Who do you remember?

- Mala od tebe pravi zavisnika -

Došli smo zajedno do zadnjeg dela kuće gde su bila otvorena velika klizna vrata i svi su za stolom napolju sedeli. Više je ličilo na ograđen deo namenjen za uživanje leti. Najviše mi se svideo prizor što sam videla osmeh na licu svoje majke. Pričala je sa Damjanovim ujakom i skoro da me nije primetila da sam došla ali videla sam da je srećna. Pokazao joj je pogledom da sam došla na šta je odmah ustala i prišla mi da me zagrli.

,, Zašto me nisi zvala dok si birala venčanicu, mila?" pitala me je i odmakla se od mene.

,, Videćeš je za šest dana, mama. Predivna je, to je sve što ti mogu reći" nasmejem se. Niko osim Anje, Uroša i mene za sada neće saznati da sam kupila u stvari dve. Neka to bude savršeno iznenađanje sa sve a posebno za mog budućeg muža.

,, Znači želiš da se rasplačem na venčanju" kaže mama. ,, Ne brini, sigurna sam da ću i ja plakati zajedno sa tobom taj dan" Damjanov ujak se nasmeje kada kažem.  Naravno da će tako biti jer još uvek nisam svesna.

Damjan je seo na čelu stola a meni je pokazao pogledom da sednem sa njegove leve strane. Nasmejem se tome što je pored mene sedeo Oliver. Ujak mu je sedeo na drugoj strani stola na čelu isto a sa njegove leve strane moja majka i Bojan. Bojan i ja smo bili pored Damjana i to mi je malo ulivalo nervozu, posle svega što mi je Damjan malopre rekao.

Oliver me ispod stola uhvati za ruku na šta se odmah okrenem ka njemu. ,, Hoćeš li mi ti pomoći oko jela, seko?" pita me.

,, Gde je Sanja?" pitam ga a on slegne ramenima. ,, Čuo sam kako se nešto lomi u njenoj sobi pa sam pobegao"

Damjan je iste sekunde ispustio viljušku i nož na tanjir. Nervozno se obrisao salvetom i ustao sa stola pa krenuo negde. ,, Deneris, idi za njim da ne napravi nešto" kaže mi njegov ujak.

,, Dušo, dolazim za pet minuta" kažem Oliveru i poljubim ga u obraz. Mama se nasmejala i došla je na moje mesto sa njegove strane. ,, Ja ću ga hraniti dok ti ne dođeš" kaže mi. Brzo potrčim za Damjanom iako nemam pojma ni gde je mogao da ode, tek sada primećujem koliko je ova kuća bila velika. Dođem do glavnih stepenica na ulazu koje su vodile na prvi sprat kuće. Gde pobogu da idem? Ali čak i da ga pronađem, znam da nema šanse da ga sprečim u nečemu. Okrenem se čim čujem Damjanov glas koji je dolazio dalje niz hodnik, potrčim pa ako pronađem odgovarajuću sobu pronaći ću. Svi su svakako bili na večeri pa nije da ne mogu početi otvarati sva vrata u prizemlju.

Damjanov Pov.

,, Ja tebe ovde ne plaćam za svoje hirove, već da čuvaš jedno dete! Smesta da si pokupila stvari i da si se gubila iz moje kuće!" odgurnem je od sebe tako da je pala na krevet.

,, Znaš li šta sam ja sve uradila zbog tebe a ti dolaziš sa nekom devojkom i kažeš da se ženiš za nedelju dana! Spavala sam sa tvojim bratom, čuvala sam njegovo dete a ti mene nikada nisi primećivao!"

,, Spavala si sa Bojanom?!" pitam je besno. I ona i ono derište će mi platiti što se ovako zajebavaju sa mnom. Bude li krenuo na Deneris, kao što pretpostavljam da će sledeće uraditi, ubiću ga. Stvarno ću ga taj dan ubiti. Ceo život trpim njegovu razmaženost i čistim njegova sranja.

Sanja dođe do mene i uhvati me za podlaktice. ,, Damjane, kad već nisi mario za žene, zašto si nju odbranio od mene?" pita me.

,, Miči te ruke sa mene bre!" viknem joj i taman kada sam želeo da je odgurnem od sebe jer se kao pijavica prilepila ugledam Deneris koja je stojala na vratima. Zašto je ona pobogu krenula za mnom?

,, Kako si samo mogla?!" vikne Sanja koja je držala veliki komad stakla od vaze koju je slomila i krenula da nasrne na Deneris. Sustignem i pre nego što je korak ka njoj napravila i stisnem joj tu ruku da odbaci staklo dole.