Agust D.

Na trenutak srećni.

Yun se probudila skoro pa ukočena. Ta divna stena širila je pogled na ceo grad.
Okrenula se ugledavši to bledo i naizgled meko lice.
Momenat kasnije te oči boje lešnika srele su njene.

"Gladan sam."

"I ja sam."

"Odlično,idemo"

"Ah..m..yoongi..? "

"Šta ? "
"Ne misliš da ukradeš zar ne ? "

"Pa... nemam novac jer si ti gospođice prekinula moj rad sinoć."

"Ovaj... imam ja.."

Završili su u nekoj random radnji,ona gledajući u njegove napućene usne,na trenutak izgledao joj je nežno.
Nasmejao se na njen konstantni pogled.

Dan je provela sa njim,međutim uveče su morali da se rastanu.

On je morao kući da nahrani majku i brata. Dok je ona morala da saopšti majci da je napravila sranje.
I tako rastavili su se nevoljno,jer dan su provelu smejući se možda po prvi put iskreno u životu.
Stojala je na vratima ordinacije njene majke. Oklevajući par momenata ipak je pokucala.

"Mama?"

"Za ime boga Yun. Gde si bila do sada ? "

"Mama... pomogla sam mu... ujak greši.. on to radi zato što ima razlog.."

"Da li je on,isti onaj koga Lee juri? "

"Mama molim te,on nema pokvarenu dušu.. "

"Yun.. ako ujak sazna znaš i sama kako ćeš proći.."
"Ne mogu čitav život da budem zatvorena."

"Yun. Ovaj svet je previše surov i opasan. Posebno za tebe. Tebi je možda žao ali možda on samo želi da te iskoristi."

"Ali.."

"Nema ali. Vrati se kući i izvini se ujaku."

"On mi je samo ujak. Ne i otac. Ne razumem zašto me čitav život držiš u zatvoru."

Yun je izletela sa besnim suzama u očima. Nepravda ju je bolela više nego išta.
Lunjala je ulicama grada sve dok nije čula jauke.

Sakrila se uz ćošak strahujući za sebe.
Međutim. Prepoznala bi tu kosu svuda.

To lice. Sada već krvavo,i izubijano od tog krupnog i naočigled pijanog čoveka.
Zgrčila se osećajući kako joj noge polako popuštaju.
Veliki čovek gurnuo je malog pravo na pod skoro ispred njenih cipela. Zenice su mu se raširile kada je Yoongi shvatio da je Yun zapravo pored njega.
Skočio je na noge ne znajući ni sam kako.
Yun se zgrčila stiskajući zube da bi bila što tiša.
Ruke su joj prekrivale usta,dok su joj suze kvasile dlanove.

Yoongi je primio još jedan udarac,dva..ko zna koliko,sve dok pijanica nije odustala i ušla u kuću.
Napolju je počeo pljusak.
Yoongi je ležao na podu...

Tek kada se uverila da nema nikoga Yun je izletela i pokupila Yoongija.

"Hajde. Moramo odavde."

"Derište... opet si došla.."

"Hajde Yoongi."

Prebacio je ruku preko njenog ramena i krenuli su niz ulicu.

Yun je ubrzo zaustavila taksi i nežno ugurala Yoongija unutra.

Okretala je sve poznate brojeve telefona,nebili našla spas.

"Joon ? Hej. Ovaj. Hitno mi treba stan."

"Da ? Ne nisam sama. Objasniću ti ujutro. Ne,niko. Ok"

Namjoon je dečko iz škole. Jedan od njenih boljih prijatelja.
Jedini koji ne traži objašnjenja kada zatreba.

Dvadeset minuta kasnije uzela je ključeve i stigla sa Yoongijem u stan.

Yoongi se sručio na kauč u dnevnom boravku.
Yun je prišla i nežno mu skidala jaknu,kapu...

Uhvatila je za majicu i zarumenela se. On je klimnuo glavom i pomogao joj .

To bledo telo,sada se činilo crnim od modrica. Linije su bile sve veće i veće,poneka i krvava i dalje...

Čistila je jednu po jednu.

Na svaku on bi je povukao za kukove..
Ali sada nije ga ni dodirnula a povukao ju je ka sebi.

Što bliže.