Who do you remember?

- Ljubavi, mi se nećemo zaljubiti -

Damjanov Pov.

Ne znam da li sam više iznerviran što nam je taj mali upao u najgorem mogućem trenutku i prekinuo nas baš kada je Deneris bila raspoložena, a ko zna kada će sledeći put biti. Siguran sam po njenom detinjastom ponašanju da će me već sutra gađati prvom stvari na koju naiđe i da će me tim lepim kestenjastim okicama gledati kao da sam joj pobio celu familiju. Doduše, samo sam planirao njenog polubrata i oca.

Nerviralo me je i kod Bojanovog klinca da se već sada mnogo vezao za nju, a ona mu je vrlo rado pružala sve što meni ne bi ni u najluđim snovima. Pokupio je od svog oca da uvek poželi da otima ono što ja imam. Ali još uvek sam mnogo voleo tog malog daveža.

,, Ona ti ne može biti žena. Već sam ti objasnio šta to znači" kažem mu i on me ljuto pogleda. O čoveče, zar se moram sa detetom prepirati oko nje?

,, Hoćete li se vas dvojica smiriti i da napravimo neki zajednički dogovor?" kaže Deneris koja je sedela pored njega i još uvek tog malog đavolčića držala za ruku. Mali bezobrazni klinac željan pažnje.

,, Ali ja se plašim mraka sam da budem u sobi. Pre je bila Sanja ali..." kaže da u Deneris probudi empatiju. Taj mali! Nikad se nije plašio mraka, svi smo to vrlo dobro znali osim nje.

,, Zar se pravi muškarci plaše mraka?" pitam ga a on mi se isplezi. Vrlo kulturno. Isti je kao Bojan kada je bio mali.

,, Damjane, dođi" Deneris potapše po krevetu kao znak da dođem. Ma nisam mu ja otac da mi se svako veče uvlači u krevet. Ne bih ni svom detetu to dozvolio a ne tek bratancu koji ima oca kojeg će smarati.

Pustila je Oliverovu ruku i došla brzo da mene pa me povukla ka krevetu. Zapravo, pokušavala je ali to dete od oko 60kg nije dovoljno jako ni ruku da mi pomeri ako to ne želim. ,, Zašto si tako tvrdoglav? Nećemo te ubiti" kaže mi za nijansu besnije. Znači ume i ona da se iznervira. Smešno mi je koliko se trudila i koliko joj je bilo teško što sam bio bez majice. Šteta što se nisam ja mogao sladiti isitim pogledom kao ona.

Kada je videla da je bezuspešno to što je radila i da je samo naterala sebe da sva porumeni, okrenula se da bi se vratila ali saplela se smotano u malu stolicu pored. Kako sam je želeo pridržati kako ne bi pala, ona me uhvati tako da i mene povuče zajedno sa sobom da padnemo na krevet. Malo derište, namerno je uradila. Osmehivala se jer iako sam ja bio iznad nje, tu smo sad ispred Olivera. Ona nema pojma što bi bilo da nas ovo dete nije gledalo i smejalo se.

Skroz se zadihala iako ništa toliko naporno nije radila ali znao sam da to ne može biti u pitanju. Maloj je godila mnogo moja blizina, skoro da je dah gubila kada je gledam. ,, Hoćemo li sada zajedno spavati?" pita nas Oliver koji je bio nedaleko od nas sklupčan na mali ugao kreveta.

Deneris se brzo uspravi i haljinu popravi na moju ogromnu žalost. ,, Da, Olivere ti ćeš spavati u sredini. Ali obećaj mi da će ovo biti samo večeras" okrene se Deneris ka njemu sedeći u turski sed. Suzdržavao sam se sa ogromnom mukom da joj sada ne pokvarim to besprekorno stanje u kojem je bila. Irtantno ošeljana kosa malo manje dužine nego ranije, haljina koja je kupljena mojim novcem a još uvek je na njoj, ali bosih nogu sa crveno nalakiranim noktima kako na i na ruci. Sve u vezi nje je bilo toliko iritatno.

,, Prihvatio sam te u krevet ali u sredini nećeš spavati" kažem mu i on se povuče prekrštenih ruku do kraja kreveta. ,, Nisam ni želeo" uzme svog medveda pa pogleda ponovo u Deneris.

,, Idem ljubavi da se sredim za spavanje, vratiću se brzo" kaže mu pa ga poljubi u glavu. Ljubavi? Počinje mi sve više taj mali ići na živce jer dobija ono što ja trebam dobijati. Vešto se podigla sa kreveta i krenula pretpostvaljam ka kupatilu.

Uspravim se pored Olivera na krevet, ali okrenuli smo se jedno prema drugom kada smo osetili da su nam se laktovi dodirivali jer smo obojica sedeli nadureni. ,, Mogu nešto da te pitam?" pita me. Klimnem glavom i okrenem se ka njemu.