Who do you remember?

- Deneris je mene hvalila? -

Denerisin Pov. (Sadašnjost)

Pokaže mi znakom da izađem iz njegovog auta, stajali smo ispred ogromne poslovne zgrade. Damjan je bacio ključeve jednom dečku na ulazu od auta kako bi ga prakirali. Išla sam pored njega jer mi je on jedini ovde koga sam poznavala a ljudima nisam mogla baš olako verovati. Posebno jer me je i rođeni otac izdao. Damjan i ja smo delili ciljeve i to nas je trenutno jedino spajalo.

Nisam želela misliti na onu noć pre nedelju dana jer očigledno da on nije ni mislio na nju. Kako smo prolazili dugačkim i širokim hodnikom tako su Damjana svi pozdravljali. Za nama je odmah dojurio visok dečko tamne boje kose, možda za nekih 10cm niži od Damjana.

,, Snajka, dobro nam došla" kaže mi i ja pogledam odmah u Damjana koji je sasvim jasno namerno ignorisao moj novi nadimak. ,, Nisam se predstavio, ja sam Uroš. Damjanova desna ruka"

,, A ja sam Deneris i zamoliću te da me zoveš po imenu" kažem mu sa osmehom što sam ljubaznije mogla.

,, Trenutno će tako sada biti ali za manje od mesec dana niko te ovde neće zvati po imenu pa bi bilo bolje da počneš da se navikavaš" kaže mi Damjan. Ušli smo verovatno kod njega u kancelariju. Seo je za svoju stolicu i otvorio laptop. Pokaže mi pogledom da sednem kao što je i Uroš uradio. Uroš je svo vreme iz nekog čudnog razloga posmatrao svaki Damjanov pokret. Pitam se da li mu je ispričao za nas. Sednem i prekrstim noge i Uroš se nasmeje isto onome što sam i ja primetila kod Damjana kada sam to uradila. Pogled mu je nekoliko sekundi bio zadržan na mojim nogama a onda me je pogledao u oči.

,, Dobro me slušaj sada, Deneris. Uroš je upoznat sa trenutnom situacijom"

,, Delite li i devojke zajedno?" pitam ih na šta Uroš počne da se smeje a Damjan me je gledao ozbiljno.

,, Damjan je posesivan, ne bi mi dao ni cigaru viška" odgovori mi Uroš. ,, Vratimo se na glavnu temu" kaže Damjan. Iste sekunde ušao je plavi dečko u ruci držeći crnu kutiju. Damjan je ustao i prišao mu. ,, Stigla je posebna porudžina za vas, gospodine Petroviću"

,, U pravo vreme, Đorđe. Posle ovog ćeš možda biti unapređen" kaže mu Damjan i potapše ga po ramenu. Đorđe je pogledao u mene izenađeno.

,, Buduća gospođa Petrović je ovde?" mislio je na mene valjda. Sada je mene Uroš analizirao. Đorđe je došao do mene i poljubio mi ruku. ,, Drago mi je što sam vas upoznao" kaže. Nasmejem mu se i on je potom izašao napolje. Damjan je za to vreme verovatno gledao u kutijici ono što je stiglo. Došao je do mene i pružio mi ruku na šta ga ja pogledam zbunjeno. Uzdahnuo je i povukao me tako da ustanem. Kreten. Uzeo mi je sam ruku a onda i otvorio kutijicu u kojoj se nalazio prsten. Bila sam izenađena koliko i Uroš veličinom prstena. Stavio mi ga je na prst i ja pogledam u Damjana.

,, Nije bilo potrebe za ovoliko skupim prstenom" izgovorim.

,, Deneris, postaješ jedina gospođa Petrović. Kako nema potrebe?" kaže mi Uroš. Jedina? Zar njegova majka nije živa? Damjan mi pokaže pogledom da sednem nazad, i on se vratio za svojim laptopom. Pogledao je nešto na njega a onda je vratio pogled na mene.

,, Deneris, samo Uroš i Đorđe znaju kako smo zapravo sve započeli pa se barem suzdrži nepotrebnih komentara jer ovaj brak treba izgledati stvarno. U kući sam zajedno sa mojim bratom, ujkom i Oliverom. Brat i ja delimo deonice ove firme pa samim tim ne želim da se pročuje nešto o ovome jer bi ozbiljno naškodilo našoj reputaciji"

,, Izvini što te prekidam ali kad smo već kod toga želim da ti kažem i da moja majka ne sme znati da je ovo sa nama ovako. Neće moći podneti da će mi ovo biti drugi put a da nisam zaljubljena" Damjan mahne hemijskom u ruci a ona i zatvori laptop.

,, I nikome ne govori o mom drugom životu" kaže pa onda ustane i dođe do mene. Okrene fotelju na kojoj sam sedela ka njemu. ,, I da ti nije palo na pamet da spavaš sa nekim drugim dok nosiš ovaj prsten ili da ga bacaš unaokolo"