Agust D.

Hotel.

Čim su ušli u sobu hotela Yun je osetila olakšanje. Trenutno ih niko neće naći ovde,bar ne pod ovim imenima. Yoongi se već uveliko razvukao po krevetu dok je Yun čekala nešto da pojede.
Batler je ubrzo pokucao na vrata i ona je otvorila skoro tresući se.
Sreća ugledala je hranu ispred sebe i opustila se.
Ubrzo začula je Yoongijevo tiho hrkanje i okrenula se ka telefonu.

Namjoon.. u ovakvim sranjima samo on može da joj pomogne..

"Joon ?"

Pomalo uplašeno čekala je da glas sa druge strane žice odgovori.. potrajalo je par sekundi kada se glas zakašljao i po lupanju stvari okolo shvatila je da je to trapavi Namjoon.

"Yun ? Da li je sve u redu ? Tvoj ujak i ovde te je tražio,ali ne brini nisam mu rekao ništa"

"Možeš li mi pomoći ? Trebaju mi stvari,a ako se obratiš mojoj majci možda .."

"Yun.. ona mi je već rekla... Izvini Yun.."

"Ne razumem ? "

"Rekla mi je da kada te budem čuo prvi put da ti prenesem da više nisi deo te porodice.. Rekla je izabrala si svoj put.."

"U Seulu sam... Treba mi posao..."

"Videću šta mogu da učinim... Čuvaj se..."

Namjoon je uvek delovao smireno ali ovaj put njegov glas je delovao poprilično nesigurno.. Okrenula se prema Yoongiju još jednom sigurno proveravajući da li je udobno namešten zbog ramena. Njegov oporavak trajaće sigurno par meseci..

Konačno,spustila se uz kauč i zaspala od umora..

Ranom zorom probudio ju je kašalj. Jak i glasan..
Yun je momentalno skočila ugledavši Yoongija na sred sobe držeći se za stomak sa užasnim izrazom lica.

"Šta se desilo ? "

Pitala je užasnuta. Njegov pogled konačno je pao na nju i obrazi su mu se zarumeneli.  Kako da joj objasni kada je ona devojka ?

"Ja... Zagrcnuo sam se.  I..... Krenuo sam..."

"Krenuo si ? "

Pogled mu se spustio u pod i momentalno je shvatila šta je.

"Idi istuširaj se,spremiću ti nešto da pojedeš.."

Samo je klimnuo glavom i brzo napustio sobu.
Zaboga i ona je sada pocrvenela. Ubrzo se zavukla u frižider i krenula da izvlači namirnice.. Nekih dvadeset minuta kasnije Yoongi je izašao iz kupatila opet crven ovaj put samo u peškiru oko struka.

"Znaš.. moje rame.."

"Znaš do pre par dana si bio sasvim pun sebe,otkud sada tako sramežljiv ? Pomoći ću ti,dođi.."

Navukla ga je nekako,svaki put skretajući pogled sa njegove blede kože. Izgledao je tako mršavo i prebledo poput duha..
Okrenula se ka vratima krenuvši napolje,međutim njegova ruka povukla ju je ka njemu. Zabezeknuta pogledala ga je upitnim pogledom.
Jedna ruka skliznula je niz njen struk povlačeći je bliže njemu. Njeni obrazi su bili previše rumeni ali nikada nije oborila pogled.
Iz Yoongijevog pogleda ona je bila njegov spas. Iako je zna samo kratko toliko se žrtvovala za njega. Jedina koja ga nije ostavila na miru iako je videla kakav život živi. Ona je osvetlila njegov tunel tame.
Nežno je spustio usne na njene. Opustila se pod njegovom kontrolom i pustila ga da vodi.
Njegov poljubac bio je dug ali pun gorčine,kao da je konačno pustio svoju tugu napolje. Sav bes koji je godinama imao,sav strah od batina koje su dovele da postane ono što danas jeste. Ogorčen i  mračan skoro bez emocija.
Ali bojao se. Bojao se da će ga i ona jednog dana ostaviti,baš onda kada joj se bude predao. Bila je njegovo svetlo,ali ako isčezne... nije mogao ni da zamisli šta će se dogoditi..