Who do you remember?

,, Toliko sam je silno želeo"

Damjanov Pov.

Izađem iz auta odmah nakon nje. Trznula se i okrenula ka meni čim je čula da sam zatvorio vrata i prišao joj. ,, Nećeš me valjda pratiti unutra?"

,, Veruj mi da nisam ni ja baš raspoložen da izigravam tvog telohranitelja ali trenutna sitacija nalaže tako" pokažem joj da uđe prva ali uhvatila mi je tu ruku i sama se privukla ka meni. To malo derište želiš da manilupiše sa mnom.

,, Slušaj, ovo je moja teritorija. Ništa se ovde ne može desiti tvom oružju protiv Petra, nemoj da brineš" rekla mi je ironičnim tonom. Sklonim joj ruku sa sebe ,, Ne shvataj ovo toliko lično, ljubavi"

,, Evo i budućih mladenaca" vikne neki muški glas iza nas. Po Denerisnom izrazu na licu, mogao sam pogađati ko je bio u pitanju. ,, Da li da kažem Petrović ili još da sačekam?" Deneris mu potrči srećno u zagrljaj. Lepo je znati da je svestan situacije.

,, Kako si mi? Nismo se dugo videli, čoveče" kaže mu Deneris čim se odvojila od njegovog jednominutog zagrljaja. ,, Super, zapravo si ti prava vest" kaže joj i pramen kose joj stavi iza uveta. Zašto sam ga zbog tog jednog malenog poteza želeo sahraniti najdublje ispod zemlje? Prepisaću tome što sam od početka iz nekog najglupljeg razloga zaštitnički nastrojen prema tom detetu koje baca prstenje unaokolo.

,, Oooo, za promenu je lepo videti te i uživo" kaže Branislav kada je prebacio svoj pogled na mene. Šapnuo je nešto Deneris gledajući me na šta se ona nasmejala i gurnula ga rukom u rame. Mislim da sam joj upravo uputio pogled da mi kaže šta je u pitanju ali iako ga je dobro razumela, vrlo iritantno ga je ignorisala.

,, Ja sam Branislav. Deneris mi je dugogodišnja prijateljica" kaže mi i pruži mi ruku da se rukujemo. Pogledam ga nekoliko sekundi kao da ću moći da pročitam njegove skirvene namere, ali onda prihvatim ruku iako sam svestan da sam ga malo jače stegnuo od normalnog stiska.

,, Koliko je Deneris srećna što ima prijatelja poput tebe koji skače da je dočeka a da čak nije ni ušla unutra" kažem i pustim mu ruku.  ,, Hoćemo li više da obavimo to?" ubaci se Deneris između nas.

,, Došao sam da te upozorim da je upravo došao Marko. Pokušao sam da ga izbacim ali uporan je da ima nešto bitno da ti kaže"

Deneris odjednom pogleda bledo, uhvatila se za glavu i malo se zanese kao da se spremala da padne. Odmah sam je pridržao da se osloni na mene. Šta taj beskičmenjak radi ovde? ,, Jesi li dobro?" pitao ju je odmah.

Kunem se, imam da saznam svaki detalj svega onoga što joj je radio pre nego što ga ubijem. ,, Pazi na nju" kažem mu i prepustim mu da pridržava Deneris umesto mene. ,, Čekaj, gde ti ideš?" pita me Deneris.

,, Malo ću popričati sa Markom" kažem joj ali ona me uhvati za ruku. Dođavola ta mala! ,, Ne idi, Damjane. Možda tako Petar želi da te namami i mene da uzmu kako bi zaustavili venčanje" kaže mi i pusti Branislava. ,, Šta se ovde dešava?" pita nas zbunjeno. Mogla je biti u pravu. Malo je falilo da opet pogrešim zbog nje i da završim sa istom sudbinom kao svoj otac i onaj tupavi mlađi brat.

,, Koga sve ima unutra?" pitam Branislava dok sam osetio još uvek Denerisin dodir na svojoj koži. Mrzim što se hvata za mene kao da sam joj neki heroj još od kada me je tako nazvala onog dana kada sam je upoznao.

,, Niko, samo sam ja došao ranije zbog Deneris. Danas sam dao svima slobodan dan" odgovori mi. Ignorisaću ona pitanja koja su mi se pored realnih vrtela po glavi. Počeo sam čak sebe ispitivati zašto je svima dao slobodan dan baš kada je trebala doći Deneris.

,, Dobro, možeš da ideš. Deneris će potpisati šta ima da potpiše i ispratićemo Marka" kažem mu na šta me Deneris odmah pogledala zbunjeno ali Branislav je gledao u nju isčekivajući da mu da potvrdan odgovor da može ići što je i uradila. Čim se malo udaljio, otvorim vrata auta i uzmem svoj pištolj dok se Deneris još uvek prilepila za mene kao krpelj.