Agust D.

Bolnički alkohol.

Miris bolnice je ono što je Yun mrzela.Ovde su se nalazili polumrtvi,mrtvi i skoro živi ljudi. Provela je čitav jedan dan sa majkom u smeni i zaklela se nikada više. Kao dete sanjaš da postaneš doktor,da lečiš ljude,ali kada zaista kreneš tim putem shvatiš da u stvari nemaš vremena nizašta osim za borbu između života i smrti. Na lekarima je bilo da saopštavaju one najgore sudbine ljudi,sudbinu koju Yun ovog momenta nije želela da čuje.
Minuti su prolazili kao dani i činilo joj se da doktor nikada neće izaći iz te sale.
Osećaj da je on bez obzira na sve primio taj metak za nju... Dođavola...

Sagnula je opet glavu u kolena čučeći već ko zna koliko ispred tih vrata. Konačno nečija ruka potapšala ju je. Podigla je uplakan pogled. Ispred nje je stojala medicinska sestra..

"Gospođice operacija je završena. Možete posetiti pacijenta malo kasnije kada se probudi. Soba 34."

Laknulo joj je. Trenutak kasnije ugledala ga je na pokretnom krevetu. Bleđi nego ikad,pokriven do pola grudi.Lice mu je bilo upalo i belo kao da jedva duše ima u njemu. Tužnim okicama ispratila ga je do sobe..

"Yun ! "

To je bila njena majka.

"Znaš da neću moći dugo da krijem i njega i tebe ovde.Lee vas traži. Nije pametno da ostanete ovde."

"Ali mama on nema gde.. Otac ga bije.. Njegov brat i majka..."

"Njegov brat je smešten u dom. Majka mu je umrla.. žao mi je Yun.. "

"Da li... Da li on to zna ? "

"Zna,zahvaljujući pijanici od njegovog oca Lee je saznao sve o njemu,ali i dalje ga tereti.. slušaj me. Nemam puno vremena. Imam dovoljno ušteđevine za vas dvoje,nađi sebi posao i spakujte se odavde. Dovoljno da se skrpite par meseci makar dok se stvari ne stišaju.."

"Ali... Nemam gde da odem.. i ne znam hoće li on.."

"Yun ! Ovaj dečko je u pravo primio metak umesto tebe ! Urazumi se,da te ne voli ne bi te zaštitio. Ne budi rob čitav život kao što sam ja. Čim mu bude bolje izlazite odavde."

Ostavila ju je bez reči sa putnom torbom.
Znala je Yun da je ta torba puna para.. ali bojala se da ostavi sve ovde zbog njega. Ušla je u sobu gledajući opet to bledo lice. Pratila je svaku senku koja mu je padala preko čela. Primetila je i da njegova kosa polako bledi. Brzo je pregledala njegove konture,od izgrebanog čela,preko krvavih podočnjaka,i ožiljaka na obrazu.. pa sve do tih usana..
Onih mekanih i nežnih koje je osetila na sebi onog momenta kada se žrtvovao za nju.
Dugo je sedela gledajući ga,dok joj telefon nije zazvonio.

Namjoon.

Izašla je na terasu tiho javljajući se.

"Joon ? "

"Yun.. nisam stigao da razgovaram sa tobom posle incidenta.. čuo sam se sa tvojom majkom nadam se da si ok.."

"Hvala Joon... Pomogli ste mi.."

"Sve je kul. Ako zatreba šta javi mi se"

"Mislim da ću napustiti Seul za neko vreme."

"Ah.. to bi bilo najpametnije.. bar za tvog prijatelja.."

Razgovor je prekinuo glasan tresak.
Okrenula se i našla Yoongija van kreveta sa razbijenom čašom na podu.
Prekinula je poziv i poletela ka njemu.

"Yoon ! "

Zagrlila ga je najjače što je mogla.
Ali ju je odmah gurnuo. Osmeh sa njenog lica je spao.. pogledala ga je ne trepnuvši.

"Rame.. boli..."

"Izvini."

Da li je zaboravio na poljubac ? Ili je to bio samo trenutak ? Kako li će ga onda pitati da ide sa njom ? I što je važnije,gde da odu..?

"Yun..?"
"M?"

Zagrlio ju je jednom rukom,dok je prislanjao bradu u njen vrat. Mirisala mu je tako divno i nežno na neki cvet možda? Njena dugačka kosa oštro mu je branila da diše,ali se pravio da mu ne smeta da bi što duže ostao u tom mirisu.

"Strašno mi je žao Yun.."

"Yoon..gi.. ja... Ujak te traži... I mene i tebe...moja mama je..."

"Pobeći ćemo Yun.. ja ovde nemam koga više.."

"Mo..? Ti.. pristaješ da ideš sa mnom ?"

"Zašto misliš da bih te ostavio sada ? Posebno posle onog poljubca? "

Zacrvenela se osećajući njegovu hladnu šaku na njenom obrazu. Porumenela je na njegov dodir.. pogled nije ni prestajao,usne su na milimetar razdvojene.. ali taj poljubac prekinuo je doktor...