Who do you remember?

,, Jesi li ti stvarno trudna?"

Denerisin Pov.

Pridržala sam se za Damjana dok smo izlazili iz restorana. Nerviralo me je što još uvek nije meni rekao zašto ne želi biti kao svoj otac. Ja sam njemu svoju dušu otvorila, a on još uvek nije dozvoljavao da mu vidim rane. U redu, rešila sam da mu dam prostora i da mi kaže kada on to želi. Ako nastavim da navaljujem, neću nikako to rešiti i on će biti uporniji.

Okrenem se ka njemu pre nego što sam ušla u auto ,, Možemo li da idemo negde da se zabavimo?"

,, Deneris, sutra imamo rano let. Neću se baviti tvojim mamurlukom"

,, Zašto zvučiš kao tata? Oh Bože!" dunem nadureno i sednem na svoje sedište u autu. Zatvorio je vrata za mnom a ja sam pažljivo posmatrala kako je zaobilazio haubu auta kako bi došao do svog mesta. Mislim da sam mogla glasno da uzdahnem da nije seo pored mene i da to stvarno ne bi bilo čudno. Toliko je nenormalno zgodan i prelep... Bila sam ponosna što sam nosila prsten i prezime takvog čoveka. Bude li ispao iz forme jer je ubedio sebe da nema razloga da bude atraktivan u braku, nabiću mu prvom prilikom papire za razvod ispod nosa.

,, Hoćeš li posle medenog meseca otići u neku pećinu, ulenjiti se, pustiti bradu i stomak?" pitam ga. Okrenuo se ka meni sa gledajući me sa podignutom obrvom.

,, O čemu ti to?"

,, Ako ti želiš da ti žena uvek bude prelepa i ja očekujem da ti ostaneš ovakav. Što je fer, fer je" kažem mu i on prsne u smeh. Prvi put da sam videla da se ovako istinski iz duše smejao. Bio je toliko prelep da tog trenutka nisam mogla da trepnem kako ne bih slučajno nešto propustila.

,, Da te nema, trebalo bi te izmisliti" kaže pokušavajući da dođe do daha. Pridržavao se za stomak ,, Niko me nije nasmejao ovako kao ti"

,, Lepo je to čuti, mužiću. Ali nadam se da sam ti bila jasna"

Pogledao me je i nagnuo se ka meni potpuno me zarobivši na sedište ,, Ne radim ovo zbog pažnje devojaka, već zbog sebe. Nemoj da paničiš, dugo ćeš me ti ovako gledati"

,, O ma ja tebe ne gledam, rekla sam ti samo ovako"

,, Pošli smo taj period gde se pravimo glupi, ženice. Svestan sam načina na koji me gledaš"

,, Svakako, rekla sam ti da me odvedeš u firmu" prekrstim ruke kod grudi nadureno da bih promenila temu.

,, Zašto?" pitao me je. Uzdahnem i prevrnem očima. Za sve mora znati razlog.

,, Planiram ti je preuzeti" kažem mu ironično na šta me pogledao samo podignutom obrvom. ,, Poslušaj me bre jednom bez da ispituješ"

,, Znaš li ti sa kim tako pričaš? Pripazi malo na način obraćanja prema meni"

,, Ti si moj muž, naravno da znam! Hajde, vozi" kažem i pokažem mu pogledom na put ali on je samo naslonio levu ruku na volan a desnu ruku je prislonio na moje sedište.

,, Ne naređuj mi, slatkišu"

,, Hoćeš li nas odvesti ili ja ne planiram da idem na medeni mesec dok to ne uradim, pa ti kako želiš" nastavim po svom.

Naravno da je morao popustiti jer ja nisam nameravala da stanem. Ipak me je vrlo dobro upoznao za ovaj kratak period. Kada smo došli do njegove firme brzo sam izašla iz auta bez da sam ga sačekala. Imala sam jasnu nameru i nisam nameravala da stanem dok to ne ostvarim.

Nasmejem se kada sam ugledala žensku figuru koja mi je baš bila potrebna. Pisala je nešto po dokumentima za radnim stolom koji je pretpostavljam njen.

,, Dobro došli, gospođo Petrović" pozdravi me Damjanova sekretarica čim sam došla na vratima. Svo vreme je trčala za mnom misleći da mi treba pomoći.