Hvala.

15 2 1
                                    

Yun...

Krenuli smo mračnim i tihim ulicama.
Jeza me je hvatala jer ni sama nisam znala šta će se desiti dalje niti kuda me vodi.

"Gloss ? "

Upitala sam jedva čujno hodajući skoro iza njega. Njegovi koraci su poprilično dugački i jedva sam ga sustizala.

"Yoongi."

"Huh? "

"Zovem se Yoongi. "

"Ah..."

"Nešto si htela ? "

"Da.. kuda idemo ? "

"Da li misliš da ideš tako kući ? "

"Pa... "

"Zašto ne izuješ to ? "

Pokazao je na moje štikle. Noge me bole užasno... Ali zar da idem bosa ?

"Nemam šta da prezujem"

"Ti glupa devojko."

Povukao me je za ruku i stao tačno iza mene.
Njegova brada našla se na mom vratu i mogla sam da osetim vrelinu njegovog daha.
"Št...šta to radiš ? "
"Izuj se."

Kao da me je omađijao iste sekunde sam se sagnula i izula štikle.

Sekund kasnije uplovila sam u njegove čizme. Sjajno sada izgledam kao budala.

"Nisi mi rekla,gde živiš ? "

"Ne moraš da me pratiš pozvaću taksi."

Zapravo jedino što sam želela trenutno je da me ne ostavi ovde u ovom mrklom mraku.

"Okej."

Okrenuo se i krenuo u mrak. Potrčala sam ka njemu i uhvatila ga za rukav.

"Yoongi... Ovaj... U redu je ako hoćeš da me ispratiš."

"Ti derište,da li znaš uopšte šta hoćeš? "

"Moolim te ? "

Da moje okice su uvek palile na drugima zašto ne bi i na njemu ?

"Aish.. ti derište..."

"Hvala ti..."

Ubrzo stigli smo ispred moje zgrade.

"Sačekaj koji minut. Da ti vratim čizme,moj ujak će ti biti zahvalan."

"Ne ! "

Njegov iznenadni jauk me je preplašio.

"Spasao si me i ispratio,najmanje što mogu je da ti vratim čizme."

Gledao me je par sekundi dugo. I na kraju je klimnuo glavom.

Utrčala sam u stan i presvukla se. Ponela sam mu čizme i duks. Kao i neki kolačić ostavljajući ujaka zatečenog.

"Evo. Hvala ti još jednom"

"U redu je. "

Okrenuo se i krenuo svojim putem.
Ponadala sam se da ću ga opet videti,ali sada moram da se suočim sa ujakom.

"Da li si svesna da ovde vlada kriminal ? Treba da uhvatim to derište koje krade okolo a ti lunjaš i dalje ???"

Suze su mi se slivale niz lice.

"Bolje da si uhvatio Jakea"

"Zašto njega ? Ti si ga dovela ! "

"Da. Ja sam kriva i što je moj otac umro. Ja sam kriva i što me je zamalo Jake silovao. Kriva sam što živim !!!! "

Uletela sam u sobu i zaključala vrata.
Dođavola ovaj život. Živim po najboljim standardima,ali živim u zatvoru.

Ujak je lupao na vrata i drao se.

"Očekujem da mi odgovoriš Yun !! Kako se to desilo ? Dođavola.."

Dani i noći su prolazili brzo. Ali moja duša nije napuštala tu sobu i misao o Yoongiju...

Agust D. Where stories live. Discover now