Who do you remember?

,, A bio si mi najbolja kreacija..."

Pogledam u telefon u nadi da će me barem neko nazvati. Mora da me nazovu, uvek je bilo tako. Moji ljudi su ranije nalazili stalno lako, bez ikakvog problema lokacije gde god su se svi moji neprijatelji krili. Moj krug je bio sačinjen sa najboljima u državi od hakera pa sve do najvećih poznavalaca napuštenih zgrada na svakom deliću Zemlje.

Deneris...

Kad samo pomislim na nju, u grudima mi se stegne. Ne mogu ni normalno da vozim. Nisam priseban jer nemam pojma ni gde da idem. Svaki sekund koji izgubim u beznadežnom lutanju unaokolo me čini još nervoznijim.

Moja Deneris... Ko zna gde je sada i kako je.

Stegnem volan tolikom jačinom da sam ga mogao udubiti. Jebeni. Prokleti. Život. Mrzeo sam ga. Mrzeo sam sebe što sam je doveo do ovoga. Sve su mogli da mi uzmu, ali nju nisam želeo da uvlačim u ovo. Ona je bila najnedužnija u ovoj priča. Njena jedina krivica je bila što je toliko prokleto lepa i dobra. Anđeo poslat meni. Uvukla mi se brzo pod kožu, a da bi je izvadili moraće moje bedužno srce da mi odseču. Svaki pedalj krvotoka, kostiju sam bio njen. Od onog dana kada sam je upoznao, ni jednoj devojci nisam prišao, ni za jednom nisam tako žudeo. Ona mi je postala jedina potreba. Moj jedini dodir sa osećanjima i ostatkom sveta.

Trgnem se kada se moj telefon konačno oglasi. Panično ga uzmem i javim se ne gledajući ko je to. ,, Damjane, nisi naučio na greškama?"

Posle toliko godina opet njegov glas. Glas koji pripada čoveku koji mi je uništio detinjstvo i koji nastavlja da mi zagorčava mladost. ,, Ljubav je nešto najgore što je tebi moglo da se desi. A bio si moja najbolja kreacija..."

,, Ti, idiote..."

,, Polako, sine. Tvoja devojka je u mojim rukama. Savetovao bih ti da budeš kulturniji ako ti je toliko draga"

,, Da je nisi ni pipnuo!"

,, Ubiću te!" zastane mi dah kada čujem Deneris kako viče iz daljine. ,, Samo da se dokopam nečega i imaš da zažališ"

,, Žena ti je stvarno po prirodi veoma nasilna. Znaš li da je onesposobila moja tri čoveka? Zamisli, iza maske slatke i male devojke kako se krije prava žilava žena"

,, Kunem ti se, ako je samo dodirneš..."

,, Ne brini, za šta me smatraš? Znam da ću uskoro postati deda" oholo se nasmeje sa druge strane linije. Još jače stegnem telefon u nadi da ću ga slomiti i makar malo utopiti ovu želju da nekoga ubijem.

,, Ti nećeš ništa postati. Nisi meni bio otac, nećeš ni njemu biti deda, Dušane"

,, Nisi u prilici da pričaš tako sa mnom, sine. Zvaću te ako možda odlučim da te spojim sa ženom, a do tada ćeš čekati"

,, Ti..." uzdahnem besno i udarim u volan. Samo se igra sa mnom!

,, Zaljubio si se, zavoleo si ovu devojku i postao si najveći slabić. Uvek si bio tako osećajan i osetljiv na svoju majku, zato sam te nisam mogao podneti. Želeo sam da te naučim da budeš muško"

Prekinem poziv i prođem besmo kroz kosu. Neće mi on odati lokaciju od Deneris. Samo se zajebava sa mnom. Želi da se igramo miša i mačke. Prokletstvo! Toliko mi je nedostajala da nisam znao kako da se izborim sa time.

Čak sekund njenog glasa na telefonu što sam čuo mi je dao volju da dišem i da je tražim dok je ne dovedem kući. Nisam mogao odustati od nje. Svet ću zapaliti zajedno sa mnom ali neću dozvoliti da njoj dlaka sa glave zafali.

• Flashback

Pogledala me je onim slatkim očima kada želi da zatraži nešto od mene. Bio sam slab na nju i ona je vrlo lepo to koristila.