Ledeni princ

6. glava

Arijan je uz tresak otvorio dvokrilna vrata Beinog apartmana.
⧿ Gde je? ⧿ upitao je ledenim glasom.
Snouvi kojoj je pitanje bilo upućeno zadrhta.
⧿ Ne znam gospodaru.
⧿ Gde ti je majka?
⧿ U svojim odajama.
Okrenuo se bez reči i uputio ka odajama Baka Zime. Bez obzira na bes koji se gomilao u njemu pokucao je na vrata.
⧿ Uđi Arijane. ⧿ čuo je odgovor.
Drhtavom rukom otvorio je vrata i ušao. Poštovanje mu nije dozvoljavalo da lupi njima.
⧿ Gde je?
⧿ Ko moj dečače?
⧿ Moja žena!
⧿ Zar ti imaš ženu dete moje? ⧿ upitala je Zima blago.
⧿ Dobro znaš da imam! ⧿ prosiktao je ⧿ Gde je?
⧿ Ako mislliš na Beu ona je sve, samo ne tvoja žena. Skoro si je ubio svojom ljubavlju.
⧿ Beatrisa je sama izabrala svoju sudbinu! Nisam je ja terao da obuče tu haljinu.
⧿ Nisi, ali si zamolio vilinsku kumu da je napravi za nju… one večeri kada si joj mrazom na staklu napisao svoje ime.
⧿ Tada je bila devojčica! Kako uopšte možeš reći tako nešto?
⧿ Arijane ⧿ uzdahnula je Zima umorno ⧿ iscrpljuješ me dete moje. Užasno si tvrdoglav i srce ti je sve hladnije.
⧿ Pa živim u kraljevstvu zime. Kakav bih trebao biti?
⧿ Onakav kakav si bio kada si poželeo pravu ljubav, devojku čista srca, koja voli godišnje doba kojim vladaš. Zaboravio si da zima donosi mir. Sneg je tu da štiti poput pokrivača.
⧿ A studen da uništava! ⧿ bio je nepopustljiv.
⧿ Znala sam da ćeš doći. Volela bih da popijemo ledeni napitak zajedno.
⧿ Zašto? ⧿ bio je sumnjičav.
⧿ Nekada si ga voleo. ⧿ uzdahnula je pružajući mu čašu ⧿ Zar mi ne veruješ?
⧿ U redu. ⧿ pristao je nevoljko ⧿ Ali onda ćeš mi reći gde je Bea. Znam da znaš.
⧿ Slažem se dečače. Ispij sa mnom ovu čašu i imaš moju reč da ću te odvesti do Beatrise.
⧿ U redu.
Prineo je visoku čašu usnama. Osetio je hladnoću i slatkasti ukus koji je voleo. Pio je sa uživanjem. Svaki gutljaj vraćao je neko sećanje. Nije ni primetio da mu osmeh igra na lepim usnama. Iskapio je čašu do dna.
⧿ Eto, ⧿ rekao je smešeći se ⧿ zadovoljna?
⧿ U potpunosti. ⧿ odvratila je blago.
⧿ Sada je red na tebe da ispuniš obećanje. ⧿ podsetio je.
⧿ I hoću ⧿ složila se ⧿ sedi dragi, uskoro ćeš biti sa Beom.
Arijan je osetio kako se prostorija okreće. Oči su mu se sklapale.
⧿ Šta si mi učinila? ⧿ prošaputao je.
⧿ Ništa, zaspaćeš, odmorićeš se i podsetiti se ko si zapravo.
Njene ruke ispod njega napraviše postelju od mekog snega kako ne bi pao.
Tonuo je sve dublje u tamu,meku i opuštajuću. Telo mu je imalo neopisivu lakoću. Lebdeo je. Polako, lagano, kroz tamu prema svetlosti. U početku je bila bleda, ali kako je odmicao, njen intenzitet se pojačavao.Uskoro se našao u beskrajnom prostranstvu beline. Oko njega pahuljice su igrale svoj čudni ples padajući niodkuda. Pokušao je da se orjentiše, bez uspeha. Tada je čuo škripanje snega pod nečijim nogama i video siluetu u daljini. Shvatio je da mu se približava neka devojka. Duga kosa boje kestena spuštala se do struka. Oči boje ćilibara pogledale su ga radoznalo.
⧿ Arijane? ⧿ upitala je tiho.
⧿ Mi se znamo? ⧿ pokušao je da se seti gde su se sreli.
⧿ Da li je sa tobom sve u redu? To sam ja, Bea.
⧿ Bea? Ne sećam se da sam ikada video takvu lepotu Bea. Ne bih te zaboravio.
⧿ Arijane ja sam tvoja žena. ⧿ video je tugu u njenim očima.
⧿ Moja žena? ⧿ nasmešio se ⧿ Mislim da ona još nije porasla. Znaš zamolio sam vilinsku kumu da napravi haljinu za nju.
⧿ Haljinu? ⧿ Bea je rešila da sasluša.
Bila je užasno zbunjena. Očekivala je hladnoću i sarkazam od onog koga je volela. Umesto toga on je se nije sećao. Ipak, shvatila je da ga vidi onakvog kakav je bio kada ga je prvi put srela.
⧿ Da haljinu ⧿ nastavio je ⧿ nikada je niko neće obući, sem one koja mi je suđena. Devojke čistog srca koja voli zimu.
⧿ I kada je obuče ti ćeš je odbaciti i mučiti  ⧿ rekla je sasvim mirno.
⧿ Ne, ne bih to mogao. Znaš… ⧿ zastao je.
Osetio je kako mu se srce steže. Sećanja su navirala poput bujice. Slike žive i stvarne rešile su da ga potope. Sneg, figure, njen osmeh, sreća, tuga, bol i ljubav mešali su se zajedno.
⧿ Šta sam to učinio? ⧿ pogledao ju je u oči ⧿ Bea zašto si to trpela? Molim te reci mi da me ne mrziš.
⧿ Mrzim? Ne Arijane, volim te. To je izgleda moje prokletstvo, jer ti ne voliš mene.
⧿ To nije istina. Volim te od trenutka kada sam te sreo. Gledao sam kako rasteš i želeo da budeš moja.
⧿ Na čudan način si to pokazao.
Privukao  je u zagrljaj. Htela je da mu kaže da stane, da nema rukavice, ali nije.
⧿ Ako treba da umrem ⧿ pomislila je ⧿ neka to bude u njegovim rukama.
Očekivala je da joj hladni šiljci mraza probodu srce i skrate muke. Nije ih bilo. Dodiri su bili nežni i topli. Usne na njenima meke poput baršuna.
⧿ Volim te ⧿ prošaputao je ⧿ šta god rekao ili učinio, molim te upamti ovaj trenutak. Upamti da te volim zauvek.
⧿ Zašto si onda tako hladan prema meni?
⧿ Bojim se. ⧿ nastavio je tihim glasom ⧿ Bojim se da te ne povredim.
⧿ I onda je bilo lakše odbaciti me?
⧿ Ne, bilo je teško. Pokazao sam šta ti moj dodir može učiniti.
⧿ Razumem, ali i sada me dodiruješ i nisam povređena.
⧿ Bea ovo je san ⧿ nasmešio se ⧿ u snovima je sve moguće.
⧿ Dakle Arijane, ja samo sanjam da me voliš. U stvarnosti je drugačije?
⧿ Ako sanjaš onda oboje sanjamo isti san.
⧿ Mislim da to nije moguće.
⧿ U pravu si, nije. ⧿ zamislio se.
⧿ Ako ne sanjamo, gde smo? ⧿ upitala je.
⧿ Mislim na mestu gde počinje magija… bukvalno, ne pokušavam da budem romantičan.
⧿ Mestu gde počinje magija? Ali ovde nema ničega.
⧿ Nema, jer nismo poželeli da ima. Pogledaj. ⧿ mahnuo je rukom.
Oko njih podizao se zeleni pejsaž. Stajali su na mirisnoj livadi. Negde u daljini čuo se žubor vode.
⧿ Ili više voliš ovako? ⧿ pejsaž se poče menjati.
Krupne pahulje padale su sa neba. Sneg se beleo dajući čaroban odsjaj.
⧿ Više mi se sviđa zima i sam to znaš.⧿ odgovorila je uz osmeh.
⧿ Ovako nešto? ⧿ pitao je dok se sneg kovitlao praveći neverovatnu skulpturu ⧿ Želiš li da probaš?
⧿ Ja? Ali ja sam samo ljudsko biće!
⧿ Hajde ‚‚ samo ljudsko biće ” pokušaj.
Stao je iza nje. Njena mala ruka našla se u njegovoj. Osetila je energiju kako teče iz njegovih dlanova. Bila je topla i blaga.
⧿ Zatvori oči. ⧿ rekao je ⧿ Tako je dobro. Sada zamisli sliku gde bi želela da odeš. Oslikaj svoj pejsaž Bea. Nađi u sebi savršenstvo i pusti ga..
⧿ Zaista želiš da vidiš? ⧿ upitala je zatvorenih očiju.
⧿ Želim.
⧿ Dobro. Pomoći ćeš mi?
⧿ Hoću, samo se opusti.
Zatvorila je oči i zamislila sliku. Sneg se pokrenu uz vrtlog. Stvarao je bajkovitu panoramu. Arijan se osmehnuo.
⧿ Ova devojka baš ima mašte. ⧿ prošlo mu je kroz misli.
A tada je bolje pogledao. Shvatio je da gleda Severno kraljevstvo, visoki dvorac na litici i dve prilike na balkonu. Prepoznao je sebe i Beu.
⧿ Mogla si napraviti neverovatne skulpture, a ti si zamislila zamak Severnog kraljevstva. ⧿ prošaputao je privlačeći je ka sebi ⧿ Zašto? On je svakako tvoj.
⧿ Oh, moj prinče ⧿ okrenula se ka njemu ⧿ nije zamak bitan, on je samo lepa dekoracija.
⧿ A šta je bitno princezo?
⧿ Vladar tog zamka.
⧿ Bea… ja…
⧿ Šta je ono? ⧿ prekinula ga je.
Ispred njih pomaljala se velika žuta lopta.
⧿ Sunce ⧿ jedva je izustio ⧿ sviće. Kada nas njegovi zraci obasjaju vratićemo se odakle smo došli.
⧿ Nije važno, pođi za mnom. Krenula sam…
⧿ Ne! ⧿ stavio joj je prst na usne ⧿ Ja ne smem znati gde si krenula.
⧿ Zašto?
⧿ Zato što ne mogu kontrolisati sebe kada se probudim. Ako mi kažeš verovatno ću te sprečiti da učiniš ono što moraš.
⧿ Ne verujem…
⧿ Molim te, šta god da radiš ili gde treba da odeš, imaš vremena do zalaska Sunca.
⧿ Ne razumem. Šta će se desiti posle zalaska?
⧿ Ledeni zmaj će te naći, ⧿ rekao je stisnutih usana ⧿ a ja neću moći da ga u tome sprečim.
Bea se probudila u suzama.
⧿ Arijane ⧿ prošaputala je ⧿ tako mi nedostaješ.
Još uvek je bila pod utiskom sna. Da li je to bio san ili ne nije bila sigurna. Iz razmišljanja je trglo tiho kucanje.
⧿ Da li je sve u redu? ⧿ upitala je Fortuna ulazeći ⧿ Čula sam jecaje. Plakala si?
⧿ Sanjala sam san… i nisam sigurna da je bio san.
⧿ Razumem. Sanjala si Arijana?
⧿ Da bilo je tako stvarno.
⧿ Bili ste u nečemu što je ličilo na ništavilo?
⧿ Recimo… da.
⧿ Šta ti je rekao?
⧿ Da me voli, ali me je sprečio da mu kažem kuda idem. To ne razumem.
⧿ Bea, ⧿ uzdahnula je Fortuna ⧿ to nije bio san.
⧿ Nije?
⧿ Ne, Borea je poslala Arijana, a ja tebe u ništavilo.
⧿ Zašto?
⧿ Da bi razumela. Rekla sam ti da te voli, nisi mi verovala. To je u redu, kako se ponašao ne bih ni ja poverovala.
⧿ Zašto ne želi da zna kuda idem?
⧿ Da li si ga pitala zašto se tako ponašao prema tebi?
⧿ Jesam, rekao je da se boji da me ne povredi.
⧿ To znači dušo da se dešava nešto sa njim, nešto na šta on ne može da utiče svojom voljom.
⧿ Da rekao je kako se ne može kontrolisati kada je budan. Dao mi je vremena do zalaska sunca. Tada će ledeni zmaj doći po mene, a on neće moći da ga spreči.
⧿ Onda je vreme da požuriš.
⧿ Ali tek je jutro.⧿ pobunila se.
⧿ Dušo, jutro je u kraljevstvu proleća. Dan u Severnom kraljevstvu traje kraće, mrak rano stiže. Imaš možda još šest ili sedam sati da obaviš zadatak. Od njega zavisi mir između godišnjih doba.
⧿ Mir?
⧿ Bea ako ledeni zmaj pređe granicu proleća izbiće rat. Svojim dahom uništiće mladice, zalediti vode… moraćemo da se branimo. Mi nismo toliko moćni. Tražićemo pomoć onih koji mogu da mu se suprotstave…
⧿ Leto?
⧿ Dobro zaključuješ. Zima i leto su dva suprotna godišnja doba, razlike između njih su nepremostive. Ako zima pobedi, nastaće pustoš za živi svet, ako pobedi leto… pa Bea glečeri i led se otapaju na toploti. Sneg i led su samo voda…
⧿ Razumem ⧿ rekla je užasnuto ⧿ doći će do ogromnih poplava i živi svet će opet stradati.
⧿ Tako je, zato je važno da godišnja doba budu u harmoniji.
⧿ Onda je bolje da pođem. ⧿ zaključila je.
⧿ Spremila sam ti mesečeve kolačiće za put. Lahor će te odvesti do granice.
⧿ Zar Orkan neće poći sa mnom?
⧿ Ne dušo, Velika Majka ima zakone kojih se moramo držati. Ni Lahor neće preći granicu leta. Do vatrene planine odvešće te Pasat.
⧿ Razumem. ⧿ rekla je ⧿ Samo me zanima kako ja mogu prelaziti granice bez ograničenja.
⧿ Dušo, ti si ljudsko biće. Vi prelazite te granice svaka tri meseca. Mada smatraš da si ‚‚ samo ljudsko biće ” nisi svesna koliko si jaka.
⧿ Hajde, moramo poći Bea. ⧿ ubacio se Lahor ⧿ ja ne trčim tako brzo kao Orkan, a nemamo baš puno vremena.
⧿ U pravu si. Hvala ti Fortuna… za sve.
Popela se na Lahora. Glaciela se udobno kao i prošli put smestila pored njenog rukava. Lahor je poleteo. Bea je osećala kako je vazduh miluje po koži. Mirisi su se mešali, zelenilo je bilo prošarano eksplozijom boja. Na žalost postajalo je sve toplije u srebrnoj zimskoj odeći i kako su se približavali granici sa letom, osećala je nelagodu.
Najzad sleteše. Na granici ih dočeka jednorog boje morskih talasa, griva mu beše bela poput morske pene.
⧿ Ja sam Pasat ⧿ predstavio se ⧿ ti si gospodarica zime?
⧿ Ako se tako mogu  nazvati. ⧿ nasmešila se.
⧿ Budući da si ljudsko biće, bilo bi dobro da tu odeću ostaviš ovde. ⧿ zaključio je.
⧿ U redu, ali ne mogu ići naga na vatrenu planinu.
⧿ Znam, Fortuna me je uputila. Doneo sam sve što je potrebno, ponesi samo taj ogrtač koji je na tebi.
Spustio joj je u ruke zavežljaj. U njemu je bila bela haljina, tanka poput paučine i sandale koje su se vezivale oko članaka. Presvukla se.
⧿ Pasate, šta će mi zimski ogrtač? ⧿ upitala je radoznalo.
⧿ Vatrena planina je vrela i za stanovnike leta. Niko na nju ne ide, ako ne mora. Taj ogrtač je napravljen da štiti od hladnoće, toplote, vlage… od svega što pomisliš.
⧿ Hoće li štititi i Glacielu?
⧿ Da, ako ostane ispod njega.
⧿ U redu, spremna sam. Koliko je daleko vatrena planina?
⧿ Prilično je blizu, ali je prilaz nepristupačan. Spustiću te do samog ulaza, dalje moraš sama.
Klimnula je u znak odobravanja. Zajahala je jednoroga. Imala je osećaj da je dodirnula toplu morsku vodu. Nije prošlo puno vremena od kada se Pasat uzdigao, a već su sletali u podnožje planine sa visokom kupom iz koje se pušilo.
⧿ Tamo je ulaz. ⧿ rekao je ⧿ Sačekaću te ispred.
⧿ U redu. ⧿ složila se.
Nesigurnim korakom krenula je napred. Ulaz u planinu bio je ogroman otvor u steni. Imao je vrata koja su bila čvrsto zatvorena. Bea se pitala kako će ih otvoriti, ali čim je došla do njih, ona se uz glasnu škripu pomeriše. Prolaz je bio dovoljan da je mogla proći. Onoga trena kada je ušla, vrata se uz tresak zatvoriše.
⧿ Gospodarice jeste li sigurni da je ovo dobra ideja? ⧿ oglasila se Glaciela.
⧿ Nisam Glaciela, ali moramo dalje. Molim te samo pazi da budeš u ogrtaču. Ovde je vrelina neizdrživa. Ni sama ne znam kako ću disati.
Polako je nastavila napred. Ispred nje se prostirala staza od crvenog uglačanog kamenja. Svetlost je bila slaba, ali dovoljna da vidi kuda ide. Očekivala je da ulaskom dublje u planinu postane sve vrelije. Iznenadila se kada je shvatila da diše sasvim normalno. Osećala je na licu lagani topli povetarac. Staza je završavala na velikom polukružnom platou. Na njegovom uzdignutom delu nalazio se tron. Bio je prazan. Beu obuze  očaj.
⧿ Ovo je dvorana sa prestolom ⧿ pomislila je ⧿ ako vatrenog kralja nema ovde, gde da ga nađem?
Kao odgovor na njeno pitanje osetila je nešto poput strujanja vazduha iza sebe. Okrenula se i videla mušku priliku koja se spuštala od gore. Na njeno ogromno iznenađenje nije imao nikakvo pomoćno sredstvo za letenje. Samo je dolebdeo. Kada su mu stoplala dotakla tlo naklonio joj se.
⧿ Beatrisa De Vinter, dobrodošla u kraljevstvo vatre. ⧿ rekao je ugodnim glasom.
Posmatrala ga je zapanjeno. Izgledao je poput Arijanovog blizanca. Jedina razlika među njima bila je boja očiju i kose. Kosa vatrenog kralja beše crvena poput plamena, oči zelene, izduženih zenica kao kod mačke. Odeća i čizme sijali su čudnim narandžasto crvenim sjajem.
⧿ Ja sam kralj Ignis. ⧿ pružio joj je ruku.
Bea malo ustuknu.
⧿ Ne brini ⧿ nastavio je uz osmeh ⧿ možeš me dodirnuti, neću ti nuditi.
Malo se postidevši prihvatila je njegovu ruku. Stisak mu je čvst, ali nežan. Odavao je osobu koja zna šta hoće i zna kako to da dobije.
⧿ Vidiš ⧿ nastavio je ⧿ ništa se nije dogodilo.
⧿ Ja… oprostite, molim vas. ⧿ potpuno sa zbunila.
⧿ Ne izvinjavaj se dete. Navikao sam da ljudi tako reaguju na mene. Da li si umorna, gladna?
⧿ Nisam, volela bih samo da razgovaramo negde.
⧿ Ah oprosti, ova pećina ne deluje baš reprezentativno. ⧿ zaključio je ⧿ Da li je ovako bolje?
Podigao je ruke. Cela pećina poče se menjati u veličanstven zamak. Visoki ukrašeni stubovi izdizali su se iz tla i pravili kupolu koja beše providna na vrhu. Kroz nju videlo se plavo letnje nebo. Sledeći pokret kraljeve ruke otvorio je kupolu puštajući svež mirisni vazduh.
⧿ Sedi. ⧿ pokazao je rukom na udobnu široku fotelju ⧿ Slušam te.
⧿ Ovaj… ne znam kako bih počela…
⧿ Od početka Bea. Molim te nemoj da te moj izgled zbunjuje. Osećam tvoje srce. Udara kao ludo.
⧿ Ne znam šta da kažem. ⧿ rekla je očajno ⧿ Vi toliko podsećate na Arijana…
⧿ Da ne znaš da li da plačeš ili da se smeješ? ⧿ približio joj se ⧿ Slušaj me, ne veruj svojim čulima .Pogotovo ne svojim očima dete. Veruj samo svom srcu. A sada, da čujem, šta ne valja sa mojim goropadnim sinom?
⧿ On ⧿ prošaputala je tako tiho,da se morao napregnuti kako bi je čuo ⧿ postaje sve hladniji.
Polako i potanko rekla mu je sve ono što ju je mučilo.
⧿ Ja ne znam šta da radim… ⧿ rasplakala se ⧿ Želim mu pomoći, ali ne znam kako. Možda Vi znate?
⧿ Dobro. Prvo se isplači . ⧿ zaključio je.
⧿ Bolje? ⧿ pitao je staloženo kada je prestala da jeca.
⧿ Recimo.
⧿ Slušaj me Bea, znaš li uopšte zašto te je izabrao?
⧿ Ne.
⧿ Beatrisa tvoje ime znači spasiteljka, prezime De Vinter označava zimu. Ti si devojka čistog srca koja voli godišnje doba kojim Arijan vlada. Dakle Bea ti si spasiteljka zime. ⧿ nasmešio se.
⧿ A treba da ga spasim od čega tačno?
⧿ Treba da ga spasiš od njega samog. Bea, ispričaću ti priču o ljudskom biću i ljubavi. Hoćeš li je salušati?
⧿ Hoću kralju.
⧿ Dobro. ⧿ udobno se smestio prekrstivši noge  ⧿ Naša priča počinje davno. Mladić je šetao šumom i čuo plač. Požurio je da pomogne. Pratio je jecaje i ugledao devojku čija se duga zlatna kosa uplela u granje. Požurio je da joj pomogne. Bila je lepa kao san. Ime joj beše Rea. Dvoje mladih viđalo se svaki dan. Voleli su se beskrajno. Mladić je rešio da zaprosi devojku. Pristala je. Niko nije bio srećniji od njega. Prve bračne noći zamolila ga je da popije napitak koji mu je spremila. Ništa ne sluteći uradio je tako. Tek ujutru Rea mu je priznala da je besmrtna. Budući da ga je toliko volela, dala mu je napitak koji ga je pretvorio u besmrtnika. Njih dvoje izrodili su četvoro dece, jedno od njih je tvoj muž.
⧿ Vi… Vi ste bili čovek. ⧿ raširila je oči u neverici.
⧿ Jesam Bea, ali moja besmrtnost ima cenu. Samo u mom kraljevstvu i u prisustvu moje žene, ja izgledam ovako. Iskoračim li odavde pretvoriću se u zmaja. Vatrenog zmaja. Od sve moje dece Arijan nosi isto prokletstvo. Svake noći mimo svoje volje pretvara se u zmaja… samo njegov element nije vatra.
⧿ Ledeni zmaj?
⧿ Ne draga, Arijanov element je voda. Svako od moje dece je zapravo element. Po tome su i dobili godišnje doba da njime vladaju. Sani je nasledila moju vatru, zato je princeza leta, Dejzin element je vazduh, Folov zemlja, Arijanov voda. Problem je što voda u prisustvu hladnoće postaje led.
⧿ Ali ja sam videla Arijana u početku…
⧿ Razmem dete ⧿ prekinuo ju je ⧿ ali shvati, kako ljudi ne umiru od hladnoće odmah, tako ni voda ne mrzne odmah. Problem je što je moja žena ljudima uzela ljubav.
⧿ Zašto?
⧿ Zato što je ljuta na mene. ⧿ uzdahnuo je.
⧿ Šta ste tako strašno učinili?
⧿ Suprotstavio se njenoj želji da nam se deca venčavaju zdravorazumski. Ona je želela veze među porodicama, ja sam želeo da osete ljubav. Pravu… onakvu kakvu još uvek osećam prema njoj.
⧿ Zar je ona toliko moćna?
⧿ Dušo, ona nas je sve stvorila, mi smo njene kreacije. Nekada, u vreme kada sam je sreo,  ljudi su je zvali Majka Priroda.
⧿ Postoji li način da se prekine kletva ledenog zmaja?
⧿ Postoji Bea, pitanje je da li ćeš pristati na to.
⧿ Zašto?
⧿ Zato što će boleti… jako… imaćeš osećaj da ti je telo zahvatila vatra…
⧿ Ne razumem.
⧿ Samo vatra može otopiti led, samo moja krv može spasiti mog sina, a ja ne smem preći granicu Severnog kraljevstva. I da je pređem neću biti čovek. I samo ljudsko biće može pomešati svoju krv sa mojom.
⧿ Hoću li umreti? ⧿ upitala je mirno.
⧿ Ne, ali će užasno boleti.
⧿To nije važno. Šta treba da radim?
⧿ Daj mi ruku.
Pružila je ruku zatvorivši oči. Osetila je kako joj oštrica zaseca dlan. Potekla je topla krv niz prste. Ignis je isto učinio sa svojom rukom i prepleo prste sa njenim. Bol koja ju je presekla bila je nezamisliva. Telo kao da joj je izgaralo u čistoj vatri. Pomislila je da će se onesvestiti.
⧿ Ne opiri se ⧿ čula je njegov glas kao kroz maglu ⧿ pusti da vatra dođe do tvog srca. Što se više opireš, više boli. Prihvati vrelinu Bea i bol će nestati.
Poslušala je. Polako je disala dopuštajući vrelini da prođe kroz nju. Munjevito kako je došao bol se povukao.
⧿ Otvori oči ⧿ čula je ⧿ hajde, nije se ništa strašno desilo.
Jedva se usudila da otvori oči. Očekivala je da joj je meso spaljeno i otpalo sa kostiju. Umesto toga videla je Ignisa kako je drži za ruke i smeši se.
⧿ Tvoja ljubav prema mom sinu je izuzetna.
⧿ Kako to možete znati?
⧿ Znam dušo, jer da nije tako moja krv bi te ubila.
⧿ Recite mi šta dalje da radim?
⧿ Ono što sam ja učinio tebi, ti ćeš Arijanu. Moraš to učiniti pre zalaska Sunca. I još nešto Bea, moj sin oko vrata nosi kristal. Pre nego se moja krv pomeša sa njegovom, mora ga skinuti.
⧿ Zašto je taj kristal važan?
⧿ To je kristal zime. Otopi li se od vreline zima će nestati kao godišnje doba.
⧿ Bojim se oče da ona nigde neće ići. ⧿ čuli su.
Kroz otvorenu kupolu spuštao se mladić. Ličio je pomalo na kralja, ali mu oči behu tamne i tople. Kosa boje tamnog mahagonija padala je na vrat. Naklonio se Bei.
⧿ Princezo, mislim da smo se sreli. ⧿ rekao je pristojno.
⧿ Ti si princ Fol, zar ne? ⧿ upitala je.
⧿ Jesam. Oče ⧿ obratio se vatrenom kralju ⧿ majka je poludela. Želi da uništi ljudski rod.
⧿ Gde su ti sestre? ⧿ pitao je Ignis pribrano.
⧿ Pokušavaju da je ubede u suprotno, mislim da im ne ide za sada. Preti da će otvoriti izvore reka i potopiti ih.
⧿ Shvatam. ⧿ vatreni kralj se okrenu Bei ⧿ Dete nemamo puno vremena. Fol će te izvesti odavde, ja ću te odvesti do Severnog kraljevstva. Daj sve od sebe kako bi spasila mog drugog sina. Ne uspeš li ljudskom rodu doći će kraj.
⧿ Dođi ⧿ rekao je princ ⧿ sklopi ruke oko mog vrata, izneću te gore.
Učinila je šta je tražio. Lakim skokom našli su se na zaravni na vrhu planine.
⧿ Prinče…
⧿ Molim te, bez prinče, ti si žena moga brata, znači kao sestra si mi.
⧿ Ovaj… dobro… mogu li te pitati nešto lično?
⧿ Koliko lično? ⧿ upitao je uz malo sarkastičan osmeh.
⧿ Veoma.
⧿ Pitati možeš, da li ću ti dati odgovor videćemo.
⧿ Voliš li svoju saputnicu?
⧿ Oooo budalasta devojčice ⧿ prasnuo je u smeh ⧿ to je ono što te zanima. Volim je, svim srcem. I moje sestre vole svoje izabranike, ali za razliku od našeg tvrdoglavog brata, ubedili smo majku da su to sjajne porodične veze.
⧿ Dakle, varali ste?
⧿ Recimo. ⧿ složio se ⧿ Nisam ponosan na to, ali bih opet učinio isto. Mada da budem iskren, zavidim Arijanu na tebi.
⧿ Zašto? Ja sam samo ljudsko biće. ⧿ rekla je tužno.
⧿ Bea ⧿ pogledao ju je u oči ⧿ ljudsko biće u sebi nosi zemlju, vodu, vatru, vazduh i duh. Vi ste celina koja nas spaja.
⧿ Ne razumem.
⧿ Tvoje telo ⧿ dodirnuo joj je ruku ⧿ sastavljeno je od nas. Skelet od zemlje, krv od vode, toplina od vatre, dah od vazduha, a sve to pokreće energija tvoje duše. Ti si savršenstvo pet elemenata i možeš sve, čak i da se suprotstaviš besu moje majke. Hajde sada, moj otac čeka.
I zaista veliki vatreni zmaj sleteo je na zaravan.
⧿ Idi Bea, spasi mi brata. ⧿ pomogao joj je da se popne zmaju na leđa ⧿ Ja ću pokušati pomoći sestrama. Molim te požuri, moć nad vodom ima samo Arijan.
⧿ Spasiću ga obećavam ti. ⧿ rekla je.
⧿ Čvrsto se drži. ⧿ čula je u svom umu.
Zmaj raširi krila i vrtoglavo se dignu u visinu. Leteo je neverovatnom brzinom. Bili su u trci sa vremenom. U Severnom kraljevstvu sumrak će uskoro zameniti dan.