Ledeni princ

3. glava

Velika Majka sedela je na uzvišenom tronu. Iza nje stajala su njena deca. Protokol je nalagao da oni sednu tek kada ceremonija počne. Sa galerije će se spuštati devojke i mladići. Devojke desnim, mladići levim stepenicama. Sići će u podnožje i ako su jedno za drugo pristupiće tronu kako bi se njihova veza blagosiljala. Ako ne, uljudno će se nakloniti i produžiti svako na svoju stranu.
– Ovo je tako dosadno – pomislila je – volela bih da im  mogu objasniti kako ovo nije pravi način.
Ipak uz duboki uzdah dala je znak rukom da ceremonija počne i sela. Dejzi, Sani i Fol sedoše sa strane. Devojke i mladići u odeći živih boja silazili su jedno prema dugom. Većina je zatražila blagoslov.
– Tako šareno, u boji moje dece, sem jednog. – bol ju je živo presekao.
A tada se na stepenicama sa devojačke strane pojavila devojka u bledo plavoj haljini. Velika Majka prestala je da diše. Devojka poče lagano da silazi stepenicama. Svi su čekali koji će se od mladića spustiti njihovom stranom, ali se ništa nije desilo.
Bea je već sišla do polovine. Glava joj je bučala od misli koje su prolazila kroz nju. Šta ako siđe, a dole ne bude nikog? Šta ako je niko ne želi? Jedva je suzdržavala suze. Još stepenik i njena noga dotaći će tlo hola, a niko je nije dočekao. Želela je da pobegne nazad. Polako je spustila nogu u svetlucavoj cipelici i sišla niz poslednji stepenik.
Sa druge strane, kod stepenica za mladiće stvarala se bela sumaglica. Elegantno i bez žurbe iz nje iskorači mladić. Kosa mu je bila duga i srebrno bela. Oči ledeno plave. Na čelu svetlucala je tijara, oko vrata na lančiću kristal sličan ledu. Odeća i čizme behu potpuno bele boje protkani srebrom. Na ramenima je nosio plašt oivičen krznom, na rukama tanke satenske rukavice. Prišao je Bei i uzeo je za ruku.
– Oprosti što kasnim ljubavi moja – rekao je – imao sam mali zastoj na putu. Hoćemo li?
Bea ga je posmatrala šokirano. Nije znala šta da kaže, ni kako da postupi. Odlučila je da ga prati, šta god da se desi. Prihvatila je njegovu ruku klimnuvši glavom. Svečanim korakom približili su se tronu Velike Majke. Mladić se nakloni u znak poštovanja.
– Velika Majko hoćeš li blagosloviti moj izbor? – upitao je glasom koji je sledio prisutne.
– Ljudsko biće Arijane – promrmljala je Velika Majka – od svih devojaka, ti si izabrao ljudsko biće?
– Ne majko, ona je izabrala mene. Još davno. – nasmešio se.
– Devojko, znaš li u šta upuštaš? – obratila se Velika Majka Bei.
– Nisam sigurna gospođo – odvratila je tiho – ali verovatno postoji razlog zašto se desilo.
– Ah da, viša sila, sudbina. – nastavila je Velika Majka sarkastično – Dobro, ako ste tako odlučili, ja ću se složiti. Ostaje još samo da se složi porodica. Ko predaje ovu devojku?
– Ja gospođo.
Maksim se probijao kroz masu.
– I slažeš li se da tvoja sestra pođe za ledenog prica?
– Mogu li se obratiti sestri i njenom izabraniku?
– Možeš mladiću, ali to neće promeniti činjenicu da će ti sestra ubrzo završiti zaleđena.
Maksim se okrenu Bei.
– Želiš li da pođeš sa njim?
– Želim Maksime.
– Dobro. – složio se, zatim se okrenu princu – Arijane… mogu li te zvati Arijan?
– Brat moje žene je i moj brat, dakle odgovor je da.
– Daješ li mi svoju reč da će Bea biti sigurna uz tebe? Da će biti srećna?
– Imaš moju reč. Veruješ li u to da bih joj naudio?
– Ne prinče, ne verujem. – nasmešio se Maksim – Bea je oduvek verovala da ti nisi zao, samo usamljen i ja verujem njenoj proceni. Samo, da li si pitao Beu želi li poći za tebe?
– U pravu si, nisam, a trebalo je.
Arijan se spusti na jedno koleno. Uhvatio je Beu za obe ruke .
– Beatrisa de Vinter, hoćeš li se udati za mene?
– Hoću. – odvratila je neverovetno smireno.
I pre nego se snašla na njenoj ruci našao se prsten sa velikim plavim kamenom.
– Mogu li poljubiti mladenku? – upitao je Arijan majku ustajući.
– Da – progunđala je – ako je ne pretvoriš u led.
Privukao ju je u zagrljaj, njegove usne spustile su se na njene. Bile su poput pahulja koje se tope. Meke i hladne u početku, zatim nežne i tople. Polako se odvojio od nje.
– Dobro si? – upitao je – Nije bilo neprijatno?
– Ne, naprotiv. – nasmešila se.
– Dakle majko – obratio se Velikoj Majci – kao što vidiš još je živa, nije zaleđena, ni pretvorena u statuu.Možemo li sada poći?
– Arijane ne moraš ići. Znaš da si uvek dobrodošao u moj zamak.
– Zaista majko? – pogledao je po holu.
Ljudi su se stresli od hladnoće njegovog pogleda..
– Zar sam zaista dobrodošao u tvoj dom? Zar sam zaista dobrodošao u srca ovih ljudi? Ne majko, neću se vratiti, žao mi je.
– Slušaj me neposlušno derište! Dala sam ti vlast nad godišnjim dobom koje je najlakše kontrolisati…
– Da majko i koje većina ljudi mrzi. Neću se vratiti i zime neće biti dok ljudi ne shvate koliko im je potrebna! Zbogom!
Okrenuo se ka Bei,uzeo je za ruku i privukao ka sebi.
– Čvrsto se drži. – rekao je uzevši je u naručje.
Nestali su u vrtlogu hladnoće i beline.
– Bea! – zavapio je Maksim.
– Nema svrhe dečače – obratila mu se Velika Majka – moj sin je tvrdoglav.
– Hoće li je povrediti?
– Ne, dao ti je svoju reč. Jedna od dobrih osobina koju moj nezahvalni sin ima, jeste da drži datu reč. Ipak dete, pomiri se sa tim da je više nećeš videti.