„Kako misliš moramo hitno za Dublin?" Hodam za mamom po njezinoj sobi dok ona traži stvari za put. Pa uglavnom da, moram ići za Irsku. Moj tata je rodom iz Irske i tamo je živio do svoje šesnaeste godine kada se ovdje preselio sa svojom mamom jer su se njegovi roditelji rastali, ali kada je on završio fakultet baka i djed su opet skupa bili i ... to je zbilja duga priča. Ne da mi se o tome sada.
„Tessa, tvoj stric je doživio nesreću. Znaš da u tim trenucima moramo biti uz tvoju baku i djeda, a i misli na tatu. Tess, molim te. Ne radi mi probleme." Stanem gledati u nju sa otvorenim ustima i rukama na bokovima.
„Ti mene zafrkavaš, jel? Ja ti zadajem probleme? E pa samo da znaš, sada ne idem nigdje jer ... kćer ti zadaje probleme. Bolje da ostane doma!" Okrenem se i izađem u hodnik i spustim se u dnevni boravak gdje zateknem tatu. Pogledam ga na trenutak i uđem u kuhinju da si uzmem sok iz frižidera. Natočim si jednu čašu i sjednem za šank. Toliko sam sada ljuta na mamu da bih se odselila iz ove kuće, ali Austin je sam skoro svaku drugu večer i to ne bi bilo dobro. Najviše sam ovdje radi njega i tate, na jedan način. Osjetim na ramenu toplu ruku i okrenem se da bi se susrela sa smeđim velikim očima.
„Hej tata", progovorim jedva čujno i vratim pogled na crvenu tekućinu u mojoj čaši.
„Što je bilo, Tess?" Sjedne do mene i sebi natoči soka.
„Mah, posvađala sam se sa mamom, opet. Ovo je već treća svađa danas. Ne razumijem što joj je! Odjednom kao da je pukla, tata." Pogledam ga i samo mu se bacim u zagrljaj.
„Razumijem te, ali to ti je majka pa kakav god da ima dan ili kakva god da je, moraš je poštovati i voljeti." Kimnem glavom i odmaknem se od njega.
„Zbilja moramo večeras za Irsku?" Pogledam ga i vidim mu bore ispod očiju. Ovaj čovjek zbilja treba odmora i sna. I još ova nesreća sada. Strašno. Moj stric je inače arhitekt i kako se gradi nova zgrada negdje izvan Dublina, on je stajao na drugom katu i upao je. Hvala Bogu, živ je i nije toliko loše koliko je moglo biti, ali moramo ići tamo i ja ne mogu sa Harryem na tulum! A baš sam se veselila. Ajme da me baka ili netko čuje, mislili bi da me nije briga za strica, ali je! Zbilja je!
„Shit! Harry." Tata se trzne na ovo i pogleda me.
„Tko je Harry, Tess?" E sada sam ga baš zasrala.
„Um, moj kolega sa posla. Trebali smo danas na neki tulum, ali idemo za Irsku." Tati sam se uvijek mogla povjeriti dok mami tu i tamo. Ne znam zašto, ali oduvijek sam imala više povjerenja u tatu.
„Žao mi je, kćeri. Znaš kakva je baka. Htio sam da idemo sutra, ali histerizira previše." Preokrenem očima i otisnem mu poljubac u obraz.
„Razumijem te. Idem mu javiti da ne idem nigdje i spremiti stvari za par dana."
„Jesi li šeficu nazvala?"
„K vragu! Zaboravila sam na nju. Idem onda sve to obaviti. Vidimo se." Ustanem se i spremim čašu u perilicu posuđa i uputim se u sobu. Na hodniku sretnem mamu i ni ne pogledam je već samo uđem u sobu i uzmem kofer sa šarenim uzorkom i stavim ga na krevet. Ali prvo nego što spremim stvari, uzmem mobitel i odlučim nazvati Karen. Svoju šeficu. Pronađem njezin broj mobitela i pozovem je.
„Halo?"
„Karen, Tessa je." Sjednem na krevet i duboko udahnem.
„Oh Tessa. Što je bilo, zašto me zoveš? Je li se nešto dogodilo?"
„Zapravo i je." Čujem kako joj netko nešto priča sa strane i sačekam da obavi to.
„Oprosti Tessa, kćer mi je stigla pa je na ručku, hajde sada reci."
