☞︎︎︎Ljubav na iglama☜︎︎︎

47. Dio

Sjedimo kod Daria jer je Elena konačno saznala pol bebe i želi da nam svima zvanično objavi. Momci su pravili roštilj u dvorištu dok smo Elena i ja postavljale sto i pravile salatu.

"Zar nećeš makar da mi daš hint?" uputam moleći

"Jok."

"Baš si bezobrazna."

"Nisam bezobrazna. Samo nije fer da ti saznaš prije momaka."

"Ali ja sam ti snaja, najbolja drugarica i sestra. Moram da znam."

"A-a."

Isfrustrirano otpuhnem dok se ona smije.

"Dame, gotovo." vikne Dario

"Idemo."

Uzmem salatu dok Elena nosi čaše za piće. Stavila sam salatu na sredinu stola dok je Elena redala čaše.

"Hoćeš li konačnoa da nam kažeš?" uputa nestrpljivo Darko

"Da."

Ustala je i otišla u neku sobu. Momci i ja smo samo razmijenili poglede. Ubrzo se veatila sa tri kutije u rukama. Stavila je po jednu ispred svakoga od nas.

"Otvorite ih na tri. 1...2...3."

Polako sam otvorila svoju kutiju. Oči su mi se napunile suzama kada sam vidjela šta se nalazi unutra. Svijetlo roze bodi na kome piše "tetkina princeza".

"Majko mila." uzdahnem

Momci su je jako zagrlili.

"Elena, ovo je predivno."

Stisla sam je u jak zagljaj.

"Bićeš predivna majka."

"Hvala ti, Nat. Čak sam smislila i ime."

Odvojile smo, a zatim sjele.

"Koje?"

"Natalija."

Mislim da mi je srce upravo stalo. Neko me je lagano uhvatio za ruku. Ispustila sam dah koji nisam ni znala da sam zadržala.

"Elena, ja..."

Nisam mogla da dodjem do riječi. Nisam znala šta da kažem.

"Ne moraš ništa da kažeš, Nat. Uvijek si mi bila podrška. Ovo je najmanje što mogu da uradim."

Obrisala sam suze koje su nekontrolisano kvasile moje lice. Čulo se zvono na vratima. Elena je krenula da ustane, ali sam je zadržala.

"Sjedi, ja ću."

Obrišem lice od preostalih suza te odem da otvorim vrata. Na njima je stajao visoki dječko, izmedju 25 i 30 godina. Imao je izrazito plave oči i kovrdžavu smedju kosu.

"Volkov." začuo se Darko iza mene