Who do you remember?

,, Jesi li ti to romantičan?"

Nervozno sam cupkala nogom čekajući jedan od najvažnijih trenutaka u mom životu i sumirajući Damjanovu neobičnu reakciju. Odakle ta potajna želja da želi postati otac? Videla sam koliko je divan prema Oliveru ali... Imati svoje dete je veća odgovornost i potpuno nešto drugačije.

Uzdahnem jer je došao taj tren kada sam morala pogledati test. Zažmurim i u sebi izbrojim tiho da se smirim. Okrenem ga i ne ugledam dve crtice. Jesam li uopšte dobro videla? Trgnem se čim ugledam Damjana koji je bukvalno uleteo u našu sobu. Pogledao je u mene a onda i u test koji sam držala u svojim rukama.

,, I? Reci nešto"

,, Damjane, mislim da nisam trudna" kažem mu. Udahne a potom se blago nasmeje. Ni na kraj pameti mi nije bilo da je Damjan Petrović porodičan čovek u srcu iza te grube spoljašnjosti.

,, Dođi ovamo" pokaže mi da mu priđem i snažno me zagrli.  ,, Idemo sad na naš medeni mesec, ako si bolje. Ne mogu zaustaviti toliko avion, da znaš"

Nisam još mogla ni zamisliti da sam trudna i da nosim Damjanovo dete. Nas dvoje se nismo tada poznavali dobro, ali vezali smo se na neki način jedno za drugo. Da li je moguće da se iz te avanturice za koju se ni jedno od nas nije kajao da nastane nešto ovako prelepo? Svakako, Damjan je sada bio moj suprug, čak i da sam trudna to uopšte ne bi bilo čudno ostatku sveta kao što bi meni bilo.

....

,, Stvarno šta bi uradio da sam trudna zapravo?" pitam ga dok sam gledala zamišljeno kroz prozor aviona. Svakako je to bilo bolje nego da ga gledam u oči.

Nije mi odgovarao pa sam se okrenula da ga pogledam. Glava mu je bila naslonjena na drugoj strani okrenuti meni i spavao je. Ko zna šta je radio i koliko ga je sve zamorilo pred put. Nisam mogla da odolim, polako i što sam neprimetnije rukom sam dotakla obraz. Kako je on uvek ovako topao? Ja sam nasprem njega po temperaturi kao neki gmizavac.

Primetim da mu je telefon svetleo neprestano, malo se nagnem da vidim ko je. Uroš preko vibera. Uzmem mu telefon sa krila i javim se. ,, Čoveče, razumem da ste na medenom mesecu sada ali nemaš pojma kakva se ovde sranja dešavaju!" vikne Uroš sa druge strane slušalice.

,, Koja sranja se dešavaju?" pitam ga.

,, Snajka?" smirio je glas. ,, Zašto se javljaš na Damjanov telefon?"

,, Zakon mi je dao pravo na to. Reci kakva sranja se dešavaju, Uroše" kažem mu bez odugovlačenja na šta se osmehnuo. ,, Vidim zbog čega si privukla toliko njegovu pažnju ali ne bih smeo te informacije da ti govorim. Zakleli smo se Damjanu da te ne uvlačimo nikako u ovo"

Ustanem polako sa svog sedišta i provučem se pored Damjana koji je još uvek mirno spavao kao beba. Otišla sam do toaleta kako me muž mafijaš ne bi čuo. Najmanje što želim je njegov bes sada.

,, Ma daj, Uroše, nisam ja dete kakvim me on smatra. Znam šta je Damjan i čime se bavi i ne želim da mi to kvari ovih nekoliko mirnih dana što ću imati sa njim. Reci jer mu ja neću reći, obećavam" kažem mu.

Čujem njegov nevoljni uzdah ,, Ovo nisi čula od mene ali dužnost mi je da ti kažem. Damjan te ne drži podalje od ovoga zbog nekog njegovog hira, sviđaš mu se. Opasno mu se sviđaš, ali takva kakva si. Postala si mu slaba tačka a to njegovi neprijatelji ne smeju da znaju, jasno?" sednem na prekopljenu wc šolju. Opet mi se zavrtelo u glavi. Prokletstvo. ,, Pre nego što ste poleteli Damjan je naredio da uhvate onog tvog pišljivog polubrata i  izvuku značajne informacije od njega ali..."

,, Ali šta?"

,, Strahinja je ranjen u akciji. Onaj slinavko ga je ranio"

,, Šta?!" skoro da sam viknula ali setila sam se da bi me možda Damjan čuo čak i iza zatvorenih vrata. ,, Da li je... Da li je sada dobro?"