonim pogled sa nje. Ušetala je kao princeza unutra ruku pod ruku sa mojim stricem. Kada ga uopšte princeza nagovorila na to? A ona... Ona je blago rečeno bila savršena. Duga bela venčanica koju će pretpostavljam biti ogroman izazov skinuti sa nje, stojala joj idealno. Sva tako u belom zbog mene što je sada bila, izluđivalo me je. Jedva sam čekao sa se ova ceremonija završi i da je konačno dobijem samo za sebe. To što je ona u centru pažnje pravilo je od mene ljubomornog idiota.
Osetio sam po načinu kako me je držala za ruku koliko je nervozna. Da ne znam koliko je emotivno dete, pomislio bih da je trudna i kako je upravo udaraju ludi trudnički hormoni. Kada smo došli do matičara nisam joj pustio ruke jer znam koliko sam joj tako pomagao da se ne onesvesti.
,, Ljubavi, smiri se malo" kažem joj na šta me ona pogleda ispod sve te tkanine od vela. Nikada nisam razumeo čemu je potrebno da se toliko uviju. Ko će posle sve to skidati?
Matičar je počeo sa svojim govorom ali ja nisam mogao prestati da gledam u Deneris koja em što je zračila lepotom, em što sam se stvarno zabrinuo kako da je oslobodim da joj malo lakše bude. Trgnuo sam se iz misli čim smo došli do suštine govora. Iz nekog razloga nisam želeo mene prvo da pita ali jeste. Baksuz.
,, Damjane Petroviću, da li vi uzimati za svoju zakonitu suprugu ovde prisutnu Deneris Jovanović?"
,, Da" kažem brže nego što sam procenio da ću reći. Bio bih budala da odbijem ovog anđela ispred mene.
,, Deneris Jovanović, da li vi uzimate za svoj zakonitog supruga ovde prisutnog Damjana Petrovića?"
,, Da" rekla je iako sam očekivao da će se premišljati kao u onim njenim filmovima po nekoliko minuta dramske pauze. Svi su počeli aplaudirati. ,, Onda vas zvanično proglašavam mužem i ženom. Kako se izjašnjavate za vaše prezime?" pitao ju je.
,, Uzimam Petrović"
,, Znači ostaje samo Petrović?"
,, Da, samo Petrović" ponovila je. Ako nisam ranije, sada sam shvatio što se ne kajem jer sam je oženio.
,, Mladoženja, možete sada poljubiti mladu" sa velikim zadovoljstvom. Podignem joj veo i ugledan njene oči pune suza. O, ne. Samo nemoj da mi plačeš. Obrišem joj jednu suzu sa obraza i poljubim je nežnije od bilo kojeg poljubca koji smo do sada imali. Zaslužila je. Ona je zaslužila sve ovo što je upravo dobila.
Odvojim se od njenih usana ali ovo što ću uraditi i sam sebe sam iznenadio. ,, Od sada si Petrović, princezo. Ponašaj se tako. Budi jaka pred svima i nikad nikome ne pokazuj svoje suze" poljubim je u čelo i nasmejem se čim vidim po njoj kako je upila moje reči. Oboje potpišemo i Uroš kao pekmezavi idiot sa suzama u očima zajedno sa Anjom nam je prišao noseći burme. Uzmem njenu i stavim joj na prst. Sklonila je malo svoju kosu pa je i onda ona meni stavila burmu.
Ruke joj više nisu toliko drhtale. Vratilo joj se rumenilo u licu a ja... Koliko god sam se premišljao oko nje za ovaj veliki korak, došlo mi je sada u glavu da nisam pogrešio. Sa ovom malom ću se odlično provesti na medeni mesec koji se bliži.
,, Hoćemo li sada početi sa slavljem?" pitao je Uroš koji je pokazao znak da se krene sa muzikom. Deneris se nasmejala i uhvatila je Anju pod ruku. ,, Vraćam se brzo, mužiću. Imam nešto da obavim" opet je nešto petljala.
....
Otvorio sam vrata naše sobe i zatekao je kako je nameštala drugu kratku venčanicu. Pa naravno, zanima me još koliko će ih promeniti i koliko ih je uopšte kupila. Primetila je u ogledalu da sam ušao, duboko je udahnula i mislim da je izbrojala u sebi do pet. ,, Pomozi mi da je zakopčam. Anja je morala da izađe na trenutak"
Priđem joj i prvo dodirnem svaki delić kože koji se trenutno otkrivao dok sam joj zakopčao venčanicu. Pocrvenela je. Potrudio sam se da zanemarim kako je reagovala na mene i otvorim kutiju ispred nje gde je bila ogrlica moje majke. Došao sam kako bih joj ovo dao. Sklonim joj kosu sa vrata i zakačim joj ogrlicu koju nije nosila ni Bojanova žena na venčanju. Ona me je podsećala jako na nju. Toliko neiskvarena, nevina, dobra duša, svakome je želela da pomogne... Jedino što nisam želeo da ima njeno je, sudbina koju je doživela. Deneris nije smela imati sudbinu moje majke a ja nisam smeo biti u istoj poziciji kao moj otac.
Dotakla je ogrlicu nežno ,, Predivna je".
,, Ti si jedina koja ju je nosila nakon moje majke"
Okrenula se ka meni i pogledala me tim predivnim očima. ,, Damjane, obećala sam sebi da od danas neću biti više ista ona devojka koju su ranije mogli svi gaziti samo jer sam na dosta stvari ćutala. I nisam zaboravila da Tanji prvo dam otkaz" nasmeje se i dobijem ogromnu želju da je poljubim. Privučem je sebi i sateram je uz zid, ali ovaj put je ona mene prva poljubila. Ma koliko god me vukla želja da joj strgnem i ovu venčanicu sada, Uroš kao da je osetio kada treba upasti.