Gošća 2

Deo 2. - Četiri godine ranije

Verton je gledao Linu kako se doteruje ispred toaletnog stočića i velikog ogledala u spavaćoj sobi. Skidala je šminku i stavljala na lice noćnu kremu. Četkala je i kosu kao da se sprema na izlazak a ne na spavanje. On je bio u sedećem položaju na krevetu sa pokrivačem do stomaka. Isticale su mu se dlakave grudi. Bio je glatko obrijan ali je još držao naočari koje su mu bile potrebne bar dok se ne ugasi svetlo. Linino spremanje se odužilo a njemu je baš bilo do maženja jer sledeće ko zna kad će biti. 

Znao je veoma dobro da njen put neće trajati dan ili dva već mnogo mnogo duže. On će ostati sam da brine o deci i kući, a posao mu je takav da po ceo dan boravi u Laboratoriji kao njen šef. Brak je oduvek zamišljao kao toplu porodičnu atmosferu u kojoj se druže majka, otac i deca. Kako da objasni deci zašto im majka odlazi na tako dug vremenski put. A ko će o njemu da brine sve to vreme? Ne zna se ko će biti usamljeniji, deca ili on. Predstoje mu teški dani.

Sa rukama iznad glave i podignutim sisama ispod spavaćice Lina mu je delovala privlačno, a ta njena trenutna poza ga je asocirala na njeno telesno predavanje ispod njega koje će uskoro da usledi, samo bez spavaćice i lepršavih komodnih gaćica. I naravno, ona će po običaju zahtevati zaštitu kao da je on klinac koji ne zna da se kontroliše. Kakva je to intimnost sa zaštitom? Nema tu nikakve intimnosti, kao da se gledaju kroz stakleni zid. Sve je tu ali je ipak nedostupno.

-Našla sam Rei sobu u blizini pa neće gubiti vreme u svakodnevnom dolaženju da brine o našoj deci. Ona je sasvim OK iako ima povremene psihičke smetnje. Razgovarala sam sa lekarima, to ni malo ne ugrožava njeno funkcionisanje. - Lina je davala poslednja uputstva Vertonu jer je htela da iza sebe ostavi sve čisto i sređeno. To je prvenstveno njoj trebalo, da sa takvom slikom zbrinutosti ode na put.

-A ko će o meni da brine dok tebe nema? - Verton je sumnjao da će Lina razumeti šta je on ovom rečenicom hteo da kaže ili na šta je mislio.

-Preživećeš, ne idem ja na putovanje prvi put. Ne mogu sebi nikako oprostiti što sam pristala da dođem u ovu nedođiju. Zar nisi mogao naći posao nešto bliže glavnom gradu Eklipse? A osim toga moja plata je daleko veća od tvoje.

-Nije bila kad smo se upoznali. Bila si apsolvent na astrofizici gde sam predavao. Čin majora si dobila tek skoro i to mojom zaslugom, tako što sam potegao neke veze. A ovde smo se doselili zbog dece i čistog vazduha.

-Da nisam zaslužila čin ne bih ga ni dobila. - Očigledno mu nije htela priznati bilo kakve zasluge za njeno napredovanje.

-Pusti ti sada činove oni ne važe u krevetu. Dođi da se mazimo.

-Ne pada mi na pamet. Moram da se naspavam. Ujutro rano dolaze kolima po mene.

-Dobro kad je baš tako. Bi li bar mogla da ga uhvatiš rukom pa da mu daš podršku?

-Nadražuj se sam ako ti je do toga.

-Zar nije ponižavajuće sam se nadraživati pored rođene žene?

-Kakvu si birao takvu si dobio.

-Grešiš. Nekad si bila tako nežna osoba puna razumevanja. Volela si satima da se s njim igraš, i sisama i jezikom, a sad nećeš ni rukom?

-Prošla su ta nazovi romantična vremena, ovo danas se zove život. Karijera, novac, putovanja. Ko se danas još cmače? To je davno prevaziđeno.

-Ne bih se ja baš složio s tobom. Još tu i tamo se naiđe na ljubav. Nisu se ljudi nje potpuno odrekli.

-Onima kojim je ljubav najvažnija zato su i zaostali. Podlegli su primitivnim nagonima. Ljubav je izmišljena zbog reprodukcije. Danas žena može da da svoju ćeliju i da ne brine o trudnoći. Dete raste u aparatu.