Agust D.

Miran dan.

Probudila se pre Yoongija i zahvalila Bogu što je nije uhvatio uz njega.
Istuširala se brzinski i zavukla se u kuhinju.
Ovo nije bio prvi put da joj Joon čuva leđa. Ovo zapravo i nije njegovo stalno mesto boravka.
Joon je njena najbolja podrška. Oslonila se na njega od prvog puta pa čak i sinoć kada je dobila poruku da je ujak traži po celom gradu.
Sreća stan je pun hranom,i duplim stvarima. Nema potrebe da izlazi. Bar ne dok se situacija malo ne stiša.
Doručak je bio gotov i vratila se u sobu. Naišla je na još uspavano lice u krevetu.
Izgledao je tako mirno u tiho dok je spavao. Usne su mu bile skoro pa napućene. Ali modrica na obrazu i ona na usni bile su tamne i zakorelo krvave.

Stavila je nežno prst na njegov obraz. Spuštala se polako ka njegovim usnama.
I kao omađijana pratila je trasu.. zagledala se zamišljajući kakvog li su ukusa te usne.
Ali čas kasnije snažna ruka uhvati njenu i probudi je iz sanjarenja.
Oči su joj se raširile i pocrvenela je..

"Šta radiš tu ? "

"Napravila sam doručak. Sigurno si gladan."

Na reč doručak Yoongi se iznenadio. Nikada pre nije jeo u miru sa nekim. Niti ga je ikada dočekalo sve na gotovo..

Odeća ga je već čekala pored kreveta. Navukao je majicu i zaputio se ka kuhinji.

Supa,topao pirinač i meso čekali su ga na stolu. Hrana je izgledala tako ukusno..

Ustao je od stola primećujući da Yun ne prestaje da ga odmerava. Verovatno zbog njegovih sinoćnih reči..

Zaputio se pravo prema njoj.Čučnuo se pored nje i uhvatio je za obraz skoro grublje nego što bi trebalo.

"Št-šta je bilo ? "

"Ne radiš ovo da bi me predala zar ne ? "

"Da sam htela da te predam do sada bi bio u zatvoru a ne za stolom drski dečače."

"Ti derište nisam ti ja ni tražio pomoć."

.....

Ostatak dana proveli su zajedno jedno uz drugo ali na distanci. Yun je ćutala pitajući samo neophodne stvari. Dok je Yoongi shvatio svoju grešku ali nije znao kako da se ponaša jer niko do sada nije bio tako dobar prema njemu. Pa čak ni njegova majka...

Namestio se uz Yun koja je gledala televizor.

"Derište ? "

Samo se okrenula prema njemu. Oči su joj bile ovaj put tužne. Zna li on uopšte da pokaže malo zahvalnosti ? U pravo ga je spasila i našla mu krov nad glavom.?

"Yun ?"

Pozvao ju je opet,i ovaj put njene zenice su se raširile na njegov glas.

"Znaš... ovaj... "

U pravo se ponadala da će se zahvaliti.

"Nema veze. Moram da idem. Čekaju me u podzemlju."

I sa tim rečima izašao je. Ostavljajući Yun u suzama. U pravo je upropastila svoj odnos sa majkom i ujakom zbog jednog nezahvalnog i hladnog kretena.